Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
„МИНИРАЊЕ” ПРАВОСУЂА ЛАЖНИМ ДОЈАВАМА

Тик-так, тик-так, и оде суд!

Када „узбуњивач” позове суд и каже да им је у згради експлозивна направа, полиција од доказа има његов глас и број телефона. – Мотив сужава круг осумњичених, али понекад остаје недокучив
Палата правде у Нишу (фото Т. Тодоровић)

У по бела дана, усред радног времена, у евакуисану зграду суда улећу контрадиверзионе екипе и службени пси специјално обучени за откривање експлозива. Суђења су отказана, а судије, тужиоци, сви запослени, адвокати и странке распоређују се по околним ресторанима и кафићима. Затворска стража је већ „спаковала” у марице притворенике који су тог дана на суђење довезени из затвора у Сремској Митровици, Забели, Нишу или Окружног затвора у Београду.

Све је стало због лажне дојаве, а цела зграда се мора проверити јер увек постоји могућност да је негде испод клупе у чекаоници или иза водокотлића у тоалету заиста постављена бомба.

Један и по сат касније, када полиција заврши преглед објекта и потврди да је узбуна била лажна, запослени се враћају на посао, али су заказани термини суђења заувек пропали, па се рочишта и главни претреси одлажу за још један или више месеци.

„Дошло је до знатног ометања рада и спровођења одлука државних органа”, наводи се у пресудама донетим против откривених „диверзаната” – оних који су са друге стране жице хладнокрвно изговорили: „Имате бомбу у згради.” Тиме је извршио кривично дело изазивања панике и нереда из Кривичног законика.

„Ко изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира или осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном”, прописано је у члану 343 КЗ.

На годину дана затвора и новчану казну од 30.000 динара осуђен је у Београду један студент, који је признао да је у фебруару 2011. године са „хало” говорнице у Илије Гарашанина позвао централу суда у Тимочкој улици на Црвеном крсту. Када се службеница јавила на телефон, он јој је рекао: „У згради је постављена бомба. Снађите се!”

Прекинуо је везу и побегао у правцу Ташмајданског парка, а „хало” картицу поломио и бацио. На суђењу је изјавио да је то учинио због тога што му је претходно била изречена новчана казна за насилничко понашање у Прекршајном суду, чије су се просторије тада налазиле у Тимочкој.

У пракси Првог основног суда забележен је и случај једног факултетски образованог човека, и то информатичара по струци, који није позвао централу, већ телефонски број у кабинету председника Привредног суда у Београду у Масариковој улици.

„Да ли је нека странка јавила да ће у току дана поставити бомбу у зграду суда из разлога што није задовољна одлуком коју је донео овај суд?”, упитао је секретарицу и прекинуо везу. Објекат је евакуисан, суђења су прекинута, а екипа МУП-а извршила је преглед свих просторија и установила да експлозивне направе нема.

Виновник је откривен на основу броја мобилног телефона и вештачења гласа. Осуђен је на осам месеци затвора, условно на три године, и новчану казну од 60.000 динара.

Двојица лажних бомбаша осуђена су у Нишу на по девет месеци затвора и новчане казне од по 60.000 динара јер су дојавом спречила суђење за крађу. „Још шест минута и бум! Тики-так, тики-так, оде суд!”, говорили су из слушалице. Зграда нишког суда је 2016. године 18 пута била евакуисана. Само у једном дану било је прекинуто 57 суђења. Грађани су лажним дојавама одлагали и бракоразводне парнице у овој установи.

Казне се изричу у законском распону, мада су ближе минимуму него максимуму од три године затвора, уз обавезни новчани део. Сва је прилика, међутим, да ће кривци убудуће морати да плате и накнаду штете, независно од кривичне санкције. Наиме, овог лета је на мети Палата правде у Новом Саду, са чак четири лажне дојаве за прве две недеље јула, а тужилаштво ће утврдити насталу штету због одложених рочишта – и испоставити рачун актерима овог кривичног дела.

Четири суда и три тужилаштва у овој згради утврдиће материјалне губитке понаособ и податке о томе доставити тужиоцу који води истрагу.

– Када се главни претрес одложи, адвокати наплаћују 50 одсто од тарифе за службене одбране. Затвори имају трошкове због довођења притвореника на суђење. И одложена рочишта у парницама проузрокују губитке. Око 1.500 људи напушта зграду. Укупан износ штете која је нанета државним органима услед прекида рада утврдиће Основно тужилаштво – наводи Мирослав Алимпић, председник Вишег суда у Новом Саду.

После хапшења троје осумњичених прошлог викенда, тужилаштво најпре испитује да ли су они одговорни и за остале три лажне дојаве. Откривени су, како се то полицијским речником каже – оперативним радом на терену, при чему су помогле и базне станице мобилне телефоније, али и информације о томе коме је било у интересу да се одложе поједина суђења која су у тренутку лажне дојаве била у току или је требало да почну.

– Тако је сужен круг потенцијалних осумњичених, а њихово брзо откривање даје наду да неким будућим извршиоцима овог кривичног дела неће бити тако лако да само окрену телефонски број и блокирају рад правосудних органа. Надам се да ће хапшење и кривично гоњење осумњичених утицати да се знатно смањи број лажних дојава у свим правосудним и другим институцијама – напомиње Мирослав Алимпић.

Кривци се шаљу и на лечење

Зграда Палате правде у Београду, са две хиљаде запослених и око пет хиљада посетилаца дневно, била је пре десетак и више година готово свакодневно на мети лажних дојава о постављеним бомбама, а дешавало се чак да буду и по два таква позива у једном дану. Нису били поштеђени ни други судови у Београду. Међу дојављивачима је било и неурачунљивих, па је у неколико случајева суд изрекао меру обавезног психијатријског лечења.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.