Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Визни рат” Вашингтона и Москве

Америчке власти затражиле да 24 руске дипломате до 3. септембра напусте земљу, иако је Русија последњих дана одобрила боравак 22 сарадника амбасаде САД
Амбасада Руске Федерације у Вашингтону (Фото „Википедија”)

Вашингтон је затражио да 24 руске дипломате до 3. септембра напусте земљу због истека визе. Уобичајени поступак, као што тврди Стејт департмент, или узвратна мера зато што је амбасада САД у Москви прошле недеље морала да отпусти 182 запослена из редова локалног особља због пооштрених прописа који забрањују ангажовање руских грађана?

Да ли је реч о „меком” протеривању руских дипломата које има везе с обелодањеним сазнањем да су руски хакери провалили у електронску пошту федералних тужилаца? Бајденова администрација је због сајбер напада и мешања у америчке изборе 15. априла већ протерала 10 руских дипломата.

У реаговању на потез америчких власти амбасадор Русије у Вашингтону Анатолиј Антонов каже да је Русија у последњих неколико дана издала визе за 22 сарадника амбасаде САД у Москви, а заузврат је виза продужена само једном саветнику руске амбасаде. „Изгледа као ругање”, наводи он коментаришући поступак америчких власти, преноси „Спутњик”.

„Покушаји да нам продате маглу неће проћи, тако да од Стејт департмента очекујемо конструктиван приступ решењу проблема руских дипломатских представништава”, додао је амбасадор.

Антонов је рекао да су америчке власти предале списак с именима 24 дипломате којима виза истиче до 3. септембра, док, с друге стране, 130 сарадника руских представништава у Америци и њихове породице чекају продужење визе, али Американци и даље спроводе политику притиска.

Представник Стејт департмента Нед Прајс није се сложио с тим како је ситуацију описао Антонов. Према његовим речима, Стејт департмент је недавно увео лимит за све стране дипломате, а за већину земаља то значи пет година боравка, уз могућност индивидуалног продужења виза.

Прајс је новинарима рекао да руске дипломате које су три године радиле у Америци треба да напусте земљу или да се обрате за продужење визе. Сваки захтев ће се разматрати индивидуално.

То је изазвало негодовање Антонова: „Ми поступамо апсолутно у складу с правилима земље у којој дипломате бораве. Шаљемо документа у Стејт департмент на време, у тачно одређеним роковима. Ипак, реакција је никаква. Покушаји партнера да за све проблеме (у дипломатији) оптуже нас, а сами да се представе као невинашца изазива чуђење”, рекао је Антонов.

Руски амбасадор додаје да, ако Америка није спремна за анулирање свих мера и контрамера, онда Русија предлаже тактику „малих корака” – односно да се из визне размене искључе одређене категорије и да се постигне договор о једногодишњем продужетку виза онима којима су визе истекле.

Самит Џозефа Бајдена и Владимира Путина 16. јуна у Женеви показао је колике су разлике између две глобалне силе. Али, договором двојице лидера о узајамном враћању амбасадора чинило се, и поред тога што није дошло до напретка у односима, да се барем „хладни рат” вратио на дипломатски колосек. Помак је направљен и тиме што су у Женеви о новој контроли нуклеарног наоружања разговарали заменица америчког државног секретара Венди Шерман и заменик руског шефа дипломатије Сергеј Рјабков.

Упркос међусобном опипавању пулса, из Вашингтона не престају да стижу оштре жаоке на рачун Кремља. Бајден је прошле седмице оптужио Русију да се већ меша у изборе који ће бити одржани за Конгрес.

У говору у Канцеларији директора националне обавештајне службе (ОДНИ) прошле седмице на основу тајног брифинга који је за њега припремила обавештајна заједница, амерички председник је рекао: „Погледајте шта Русија већ ради око избора и дезинформација 2022”.

Такве акције Москве представљају „чисто кршење нашег суверенитета”, рекао је председник пред око 120 представника америчке обавештајне заједнице који су се окупили у северној Вирџинији у седишту ОДНИ.

Иако је Москва већ у више наврата негирала да има везе са сајбер нападима на владине агенције у Вашингтону, Министарство правде САД је у недељу саопштило да су руски хакери нападом на технолошку компанију „Солар виндс” која пружа услуге америчким агенцијама, крајем прошле године провалили и у електронску пошту тридесетак федералних тужилаштава. Министарство је саопштило да је 80 одсто мајкрософт имејл налога које користе запослени у четири америчка тужилаштва у Њујорку проваљено.

Колико сајбер напади оптерећују односе две земље видело се и у телефонском разговору Бајдена и Путина почетком јула. Како је саопштила Бела кућа, амерички председник поручио је руском лидеру да мора да предузме кораке против сајбер криминалаца који су активни у његовој земљи. У супротном, САД ће задржати право да бране своје грађане и кључну инфраструктуру.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.