Petak, 23.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ANjA SUŠA, selektor 50. Bitefa

Ostavku sam napisala u julu prošle godine

Moj profesionalni angažman je već pet godina usmeren na druge zemlje, bez preteranog publiciteta na našim prostorima. Pozicija na Bitefu mi nije naročito pomogla. Čak mi je i odmogla
(Фото: Т. Јањић)

Anja Suša provešće ovogodišnju jesen poslednji put u funkciji selektora Bitefa koju je proteklih deset godina obavljala u saradnji sa Jovanom Ćirilovim. Njena odluka o povlačenju usledila je zbog odnosa države prema kulturi i ovom festivalu, odnosno što je, kako sama kaže, „Jovanovim odlaskom Bitef postao glineni golub u zabavnom parku srpske kulture”.

Ovogodišnji 50. Bitef koji nosi simboličan podnaslov „Na leđima mahnitoga bika” biće održan od 24. septembra do 2. oktobra uz učešće 12 predstava iz devet zemalja.

Bitef se ove godine vraća svom izvornom međunarodnom karakteru prevazilazeći evropski okvir koji je dominirao poslednjih godina. Šta je u fokusu ovogodišnje selekcije? Koji je zajednički imenitelj pozvanih predstava?

Prvo želim da naglasim da Bitef nikada nije ni napustio svoj izvorni koncept. Poslednjih godina se, zbog drastično smanjenog budžeta, sasvim prirodno smanjila i mogućnost dovođenja vanevropskih predstava, ali je i tu bilo nekoliko izuzetaka poput trupe „Nejčr tiatr of Oklahoma“ iz Njujorka ili Robera Lapaža, sa produkcijom iz Kanade. Bilo je, naravno, i mnogo vanevropskih umetnika koji trenutno rade u Evropi , poput argentinskih umetnika Konstanse Makras ili Rodriga Garsije, ili američke koreografkinje Meg Stjuart, tako da nije baš sasvim jednostavno, a ni istinito zaključiti da je Bitef  izgubio svoj izvorni karakter.

Ove godine je, pre svega zbog znatno većeg budžeta koji je festivalu sasvim zasluženo bio na raspolaganju, bilo moguće dovesti i nekoliko projekata koji su nastali van Evrope i koji tematizuju vanevropsku kulturu i savremene izvođačke prakse. Radoznala sam da vidim da li će se taj trend finansijskog poboljšanja ograničiti samo na ovogodišnji festival ili će postati redovna praksa.

Što se tiče ovogodišnje selekcije, u fokusu je Evropa kao podivljali bik na čijim leđima sedimo, pokušavajući da što duže ne padnemo. Ako govorimo o zajedničkom imenitelju, onda je to pitanje viđenja drugog i drugosti – onoga ko stoji iza neke stvarne ili imaginarne žice na graničnim prelazima ili u svakodnevnom životu.

Bitef je oduvek bio povezan sa najtežim iskušenjima. Koliko je u tom smislu bilo delikatno napraviti selekciju jubilarnog 50. izdanja u kojoj se neće predstaviti ni jedan reditelj niti koreograf koji je već bio gost festivala?

To je bio sladak izazov, iako nije bilo lako, jer su Bitef od njegovog osnivanja do danas posetili skoro svi značajni umetnici od druge polovine 20. veka do danas. Ali, uvek ima i novih, a i onih koji su vredni pažnje a nekako su nam promakli. Rabi Mrue, Dušan David Pažižek, Milo Rau neka su od imena čijem dolasku se radujemo.

Ovogodišnju selekciju Bitefa čini 12 predstava umetničkih trupa iz Poljske, Kine, Austrije, Francuske, Nemačke, Libana, Singapura, Hrvatske i Srbije. Da li će 50. Bitef uspeti da provocira? Kakve polemike očekujete?

Sigurna sam da hoće. To je naprosto u jeretičnoj prirodi ovog festivala i nadam se da je to jedan od kvaliteta koji Bitef nikada neće izgubiti. Biće, možda, malo više glamura, montiranih osmeha, prigodnih pohvala – shodno jubileju, ali Bitef je uvek Bitef. Mrze ga i obožavaju, dive mu se i valjaju ga po blatu. A on i dalje traje i trajaće.

Od osnivanja Bitefa 1967. godine do danas o njemu se češće pisalo negativno nego pozitivno. Zašto?

Morali bismo ozbiljno da analiziramo kritiku Bitefa od njegovog nastanka do danas da bismo to zaključili. Nisam sigurna da je baš tako. Postoje veoma relevantni jugoslovenski kritičari koji su sa puno znanja i dobronamerno pratili Bitef, naročito u njegovim prvim danima – pomažući ovom festivalu da se kontekstualizuje i razvija. Sigurno je da je Bitef uvek postavljao izazove – umetničke i intelektualne na koje nije uvek svima lako da odgovore, a naročito onima koji vole da budu „prvi u selu“. Bitef je uvek uznemiravao lokalnu pozorišnu hijerarhiju i njenu ideju sopstvene relevantnosti.

Došlo je vreme da, kako kaže Kandid, obrađujete svoj vrt. Koji su subjektivni, odnosno objektivni razlozi vašeg odlaska sa mesta selektora Bitefa, posebno ako se zna da ne ličite na osobu koja donosi ishitrene odluke?

Odluka nije bila nimalo ishitrena. Ja sam je, naime, najavila pre skoro godinu dana. Napisala sam ostavku još u julu prošle godine kada sam razmišljala da odem zbog veoma loše situacije na festivalu, ali pošto je prošli Bitef bio posvećen Jovanu Ćirilovu osećala sam da moram da ostanem do kraja. Onda je došlo do kadrovskih promena na festivalu i smatrala sam da je korektno da pomognem kolegi Ivanu Medenici u pripremi veoma zahtevnog jubilarnog izdanja Bitefa. A želela sam, što je, inače, veoma uobičajena praksa u civilizovanom svetu – da svoj odlazak najavim na vreme kako bi period tranzicije na festivalu bio što bezbolniji. Osim toga, moje rediteljske obaveze mi već dugo otežavaju rad na Bitefu i to je bio razlog više za ovakvu odluku. Vidim da je ovakav razvoj situacije izazvao iznenađenje jer smo mi, očigledno, naviknuti na impulsivne poteze i na to da nas tu i tamo „pojede mrak“. Volimo kratkoročnu medijsku zabavu, spinovanja, botovska nadmetanja u degutantnim ad-hominem komentarima ispod novinskih tekstova, kvaziaktivizam po društvenim mrežama i pucanje iz praznih pištolja u pogrešne mete. Meni je drago što je u ovom slučaju, bar za sada, sve bilo mimo uobičajene nekrofilne prakse u srpskoj kulturi. Već sam jednom preživela ovu varijantu sa „mrakom“ u slučaju pozorišta „Duško Radović“, pa sam se ovog puta opredelila za nešto malo komotnije, malo više u skladu sa mojom dinamikom i etikom. Pa i estetikom.

Vaš profesionalni angažman u narednom periodu usmeren je na druge zemlje i kulture. Koliko vam je pozicija selektora Bitefa pomogla da gradite svoju inostranu rediteljsku karijeru?

Moj profesionalni angažman je već pet godina usmeren na druge zemlje, bez preteranog publiciteta na našim prostorima. Uočavam da je to odjednom postalo veoma interesantno ovdašnjim medijima. Pozicija na Bitefu mi nije naročito pomogla. Moglo bi se čak reći i da mi je odmogla. Pozicija selektora vas često stavlja u veoma nezahvalnu situaciju kada morate da odbijete neki projekat, neke etablirane institucije, na primer, a ja tu nikada nisam kalkulisala ni trgovala. Većina pozorišta u inostranstvu u kojima sam radila ili ću raditi nikada nije bila na Bitefu tokom mog mandata – naročito skandinavskih. Ima i nekoliko izuzetaka i to zbog toga što je reč o renomiranim kućama i predstavama koje su bile slavne i pre dolaska na Bitef i koje su donele ogroman uspeh festivalu. Sve je pitanje mere i dobrog ukusa. Ako me je išta preporučilo izvan granica Srbije onda je to, više od bilo čega drugog, moj rad u pozorištu „Duško Radović”, koji mi je dao početni impuls. Od kada sam najavila da se povlačim sa Bitefa dobila sam pet novih međunarodnih poziva kao reditelj, iz različitih država. Jasno je, dakle, da je tu neki drugi kriterijum u pitanju. Vrlo verovatno, moj rad i njegovi rezultati.

Nemate, kažete, nikakav kontakt sa srpskim pozorištima. Tim povodom ste izjavili da se osećateneobično. Ako nemate kontakt sa srpskim pozorištima kako ste uspeli da izgradite inostrane „dijaloge”?

Trenutno, zbilja, nemam. Komunikacija je, naprosto, zamrla na obe strane, verovatno najviše zbog toga što sam previše odsutna. Ipak, veoma bih volela da, posle nekoliko godina, ponovo radim na svom jeziku. I to će se, možda, uskoro dogoditi. A možda i neće. Prihvatiću i jednu i drugu opciju.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.