Nedelja, 01.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Nema spavanja dok traje potraga za „mahnitim bikom”

Danas se ponovo u Evropi dižu granice i zidovi, kopaju rovovi, dele ljudi i kulture. Bitef i Beograd mogu da daju vrlo specifičan doprinos dijalogu kultura koje su ekonomskim i političkim razlozima na silu razdvojene
(Фото А. Васиљевић)

Beograd će zahvaljujući Bitefu poslednje sedmice septembra biti evropska pozorišna prestonica. Ovogodišnje, 50. izdanje Bitefa koje će biti održano od 25. septembra do 2. oktobra nosi podnaslov „Na leđima mahnitog bika”. Selekciju su potpisali Anja Suša i Ivan Medenica, a čini je 12 predstava iz devet zemalja: Poljske, Kine, Austrije, Francuske, Nemačke, Libana, Singapura, Hrvatske i Srbije. Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, zahvaljujući svojoj profesionalnoj reputaciji i kontaktima sa umetnicima širom sveta okupiće narednih dana u Beogradu brojne pozorišne stručnjake.

Po čemu su predstave 50. Bitefa specifične, budući da malo znamo o njihovim autorima? Koje nove pozorišne tendencije propituje ovogodišnja selekcija?

Vaše pitanje vrlo dobro povezuje dve od tri glavne koncepcijske linije 50. Bitefa. Koleginica Anja Suša i ja smo hteli da se u godini jubileja, kao neko podvlačenje crte, potvrdi i adekvatno kontekstualizuje činjenica da teatar, ili izvođačke umetnosti generalno, danas imaju bezbrojne forme i da im je svima mesto na Bitefu: da oko toga više nema dilema. U glavnom i pratećim programima imamo dramski teatar, savremeni ples, muzičko pozorište, dokumentarni teatar, predstave – predavanja, novi cirkus, multimedijalne projekte... U budućnosti idemo u još izoštrenije i produbljenije ispitivanje fenomena drugačijeg i radikalnog u pozorištu, a sledeće godine će to najverovatnije biti fenomen trajanja, vremena izvođenja... Što se tiče prvog dela vašeg pitanja, on se svodi na tu drugu koncepcijsku liniju. Suprotno verovatnim očekivanjima, hteli smo da u godini jubileja predstavimo nove svetske pa i domaće reditelje, pisce i koreografe – nova lica Bitefa. Izuzetak je jedino Andraš Urban, jer „Rodoljupci” nisu smeli da se propuste. Naravno, na 50. Bitefu će biti mnogo sećanja na prošlost festivala, na Miru Trailović i Jovana Ćirilova pre svih, i to u rasponu od čak četiri izložbe do konferencija. Što se tiče specifičnosti predstava, svaka je na svoj način specifična, jer je reč vrlo različitim autorskim poetikama.

Bitef je osnovan pre pola veka kao jedinstveno mesto susreta i umetničke razmene između Zapada i Istoka… Tematski okvir 50. izdanja svodi se na katastrofu izbeglica, zatvaranje granica... Koliko se i kako Bitef menjao kroz svoju istoriju?

Bitef se dosta menjao – ili tako što je pratio razvoj savremenog pozorišta, što mu je i misija, ili zbog toga što su se menjale političke okolnosti. Otkako je pao Berlinski zid i završio se Hladni rat, Beograd i Bitef su izgubili privilegiju da budu jedinstveno mesto susreta i razmene pozorišta i umetnika iz ideološki podeljenog sveta. Međutim, danas se ponovo u Evropi dižu granice i zidovi, kopaju rovovi, dele ljudi i kulture. Ovog puta je to rascep između osionog severa i nemoćnog juga, a mi smo opet granica. Moj stav je vrlo idealistički, smatram da ovo ne treba da shvatimo kao frustraciju, nego kao izazov, te da i Bitef i Beograd mogu ponovo da daju vrlo specifičan doprinos dijalogu kultura koje su ekonomskim i političkim razlozima na silu razdvojene. Odatle izvire i treća koncepcijska linija 50. Bitefa: problemski fokus na izbegličkoj krizi i, s tim u vezi, otvaranje festivala za predstave i umetnike iz celog sveta. Kao što znate, na 50. Bitefu, pored evropskih, učestvuju i umetnici iz Kine, Singapura, Libana, Indonezije, Obale Slonovače.

U okviru 50. Bitefa biće organizovan i 28. Kongres međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara na kojem će učestvovati oko 100 kritičara iz 40 zemalja. Koje teme ćete razmatrati na kongresu? Šta ćete inostranim kolegama predstaviti u Beogradu?

U okviru Kongresa biće održana i međunarodna konferencija sa učesnicima iz zemalja sa bukvalno svih kontinenata, osim Australije, čija je tema direktno vezana za Bitef: kako danas, u doba kad više ne vlada modernistički imperativ za novim u umetnosti, i dalje mislite o „novim tendencijama”. Pokrećemo pitanje da li je novum i dalje stvaralačka nužnost, ili džoker, mamac na neoliberalnom umetničkom tržištu, kao i debatu na temu da li se o novom uopšte može misliti „globalno”, jer su umetničke inovacije u različitim kulturama bitno različite. Ovo poslednje je posebno važno i ono je potpuno u duhu glavne odlike 50. Bitefa – iskoraka iz evrocentričnog okvira. Kolege će pratiti glavni program Bitefa, u kome ima i tri srpske predstave, i još i show case beogradskih pozorišta, gde će videti „nebitefovsko”, ali takođe dobro pozorište. Nikad beogradski teatar nije imao ovako veliku svetsku vidljivost i moja lična velika želja jeste da Kongres doprinese plasmanu našeg pozorišta u svetu: i tako što će se o predstavama pisati i što će biti pozivane na svetske festivale. Što se tiče „slobodnog programa”, vodićemo ih na plovidbu Dunavom i Savom, a obići će, u sklopu ceremonije dodele Talija nagrade, priznanja Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara, koje ove godine dobija nigerijski umetnik Femi Osofisan, i  Muzej afričke umetnosti.

Tu su i brojni prateći programi. Na šta treba posebno obratiti pažnju? Hoće li publika i novinari tih desetak dana spavati uopšte?

Neće gotovo uopšte – sportska obuća, komforna odeća, kratak i zdrav san, alkohol u malim dozama i – spremnost na celodnevne akcije. U okviru pratećih programa imate i one tradicionalne, Bitef polifoniju i Bitef na filmu, ali i brojne nove, kao što su promocije knjiga o pozorištu, festival savremenog cirkusa, konferenciju o veoma zanimljivoj i bitnoj temi „autobiografija i performans”, prezentaciju master studentskih projekata... Ipak, pre svega bih izdvojio konferenciju „Bitef i kulturna diplomatija”, jer je njen cilj, između ostalog, da se ukaže na to kako je ovaj festival, a pre svega radovi Mire Trailović i Jovana Ćirilova, doprineo međunarodnom plasmanu i prestižu ne samo našeg pozorišta, nego kulture uopšte i beogradskog duha. Moj lični san je da se ovim bogatim programima i s ovoliko stranih gostiju doprinese tome da naše društvo i kultura povrate samopoštovanje, da shvatimo da treba svi da budemo ponosni na jednu, zaista, tako izuzetnu tradiciju kakvu oličava: Bitef.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.