Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Битефов прозор је увек био широм отворен

Пратећи продукцију у нашој земљи, уочљиво је да је прошле године у квалитативном смислу била доминантна такозвана битефовска поетика, тврди Милош Латиновић
Битеф театар (Фото Д. Јевремовић)

Прожима ме осећање забринутости, али га боји палета надања да ће, као у старом филму, на крају дана, док сунце залази све бити у реду. Верујем у срећан крај, каже Милош Латиновић, директор Битефа, о осећањима са којима дочекује овогодишње издање с обзиром на околности. Двоструко, 54. и 55. издања Битефа које ће трајати до 25. септембра под слоганом „На ивици будућностти” понудиће представе у такмичарској селекцији коју је потписао Иван Меденица, селектор и уметнички директор, након што је прошле јесени због пандемије уприличен само Битеф пролог. У Београд стижу трупе из Француске, Белгије, Немачке, Хрватске, Србије, Ирана, Мексика, Аустрије, Чилеа.

‒ Шта преостаје човеку данас, у овом тренутку и оваквом свету, него нада? Не страдају сви у масовном јуришу. Да ли смо ми баш ти одабрани, за изгинуће или херојство, ко ће то да зна, али ако је према заслугама због истрајности и вредноће, због посвећености и вере, онда би требало да будемо на сунчаној страни улице – додаје Латиновић.

Овогодишња селекција је без обзира на то што спаја два фестивала ипак, према мишљењу Милоша Латиновића, нова и јединствена, а Битеф тим је настојао да одговори на изазов и организационо омогући захтев уметничког директора без обзира на све проблеме и комплексности пре свега путовања.

‒ Битеф у сваком, а посебно оваквом формату мора бити изненађење. За многе је изненађење сама селекција фестивала у оквиру које три представе стижу из Србије, са репертоара београдских позоришта. Мени, међутим, то није изненађење, јер пратећи продукцију у нашој земљи, уочљиво је апсолутно да је прошле године у квалитативном смислу била доминантна такозвана битефовска поетика и то не само када је реч о представама у престоничким театрима, него и у Суботици, Новом Пазару или Приштини, односно Грачаници ‒ каже Латиновић и додаје:

‒ Жао ми је што представе другачијег поетског израза, осим неколико изузетака, нису на нивоу као „Каспар” (ЈДП), „Поетика гледања” (Деже Костолањи) или „Као да крај није ни сасвим близу” (Битеф театар), која је својим уметничким искораком повезала високе оцене позоришне критике и публике. То није чест случај у нашем позоришту, али интересовање бројних селектора фестивала, за сада ће бити изведена на четири, и публике показује да имамо уметнички релевантну и јединствену представу на репертоару Битеф фестивала. И сви који је виде, јер извођење може да гледа само пет људи, биће позитивно изненађени оним што Битеф театар са сарадницима може да оствари креативно и продукцијски.

Милош Латиновић (Фото: А. Васиљевић)

Ове године успели су, нашем саговорнику се чини никад лакпше, да уговоре долазак жељених позоришних трупа и театараских гостију, али муке које продукује зло доба, додаје он, биле су сваковрсне само не слатке.

‒ Уосталом свака је, и сваком је, мука јасно непријатна. Веровање је први залог оптимизма, па на том постулату темељим разрешење свега овога што осећамо, кроз шта пролазимо, покушавајући да разрешимо шифру овогодишњег Битеф фестивала – констатује он.

Милош Латиновић годинама уназад истрајава на челу Битефа. О томе колико се однос позоришта и политике променио према овом фестивалу од времена када је почео да се бави Битефом до данас, каже:

‒ Политика је увек била присутна када је реч о Битеф фестивалу, а тај уплив је посебно лепо, аутентично и ауторски вешто обрадила у својој књизи „Чекајући Битеф”, наша другогодишња сарадница Вера Коњовић. За ових осам година било је различитих политичких интервенција и мишљења, али некако такви иступи престају да буду занимљиви кад се све већ догоди. Постаје анахроно, јер политика није уметност па да траје. Као после олује, поспремимо и идемо даље. Али морам да кажем да никада нисмо имали драстичан политички уплив у селекцију или избор гостију, тема, сарадника, као и да је финансијска подршка оснивача града Београда сваке године све издашнија. Наравно и ниво разумевања и сарадње Битефа и надлежних у градском сектору културе је на високом нивоу, и верујем да тако мора да буде, јер ово није обичан фестивал него европска манифестација којој управо непоновљивост, провокативност и отварање дијалога даје значај. Нажалост, али уз сво разумевање, и даље смо код Министарства културе, као и све друге важне манифестације, на јаслама чији садржај испуњава одлука донета на годишњем конкурсу.

Да ли је Битеф и данас наш прозор у свет?

‒ Тешко питање, многи су данас и велики прозори наших кућа и нашег сазнања, па не знам бољи одговор на ово питање него да је Битефов прозор увек, па и данас, био широм отворен и да је свеж ваздух константно улазио, а с његовог парапета поглед је могао досегнути до недохватних даљина и висина до којих стижу само сребрне птице маште – каже на крају Латиновић.

Отказана представа „Непријатељ народа”

Гостовање берлинске представе „Непријатељ народа” рађене према драми Хенрика Ибзена, у режији Томаса Остермајера, отказано је у последњем тренутку на 54. и 55. Битефу. Комад великог редитеља за чији долазак је увек владало посебно интересова на овом фестивалу, неће бити изведен 19. септембра на Великој сцени Народног позоришта у Београду упркос огромним напорима Битеф тима и партнера из берлинског „Шаубине” позоришта да до тога не дође.

Чињеница је да се епидемијска ситуација у Србији, како пише у званичном саопштењу из управе Битефа, погоршава из дана у дан и да је наша земља поново на листи високоризичних подручја многих светских држава, што је разлог за отказивање представе. Јер, како наводе, гостовање тако великог ансамбла у Главном такмичарском програму није било могуће реализовати у таквим условима.

Ово је требало да буде четврто Остермајерово учешће на Битефу на којем је дебитовао 2000. године са представом „Disco Pigs” (Диско пигс), у продукцији берлинског позоришта „Шаубине ам ленинер плац” (Šaubine am Leniner Plac), чији је уметнички директор. Његова представа „Нора” у продукцији истог театра је на 37. Битефу 2003. године добила „Политикину” награду за најбољу режију. Остермајерова представа „Историја насиља”је гостовала у Београду пре две године.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

poruka
Latinoviću, sve vas treba poslati na Biro da tražite neki pošten posao, zatvoriti cirkusijadu zvanu BITEF i uštedeti svima nama silne pare.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.