Petak, 23.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: DUŠAN DAVID PARŽIŽEK, reditelj

Baš nas briga za tuđe muke

Predstava „Urnebesna tama” bavi se ljudima koji neprekidno pričaju o problemima o kojima slušaju ili čitaju, a ništa ne čine kako bi bar pokušali da ih reše
(Фото: Битеф)

 

50. Bitef

Publika ovogodišnjeg 50. Bitefa večeras će imati priliku da vidi scenski rukopis jednog od najmarkantnijih evropskih reditelja,  Dušana Davida Paržižeka. Na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u 19.30 sati biće izvedena njegova predstava „Urnebesna tama” po delu mladog nemačkog pisca Volfram Loca,  kao treća premijera ovogodišnjeg Bitefa.

Dušan David Paržižek rođen je u Češkoj. Studirao je komparativnu književnost i pozorišnu umetnost u Minhenu, a glumu i režiju na Akademiju za scensku umetnost u Pragu. Krajem prošlog veka osnovao je Praški kamerni teatar sa ambicijom da se repertoar oslanja na svetskim premijerama čeških autora i premijernom prikazivanju dela nemačkih i austrijskih autora u Češkoj.

Vaša predstava „Urnebesna tama” čija je radnja smeštena u Hamburg i Avganistan, pokreće mnoga pitanja, od kompleksnih ratnih dešavanja na Balkanu do sudbina ljudi u današnjim ratom zahvaćenim područjima... Koja je, zapravo, njena glavna tema?

Tema smo mi, predstavnici prvoklasnog sveta koji vodi prvoklasne živote, vozi prvoklasne automobile i bicikle. Mi koji u svojim prvoklasnim domovima živimo sa prvoklasnim partnerima, šaljemo decu u prvoklasne škole, i dobijamo informacije o nekim tamo zlim varvarima putem prvoklasnih medija dok ispijamo veganske kafe bez kofeina i sa mlekom bez laktoze u hipsterskom kafeu u hipsterskom delu Beča, Berlina ili Praga. Naša se predstava bavi ljudima koji neprekidno pričaju o problemima o kojima slušaju ili čitaju, a ništa ne čine kako bi bar pokušali da ih reše. Bavi se ljudima koji smatraju da je dovoljno da tu i tamo odu u art bioskop ili art pozorište, da pogledaju neki antiratni, antikapitalistički ili anti bilo čega film koji je pokupio nagrade, samo da bi mogli o tome da razgovaraju i dalje živeći svoje dosadne živote okruženi luksuzom.

Predstavu izvode četiri glumice. Zašto ste se opredelili za takvu podelu i da li to znači da je priča ispričana iz ženske perspektive?

Ženska podela ističe ironiju komada tako što se odriče urnebesno ušuškanog zapadnog sveta koji o krizi i ratu uglavnom sluša isključivo putem medija i, vrlo retko, kroz umetnost. Konradova novela i Kopolin film su odlična i jedinstvena umetnička dela koja na impresivan način opisuju surovost rata i kolonijalizma. Međutim, ona istovremeno pokazuju i stereotipno muško razmišljanje. Većina likova su muškarci, a nijedan ne dovodi u pitanje kliše muškosti koji predstavlja. Svi kao da nastanjuju dečački san o avanturi, o vojevanju i ratovanju. Oni, svakako, na kraju gube: bilo iluzije, bilo život, koje god od to dvoje im je još preostalo, ali gube muški. Komad Volframa Loca je ironična adaptacija adaptacije. Vrlo ironična, vrlo muška i  bez ženskih likova. Smatrao sam da savremena inscenacija ove dobro poznate priče ne treba da robuje još jednom klišeu, tako da sam time što sam uloge dodelio glumicama, otvorio mogućnost za preispitivanje muških stereotipa sa distance. To nam je pružilo priliku da isprobamo bukvalno sve: čak i ono što bi bilo apsurdno da su igrali glumci.

Komad „Urnebesna tama”, za koji je njegov mladi autor Volfram Loc osvojio prestižne nagrade, tvrdi da nema mesta za strance u savremenom svetu. Koliko smo, zapravo, spremni da razumemo neke druge kulture, druge narode?

Pitate me to 25 godina posle svega što se dogodilo u bivšoj Jugoslaviji? Nismo bili spremni tada, nismo ni danas. Reakcija takozvanog civilizovanog sveta na izbegličku krizu ukazuje na to da nismo spremni da damo doprinos, da delimo ili da pomognemo. Stav većine ljudi u mojoj zemlji, a i političara dokazuje, nažalost, upravo to.

Rođeni ste u Brnu. Danas uglavnom stvarate unutar nemačkog govornog područja. Pored  toga, osnivač ste i izuzetno popularnog Praškog kamernog teatra. Šta mislite, u kom pravcu ide evropsko pozorište?

Već gubim vezu sa Pragom i češkom kulturom, jer sam godinama u inostranstvu gde sam, pak, i dalje stranac. Pogrešno bi bilo govoriti o nekakvim „opštim trendovima”. Moj odgovor se svodi na kliše nekoga ko putuje iz zemlje u zemlju unutar nemačkog govornog područja: ansambli koje me zanimaju bore se, više ili manje, protiv besmislenog pozorišta sa više ili manje uspeha. Najuspešniji su, u tom pogledu, Folksbine i pozorište Maksim Gorki. Folksbine ne samo da diktira trendove režije i scenografije u poslednjih skoro trideset godina, već je postalo kulturni eksponent najrelevantnijih političkih era koje su se dogodile od kad ja pamtim. Za mene on predstavlja neposrednu i prošlost i budućnost srednjeevropskog pozorišta. A Maksim Gorki bi moglo da bude njegova budućnost. Umetnički gledano, ono još uvek nije na vrhuncu, njihova mlada autorska postava reflektuje promene kroz koje nemačko društvo prolazi poslednjih godina: Šermin Laghof i Jens Hilje veoma lepo rade. Idućeg leta, kada se završi era Franka Kastorfa u Šaubineu, Berlinu, i ne samo Berlinu možda pozorište Maksim Gorki preuzme palicu.

Kakva su Vaša očekivanja od Bitefa i od Beograda? Koliko je za umetnika važno da učestvuje u razmeni ideja i energije?

Svoje profesionalno najplodnije godine proveo sam u Praškom kamernom teatru. Šteta je što nikada ranije nismo bili u prilici da svoj rad prikažemo beogradskoj publici, tako da sam izuzetno zahvalan da sam bar ja dobio ovu jedinstvenu priliku i to sa delom koje je, prema rečima mojih nekadašnjih kolega, veoma slično predstavama koje sam nekada režirao u Pragu. Počastvovan sam i jako se radujem da upoznam svoje kolege poput Miloša Lolića.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.