Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Увођење гарантованих пензија не може да се реши преко ноћи

Према подацима Министарства рада, више од 90 одсто становништва Србије од 65 и више година прима пензију. – Процењује се да има око 150.000 особа које немају никаква примања
(Фото Н. Марјановић)

Поновно покретање питања увођења гарантованих пензија, односно социјалне помоћи за најугроженије пензионере, како би им се помогло, потврда је да надлежни мисле на сиромашне. Али, представљање ове приче у јавности код појединих медија, да ће се чудо догодити преко ноћи и да ће они који немају дана стажа, нити икаква друга примања ту помоћ почети да добијају сутра, неозбиљна је. Ако ништа друго оно бар због истих тих којима је овај динар најпотребнији, а којима не треба уливати лажну наду. Јер, ствари уопште нису тако једноставне и црно-беле.

У одговору на питање „Политике” колико је извесно увођење гарантованих пензија о којима се последњих дана навелико прича, у Министарству рада, које је надлежно за ту област, кажу да је евентуално увођење неког облика социјалне (гарантоване) пензије сложено питање и зависи од више фактора. Таква мера би свакако унапредила социјални положај особа без прихода, а захтевала би додатна средства из буџета. Уколико би се одабрала опција да социјалну принадлежност примају грађани без пензије, а слабијег материјалног статуса, било би потребно решити како да ово давање добију они којима је новац стварно потребан, то јест особе које немају довољно прихода по другом основу.

Ту је, наглашавају у ресорном министарству и питање висине евентуалне социјалне пензије и њеног односа према најнижем износу принадлежности по основу осигурања. Поред тога, постоји и ризик избегавања плаћања доприноса за особе са нижим приходима или краћим стажом осигурања, зато што би независно од плаћања доприноса остварили право на неку пензију у старости. Из наведеног произлази да би такозвану социјалну принадлежност и њено евентуално увођење требало посматрати кроз систем социјалне заштите.

Министарство ће стога, како наводе, наставити да прати и анализира стање у овој области. Бољи увид ће се добити када буде заживела социјална карта, тако да ће се у будућности продужити дискусија о томе да ли је оправдано и потребно увести социјалну пензију и у ком облику.

У систему обавезног пензијског и инвалидског осигурања у нашој земљи, најнижи стандард корисника принадлежности штити се најнижим износом пензије. Најмање примају пензионери чије би принадлежности на основу уплаћеног доприноса и навршеног стажа биле веома ниске. Поред тога, стандард грађана са нижим пензијама додатно се штити исплатом новчаног износа као увећања уз та примања, као и исплатом једнократне помоћи свим корисницима пензија.

Они који нису остварили право на пензију, а нису у могућности да обезбеде задовољавајући животни стандард, могу да остваре право у систему социјалне заштите, под истим условима као и остали грађани. Према подацима којима располажемо, више од 90 одсто становништва Србије од 65 и више година, прима пензију.

Један део грађана који припада овој старосној категорији није био радно активан у ранијем периоду живота због чега не остварује принадлежности.

– Процењујемо да је реч о мање од 150.000 особа. Приметан је тренд смањења броја и учешћа старијих који не примају пензију, што је пре свега резултат раста учешћа жена на тржишту рада, чиме се квалификују за остваривање права на сопствену принадлежност – наглашавају у Министарству рада.

Не би требало заборавити ни чињеницу да је један део старијих грађана још радно активан, као ни то да има и оних који примају цео износ пензије из иностранства, најчешће из држава насталих распадом СФРЈ, што смањује укупан број старијих особа које не добијају пензију, а да су без прихода по другом основу.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

alooo
a umanjenje penzoja je moglo?
Priznati I ostali gradjani
"Ne bi trebalo zaboraviti ni cinjenicu" da ima i onih koji imaju od 11 do 14.5god staza, i ne primaju nikakvu penziju, a uplacivali su redovne visoke doprinose za period za koji su bili u stalnom radnom odnosu u drustvenim firmama.Oni ne zele da budu socijalni slucajevi i da im se izracunava i proverava da li im treba i koliko za zivot. Oni zele da se po"prihvatljivom sistemu" obracuna i prizna penzija za godine staza koji su uplacivali u fond PIO.I gde su te uplate na njihovo ime nestale ?
Nikol
Ko radi ne boji se gladi! Ko ne radi zašto njemu penzija za nerad!
Саша Микић
@Zoran Не разумем какве везе социјализам има са свим овим. Као прво у социјализму су имали пензије они који су уплаћивали у ПИО фонд, сви остали социјално угрожени су добијали одговарајућу социјалну помоћ. Што се тиче гарантованих ''пензија'' оне постоје у државама, које немају никакве везе са социјализмом, нити су икад биле.
Zoran
Socijalizam je vrlo neposten sistem, eto zato.
dusan1
Trebalo bi izmisliti neke bonove ili kartice da sirotinja može da uzme ' dnevno sledovanje' a nikako novac jer će ga potrošiti na sve drugo osim na ono za šta je namenjen.
Онај Прави
Лепо су рекли ,,нетреба уливати лажну наду". Толико о томе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.