Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Долари нађу пут и у време пандемије

Санкције је увела држава, банка мора да поштује закон, а Ана мора да поштује правила банке, али и да храни њену децу. Паре је послала у Немачку, а тамошња банка ће их усмерити у Београд. И компјутер сит „и овце на броју”.
Фото Пиксабеј

Нашу цркву сам раније виђао, као и већина Срба у Аустралији, за Божић, Ускрс и баш када морам. Међутим, од како сам променио банку, ситуација се битно променила.

Какве везе имају банке са црквама?

„Црква је овде, осим вере, и велики бизнис”, била је једна од лекција коју сам добио од нашег свештеника када сам ступио на пети континент. Нисам то тада разумео, јер су се моји сељаци на Старој планини још молили испод храста, уз оброчне крстове.

Али да кренем из једног другог угла.

Одлазак у банку у пандемијским условима је постала права авантура. Улази се један по један, а ред се понекад протегне до суседне улице. Пошто новац из наше продавнице морам редовно да стављам на рачун, тај посао је постао заморан.

Имају банке ону „рупу” за стављање новца, али за неке трансакције су ипак потребни људи.

Ана, службеница националне банке, мој је омиљен лик у локалној испостави. Увек јој уделим комплимент за нову шарену маску, које воли да мења. Понекад стави и визир, када је рутински опоменем да визири не штите добро, на шта се она, опет рутински, насмеје, узимајући моје паре. То су правила лепог понашања код таквих послова - кратке шале.

Једног дана Ана ме дочека намрштена. Дошао сам код ње да у Београд пошаљем доларе за књиге које смо увезли из Србије.

– Не може - кратко рече.

– Зашто - питам.

– Санкције - одговори она.

(Пиксабеј)

Није помогло моје убеђивање да су ратови из деведесетих већ одавно прошли. На крају нисам рекао „које санкције” уз псовку, како би био ред, већ сам мудро заћутао.

Обећала је да ће позвати „међународно”, а ја да дођем сутра.

И дошао сам сутрадан, а Ана ми рече да је прогурала паре, што би ми рекли „преко везе”. Нема тога овде, али има нагона за зарадом, јер „паре су ипак паре”. Санкције је увела држава, банци то не одговара али мора да поштује закон. А Ана мора да поштује правила банке која храни њену децу.

А како је решила проблем - паре је формално послала у Немачку, а тамошња банка ће их усмерити у Београд. И компјутер сит „и овце на броју”.

Али појавио се један проблем - цео поступак траје више од пола сата. Она зове „међународно”, они траже разлог за „изузеће”, она пита мене, ја објасним да се ради о увозу књига за државне библиотеке. Они кажу „а ха, разумемо, онда може”.

Дају јој неки број, она све поново куца у компјутер. Стојим поред ње и цупкам ногама, док поред мене маршира маскирана колона улагача.

Заврши се увек успешно, али траје.

И зато одлучих да мењам банку, што је било толико лако као ући из једне продавнице у другу у неком шопинг молу. Банке воле да буду једна поред друге, тако маме купце, јер је код њих све савршено маркетиншки уређено, скоро као у „Мекдоналдсу”.

Тако мора да буде када вам продају „празан ваздух”, нема тамо ничега осим оног компјутера у који куцају ваш салдо. Новац вам узму а пет минута касније га дају неком другом несрећнику који је тамо ушао, а у том тренутку му треба више него вама. Уз камату, наравно.

(Фото Ђ.П)

Уђох у ту другу банку и застаде ми дах - на главном зиду је огроман постер са сликом наше оближње парохијске цркве. Српска црква у локалној банци у сред Мелбурна.

Ту је и огромна слика парка поред наше куће. Две иконе из нашег предграђа. Гледам и не могу да поверујем. И док сам правио „селфи” приђе ми службеник. Банке су у пандемији постале љубазније, као и ми трговци. Борба за сваког купца је немилосрдна, јер је долар постао „већи”.

Народ се стегао у овој невољи и пази како троши.

Отворих нови рачун и добих упутства како да пошаљем новац преко Интернета. Проблем је решен, једино пре тога морам да однесем паре у банку.

И да видим нашу цркву.

И ту је крај. А тему коју сам на најавио на почетку испричаћу вам неки други пут. Уосталом, поновио бих оно што већ сви знамо.

 

Џорџ Петровић - Ђоле, Мелбурн

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dzordz
slanje para u srbiju? sta je to? mi smo bili srecni kad je nas otisavsi prestao da trazi pare za zivot, da mu saljemo u eu. njemu ne pada na pamet da danas pomogne. ma nema veze, dobro je da ne trazi
Боро
За те санкције захвалите крипто-рударима!
Zoran
I sta je pesnik hteo reci?
DŽordž Djole Petrović
@ZORAN: Ne znam sa koliko uspeha, ali ovo je trebalo da bude parodija na svet u kome više nema svetinja - sve je samo roba. A teme - novac u crkvi i sankcije protiv Srbije - su samo usput pomenute, jer su previše osetljive (mada su aktuelne)... Iskreno hvala za objašnjenje o "pranju novca", toga se nisam setio, mislio sam da je u pitanju nešto drugo.
Zoran
Srbija je na crnoj lisiti za slanje para i u Americi. Do pre nekoliko godina je moglo bez ikakvih obrazlozenja da se salju pare, sada mora tacno kome i zasto. Veza ovde ne pomaze. Ako saljes detetu, ocu, majci...nema problema, sve ostalo je prilicno tesko. Ko misli da preteruju, verujte ne preteruju, znam tacno sta se radi i kako se peru pare preko Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.