petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 22.08.2012. u 22:00 Mirjana Sretenović

Knjige iz Dvorske biblioteke bačene u kontejner

Екслибрис Дворске библиотеке (Фото З. Анастасијевић)

I prosjak je pre nekoliko godina na trenutak mogao da se oseti kao kraljević, jer je umesto korice hleba pored kontejnera mogao da nabasa i na knjigu iz čuvene Dvorske biblioteke.

Naime, te 2005. godine, kada je pravljen popis u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS), nekoliko knjiga iz biblioteke Obrenovića i Karađorđevića, čiji se deo čuva u Narodnoj biblioteci, našao se na ulici, zahvaljujući nesmotrenim vojnicima na odsluženju civilnog vojnog roka u ovoj ustanovi. Kako je došlo do toga?

Prema dokumentima koje smo dobili iz NBS saznajemo da je direktor Narodne biblioteke Sreten Ugričić 2005. godine doneo Odluku o smanjenju broja potrebnih primeraka publikacija u fondu Narodne biblioteke. Donošenju ove odluke prethodila je inicijativa Ljubomira Brankovića, rukovodioca Odeljenja za čuvanje i pristup fondovima, kojom je argumentovano ukazano na problem nedostatka prostora u depou. Time je predloženo da biblioteka ubuduće čuva muzejski primerak knjige, njen prvi primerak i duplikat, a nakon ova tri, svaki naredni primerak, biblioteka neće čuvati.

Sve je, zapravo, počelo još 1946, kada je upravnik kraljevskih dobara Nikica Knežević predao deo Dvorske biblioteke (20.709 knjiga) upravniku Narodne biblioteke Dušanu Milačiću. Vladimir Šekularac, načelnik Odeljenja za unapređenje bibliotekarskog sistema NBS, objašnjava da je najveći problem što Dvorska biblioteka (DB) tada nije dobila status kulturnog dobra, što je doprinelo znatnom osipanju njenog prvobitnog fonda. Međutim, status kulturnog dobra, za vreme vladavine komunista, „dinastička biblioteka” nije ni mogla da dobije, jer je njihova namera i bila da je unište. Bibliotekari su se ipak potrudili da najvrednije knjige utope u fondove Narodne biblioteke.

Prema dokumentima do kojih smo došli, deo knjiga i periodike Dvorske biblioteke NBS je, u to doba, ustupila bibliotekama u Beogradu i Srbiji, a deo knjiga i periodike „proglašen je za suvišak i iznet na prodaju u antikvarnicu NBS, a preostali deo prenet je u magacine NBS, i razdeljen po fondovima”.

Donošenju Ugričićeve odluke o smanjenju broja primeraka, prethodila su i dokumenta Stručno-naučnog veća NBS, koje je tada usvojilo odluku da se otpiše takozvani„četvrti primerak (i svaki naredni). Ugričić je osnovao komisiju, za čije je formiranje ovlašćen kao direktor, koja treba da vrši otpis bibliotečke građe. Ipak, komisija, po Uputstvima o reviziji i otpisu građe, imala je ovlašćenje da izdvoji knjige za otpis, ali ne i da ih otpiše. U dokumentima u kojima je „Politika” imala uvid navedeno je da Sreten Ugričić nije imao zakonski osnov da izda nalog komisiji, da otpiše građu, jer na to ima pravo samo Upravni odbor NBS.  

– To je njegova greška u pravnoj proceduri. Umesto da spisak izdvojenih knjiga prosledi UO, on je za to zadužio komisiju. Nesporan je kriterijum odabira knjiga, nesporan je nedostatak prostora, samo nedostaje aminovanje UO. U Zakonu o kulturi i u Statutu NBS piše da za zakonitost poslovanja ustanove odgovara upravnik i to je prirodno stanje. Jer, neko može da pita zašto zaposleni nisu rekli da je to protivpravno, ili zašto se UO nije ozbiljnije zainteresovao za taj slučaj, kaže Vladimir Šekularac.

Komisija je, dakle, izdvojila 15.000 knjiga za otpis, ponudila ih je bibliotekama koje su uzele samo 1.962, a nepotrebni višak knjiga otišao je u kontejner. Iz razloga što Dvorska biblioteka nije proglašena za kulturno dobro, i njen „četvrti primerak” našao se u Opštem fondu iz kojeg su otpisivane knjige, a koje su se našle na otpadu. Šekularac kaže da je 15 primeraka uočeno, ali da su neki „prošli” – vojnici nisu videli ekslibris Dvorske biblioteke, što bi svaki bibliotekar zapazio, i ne bi, iako je određeno kao višak, isključio tu knjigu.

– Najveći problem je što Dvorska biblioteka kao celina nije rekonstituisana. Deo je ostao u dvoru, deo je u NBS. Ona bi trebalo da ima jednog titulara koji je za nju odgovoran, u celini, i da se tako čuva narednih 1.000 godina. Ministarstvo kulture je predlagalo da se DB u celini zaštiti zakonom, ali to nije učinjeno do danas – kaže Šekularac i dodaje:

– Na „Fejsbuku” se pojavilo da su neki ljudi našli primerke Dvorske biblioteke, ali kažu da ne žele da nam vrate...

Šekularac navodi da je preuveličana priča da se Dvorska biblioteka našla na ulici. Njena tri primerka se čuvaju u NBS i ovde, kako kaže, nema ogrešenja o Zakon o kulturnim dobrima. Među tom nekolicinom knjiga koje su se našle na ulici, nije bilo prva tri primerka knjiga iz „dinastičke” biblioteke. Da je proglašena za kulturno dobro, a zakon zabranjuje otpis kulturnih dobara, ukoliko bi i četvrti primerak knjige bio odstranjen, to bi tada bilo podložno sankcijama – kaže Šekularac.

On objašnjava da je za vreme Jugoslavije u ovu biblioteku stizalo 10 obaveznih primeraka jedne knjige. Četiri su ostajala u ustanovi, ostali su odlazili u republike. Kad je Jugoslavija prestala da postoji, Zakon o kulturnim dobrima i dalje je štamparima nalagao da šalju po 10 primeraka, dok novi Zakon o obaveznom primerku predviđa pet neizostavnih primeraka. Tri ostaju u NBS, jedan ide Biblioteci Matice srpske, drugi Biblioteci „Ivo Andrić” u Prištini.

– Suština je da je naš depo izgrađen 1973, predviđen je da služi 30 godina, i već deset godina nije dovoljan. Kada nam stigne nova knjiga, da li da je držimo na podu, a da ovamo čuvamo sedam primeraka nekog naslova od pre 100 godina, ili da racionalno sačuvamo tri, a ono što nam pristiže da stavimo na police – pita Šekularac.

----------------------------------------------

Aleksandrijska zakletva

Prevodilac Zora Čavić-Ilić javila se juče našoj redakciji i ispričala da je kraljevska biblioteka bila vrlo bogata, jer je kralj Petar Prvi Karađorđević veoma polagao na kupovinu knjiga. „Kralj je bio drug moga pradede Save Antonovića, koji je bio profesor Aleksandru Karađorđeviću, a koji je takođe naređivao da kupuju knjige. I Obrenovići su se zalagali za kupovinu knjiga, i zato pitam kako je moguće da knjige sa zlatopisom i povezom, bez obzira koliko su sirote i oguljene, dospeju do kontejnera. To i priprost, običan, čovek može da uoči. Ko je bibliotekarima naredio da, u teskobi, prave prostor za nove knjige? Šta se tako kapitalno kod nas izdaje da bi se postojeći fond bacio u kontejner? Kao što lekar polaže Hipokratovu zakletvu da o bolesti neće pričati po čaršiji, tako je i u Aleksandrijskoj biblioteci postojala zakletva da se za knjigu mora žrtvovati sve dok se ne spase, pa čak i život za nju treba da se da.

Komеntari0
25d20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja