Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Пацијенти на дијализи се осећају као грађани другог реда

Нема одговарајућег возила за мене, па ме на лечење мојим аутомобилом вози човек о мом трошку
Јован Станојевић (Фото: лична архива)

Јован Станојевић, Врањe

Моја борба почиње 1. јануара 2009. године, када сам осетио јак бол у стомаку, до тада непознат, а већ 2. јануара задржан сам на интерном одељењу болнице ради даљег лечења. Постављена ми је дијагноза бубрежне инсуфицијенције. Уочи Бадње вечери, 6. јануара, др Десимир Живуловић, специјалиста интерне медицине, мој лекар, упућује ме у Клинички центар у Нишу ради хитне уградње централног венског катетера и од тада почиње моја дијализа два пута недељно.

Сам почетак одласка на дијализе није био нимало лак. Навикао сам на један начин живота, а преко ноћи је требало да га променим. Успео сам у томе. Моја је борба утолико била тежа што никада пре нисам имао контакт с дијализом, нисам ни знао како треба да се понашам. Учио сам у ходу. Ту је помоћ лекара, породице и пријатеља била од великог значаја.

У међувремену прва фистула урађена ми је у Нишу безуспешно, друга је урађена у КБЦ Звездара у Београду, и њу и даље користим. Четири године сам ишао на дијализу два пута недељно, али због повишеног креатинина било је потребно повећати број дијализа и од тада идем три пута недељно. Затим су уследиле честе контроле у клиникама у Београду и Нишу због различитих стања и болести: поремећаја у раду штитне жлезде, параштитних жлезда, слабости крвних судова ногу.

Због карцинома штитне жлезде оперисан сам на ВМА у Београду. Због компликација након операције био сам у сепси 21 дан. То је био још један у низу догађаја који се везују за моје здравље, али сам овај једва преживео. Након опоравка од операције упућен сам на Клинику за нуклеарну медицину Клиничког центра у Нишу, како бих добио терапију радиоактивним јодом, која је уобичајена у лечењу карцинома штитне жлезде. Још увек сам био слаб и несигуран, али пријем и третман који сам имао на том институту су најбоље искуство које сам као пацијент са дијализе имао у некој клиници. Лекари и особље института бринули су о начину на који сам примио терапију и пратили моје стање све време боравка код њих, а касније сам одлазио на контроле и комуницирао телефоном с њима по потреби. Према њиховим речима, ја сам први пацијент са хемодијализе ког су лечили.

Након операције штитне жлезде моје кретање је постало лакше, али сам и даље осећао болове при ходу. Такво стање трајало је две године када су опет почели да ми се јављају јаки болови у ногама. Стално сам ишао на контроле у КБЦ Дедиње код васкуларног хирурга који је пратио моје стање. У једном од тих одлазака урађени су ми стентови, али убрзо након тога морала је да буде урађена ампутација обе ноге, потколено. Ампутација ногу обављена је у Врању, 6. децембра 2019, године од стране хирурга који су такође пратили моје стање годинама и којима сам веровао. Тешко сам поднео сазнање да нећу моћи више да ходам, али други избор није постојао. Само борба.

И као да све ово није било довољно… Још ми ране на ногама нису зарасле, а већ су ме возили на дијализу, гурали моја колица, а почела је пандемија вируса корона. Ослабљен и скоро потпуно немоћан, овога пута морао сам да уложим највећи напор како бих сачувао не само своје него и здравље мојих укућана, јер сам сваког другог дана ишао на дијализу и био у сталном контакту са особљем и осталим пацијентима. Болест и смрт блиских људи и константан страх за животе довели су до тога да сам опет добио снагу, коју и сада имам.

У овој својој борби велике заслуге има и моја породица јер без њихове подршке не бих успео. И у психичком и у физичком смислу. Услови живота у мојој кући у потпуности су прилагођени мојим потребама, тако да могу самостално да обављам све активности и задовољавам своје потребе.

Док нисам кренуо на дијализу, о њој сам знао јако мало. Волео бих да је превентива на већем нивоу и да људи могу бити упознати са узроцима и последицама ове болести, а не да се информишу тек када се разболе. Лекари са дијализе, нефролози и интернисти и остало особље у Врањској дневној болници за хемодијализу јако су посвећени пацијентима, али често се дешава да не наилазе на разумевање својих претпостављених или да потребе дијализе нису истовремено и потребе болнице. Тако долазимо у ситуацију у којој се ја сада налазим, а то је да нема одговарајућег возила за мене, па ме на дијализу мојим аутомобилом вози човек о мом трошку. Кревет на дијализи је висок, па ми је помоћ других увек потребна. О рампама и помагалима да не причам. Овакво стање не чини бољим чињеница да је и покретним пацијентима потребна помоћ, и то најчешће у техничким и лако решивим стварима. На пример, дешава се да сатима, на киши или сунцу, чекају транспорт због недостатка возила.

Због оваквих, али и много тежих разлога, као што је рецимо доступност свакој установи здравствене заштите (немају све клинике и болнице у Србији дијализу), често се осећамо као грађани другог реда.

Потреба за удруживањем настала је управо из ових разлога. Желим да се захвалим свом удружењу, Савезу организација бубрежних инвалида Србије, јер ми пружају могућност да указујем на то да бубрежни инвалиди постоје, живе, раде, воле и боре се за своје здравље и живот, и здравље и живот својих блиских.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljubinko Todorović
Na žalost Jovan Stanojević je preminuo 11.9.2021. godine (nije covid)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.