Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (28)

Заробљенички портрети Уроша Тодоровића

Аутопортрет Уроша Тодоровића и Портрет Владимира Здујића (Лична архива)

„Политикин” серијал о заробљеницима Априлског рата у почетку је илустрован цртежима Меше Мевораха, на којима је овај Јеврејин, српски патриота и припадник југословенске краљевске војске насликао портрете својих ратних другова из немачких логора. Захваљујући двојици наших читалаца, који су нам се јавили независно један од другог, дознали смо за још једног заточеника који се у логорима бавио портретисањем. Реч је о Урошу Тодоровићу.

Према речима Урошевог сина Златомира  Златка Тодоровића, његов отац је пре Априлског рата био поручник у Рајловцу (Сарајево) и учитељ. После напада „Сила осовинe” на Југославију, са војницима је кренуо преко Метохије и Проклетија према Скадру. Приликом окршаја с италијанском војском, опколила их је велика непријатељска група и заробила их.

„Саопштили су им да је рат завршен и предаја потписана. Само Србе међу југословенским војницима су одвели у логоре. Сви остали су пуштени кућама, чак и Срби који су се изјаснили као Босанци, Црногорци, Херцеговци”, каже Златко Тодоровић.

Уроша су одвели у логор Аверса, близу Напуља. Тамо је заробљеницима у вештини сликања помагао професор и чувени сликар Павле Васић. Тада је настао и Урошев аутопортрет, који нам је наш саговорник уступио за објављивање, заједно с фотографијом свог оца.

После савезничког бомбардовања Напуља, тамошњи логораши су пребачени у Немачку, где им је третман био знатно лошији него у Италији.

„Након заробљеништва у Оснабрику, Урош Тодоровић је ослобођење дочекао у логору Редериц. На звуке руских ’каћуша’, немачки чувари су побегли. Оцу је уследило дуго путовање возом до Београда и затим до Призрена.

После рата, 1948. је донета Резолуција Информбироа и Урош је допао новог заточеништва јер, како каже Златомир, његова „љубав према руским ослободиоцима из немачког логора није била мала”.

„Зато је завршио на Голом отоку. Опет логор, овај пут такав да ’Немцима пете љубиш’. Тим речима, отац је одговарао после голооточког тамновања на питање да упореди по патњама тај логор и оне у којима је био заточен у Другом светском рату. Ипак, Урош је живео 95 година, али је изузетно ретко причао о логорима кроз које је прошао, као што је ретко о томе и био питан, бар у породици”, закључује Златко Тодоровић.*
Своја дела настала у логорима, Урош Тодоровић је потписивао са „У. Тодоровић”. Тај потпис се налази и на портрету ратног заробљеника Владимира Здујића. Слика је настала у Оснабрику, по свој прилици 1943. када су Урош и Владимир били сапатници у том логору. Владимиров син Миодраг Здујић је за наше читаоце испричао причу о свом оцу.
„Владимир је рођен 1917. у Призрену, који је тада био под окупацијом Бугара, па је у крштеници презиме морало бити Здујов. Трговачку академију завршио је у Скопљу, а војни рок у Марибору. У Априлском рату, учествовао је у борбама против италијанске војске на граници према Албанији”, каже Миодраг Здујић.

На том фронту, наша војска је побеђивала.

„Отац је причао да су заробили италијанске војнике, који су гладни понављали ’пане, пане!’ (хлеба, хлеба!) а наши су им војници давали своју храну. Након
капитулације и предаје југословенске војске, наши војници одведени су у заробљеништво у Италију, у логор у месту Корто Мађоре”, истиче Миодраг Здујић.

Владимир је заробљеничке дане прекраћивао учећи италијански језик. Једном приликом, кад су борбени авиони надлетали логор, италијански стражари
су заједно са српским заточеницима залегли у страху од бомбардовања.

После капитулације Италије 1943. Владимир је са другим заробљеницима пресељен у Оснабрик, где је вероватно био све док логор није ослободила Црвена армија.

„Храна је у Оснабрику била оскудна. Отац је говорио да су међу заробљеницима идеолошке поделе биле велике. Зато се многи од њих нису вратили у Југославију
након ослобођења. Међу таквима је био и његов брат од тетке који је отишао у место Оксон у Енглеској, одакле никада више није дошао у Призрен. Мој отац се вратио, а приликом организованог дочека заробљеника у Београду, први пут је
срео своју будућу супругу, а моју мајку”, каже Миодраг Здујић.
Он каже да о заробљеничким данима свог оца мало зна, јер Владимир о томе, осим спорадичног помена понеког догађаја, није много причао.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Скоро 200 000 наших официра и војника било је заробљено јер Југославија никако није могла да победи силе Осовине, Немачку и Италију. Мада је то и лаику било очигледно, група занесених српских официра је 27 марта 1941 срушила већ потписани мир са Немачком. Уместо да крене на Русију, Хитлер је разбио Југославију и одвео у ропство нашу војску што је омогућило несметан повратак усташа из Италије и геноцид у НДХ.
Лазар
Одговор Саши Микићу : Тачно је да су Британци желели и знатно помогли пуч, али нису они извели на улице масе грађана нити утицали на патријарха Гаврила Дожића да благослови пуч.
Саша Микић
Мало боље познавање историје није на одмет. Не ради се о групи ''занесених'' српских официра, већ о групи британских агената и плаћеника. Пуч од 27. марта 1941. године је коштао Велику Британију пола милиона ондашњих фунти.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.