sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Američki sud zabranio patentiranje ljudskih gena

Анализе које откривају генетску предиспозицију за многе болести биће јефтиније

Vrhovni sud SAD jednoglasno je doneo odluku 13. juna da ljudski geni ne mogu da se zaštite patentom, jer „zakoni prirode, prirodne pojave i apstraktne ideje ne mogu da se patentiraju”.

Naučnici najavljuju da će pacijenti osetiti direktnu korist od ovakve presude, jer će testovi koji otkrivaju genetsku predispoziciju za mnoge bolesti biti jeftiniji.

Ova tema je nedavno bila u žiži kada je američka glumica Andželina Džoli objavila da je preventivno odstranila obe dojke pošto je genetskim testovima ustanovila da ima mutaciju takozvanih BRCA gena, a samim tim i znatno veći rizik da oboli od raka dojke i jajnika.

Zbog patentnih prava jedno takvo testiranje košta oko 3.000 dolara. Džolijevu su pojedinci čak optužili da pomaže genetičkim kompanijama da profitiraju na strahu žena od opake bolesti.

Vlasnik patentnih prava na BRCA gene je kompanija „Mirijad dženetiks” iz Solt Lejk Sitija, protiv koje je još 2009. godine tužbu podnela grupa naučnika, udruženja i pacijenata, zahtevajući da se zabrani patentiranje ljudskih gena, uključujući i sintetički proizveden materijal.

Protivnici patentiranja gena tvrde da se na taj način ostali naučnici sprečavaju da istražuju gene i prave testove. Oni su pozdravili odluku suda, rekavši da će pacijenti sada imati bolji pristup genetskim analizama, a naučnici će moći da istražuju gene bez straha od tužbi.

S druge strane, vlasnici patenata tvrde da bez prihoda od patentnih prava neće imati dovoljno novca da ulože u nova istraživanja, što će odložiti nova, velika dostignuća.

Odluka najvišeg američkog suda na prvi pogled deluje kao udarac rastućoj „industriji ljudskih gena”, ali upućeni kažu za Rojters da nije baš tako, jer su kompanije već otišle daleko u proizvodnji sintetičke DNK, proteina i antitela koji imitiraju one prirodne.

Sud je odlučio da sintetički stvorena DNK, poznata kao ce-DNK, može da se patentira „jer ne može da se nađe u prirodi”. Zato se ova odluka smatra kompromisom, jer je sud mogao da zabrani patentna prava za sve vrste ljudskog genetskog materijala.

Upravo su manipulisani geni doveli do revolucije u biotehnologiji osamdesetih godina 20. veka koja je podstakla vrtoglav razvoj medicine i poljoprivrede zasnovane na „modifikaciji prirode”.

Farmaceutske kompanije koriste sintetičku DNK za proizvodnju proteina kao što su insulin i hormon rasta. Takođe su patenitrani sintetički DNK molekuli koji stvaraju proteine ubice insekata i tako povećavaju otpornost useva.

Patent kompanije „Mirijad” za BRCA testove ostaje na snazi do 2018. godine, ali će u međuvremenu druge kompanije verovatno izbaciti svoje, jeftinije testove za isti gen.

Komеntari0
ed0cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.