Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Црвена правда” и атентат на Милорада Драшковића

Милорад Драшковић, министар унутрашњих дела Краљевине СХС (Фото: „Википедија”)

Пре сто година, 21. јула 1921, извршен је атентат на министра унутрашњих дела Краљевине СХС господина Милорада Драшковића у Делницама (Горски Котар, Хрватска). Пре тога, његовом уредбом, тзв. Обзнаном, Влада Краљевине СХС је 29. децембра 1920. године обелоданила наредбу о забрани рада Комунистичке партије Југославије (КПЈ), која је до тада учествовала у политичком животу земље као легитимна странка, с обзиром на то да је имала делегате у парламенту. На изборима за уставотворну скупштину 28. новембра 1920. године освојила је 58 посланичких мандата и била трећа по броју посланика.

Због страха од револуционарних збивања која су захватила многе земље у Европи после Првог светског рата (победа бољшевичке револуције у Русији; Спартакистички устанак немачких комуниста Карла Либкнехта и Розе Луксембург; побуна социјалиста у Италији под вођством Ђакома Матеотија и у Мађарској под вођством Беле Куна), регент Александар Карађорђевић и влада одлучују да се обрачунају с комунистима у земљи. На низ штрајкова, демонстрација, сукоба комуниста и радника с полицијом, али и терористичке акте револуционарне фракције комуниста, као и њихово залагање за темељну промену друштвено-политичког уређења оружаним путем, тј. револуцијом, режимска власт одговорила је хапшењем, затварањем, прогонима комуниста и коначно забраном рада ове партије.

Ове историјске догађаје описао је у свом познатом роману „Александар од Југославије” наш познати писац и политичар Вук Драшковић. У роману је као мотив за ову забрану навео неуспели атентат на регента Александра Карађорђевића 29. јуна 1921. године, који су такође организовали представници екстремне комунистичке организације „Црвена правда”, а сам извршилац је био Спасоје Стевић, молерски радник. Иако се легитимно руководство КПЈ оградило од овог криминалног акта екстремног дела странке, скупштина је сутрадан поништила све мандате комунистичким посланицима и они су избачени из скупштине. Њихови представници су ухапшени (Ђура Ђаковић, Филип Филиповић и Сима Марковић) и на Видовданском процесу осуђени и послати у затворе. Распуштене су њихове управе по градовима и затворене све њихове филијале.

На ту репресију комунисти су одговорили радом у илегали и организовањем оружаних акција, као што је био и тај атентат на министра Драшковића, кога је убио Алија Алијагић, члан скојевске организације „Црвена правда”, којој је припадао и наш познати револуционар и књижевник Родољуб Чолаковић. Разлози за овај сукоб су много дубљи и озбиљнији него што их је у свом делу приказао Вук Драшковић, и нису били само последица класне борбе и класних разлика.

Комунисти су се појавили после Првог светског рата због неспроведених, а неизбежних економских, аграрних и социјалних реформи, и представљали су се као борци против друштвених неправди, неправедне расподеле прихода и сурове експлоатације рада радника и сељака. Та идеологија потлачених и сиромашних радника и сељака (пролетера и надничара, чији су симболи на црвеној комунистичкој застави чекић и срп) јавила се као одговор на империјализам и профитерство – две пошасти које су узроковале Велики рат и господарске кризе после рата доводећи до огромних људских и материјалних губитака, разарања, деструкције оличене у огромном осиромашивању народа (радничких и сељачких породица), као и до моралног пропадања људи. Те две пошасти изнедриле су најгоре пориве и стремљења код људи, као што су грабеж за новцем, потреба за енормним богаћењем, борба за положај на власти и властољубивост, охоло, себично и саможиво понашање политичких и економских моћника – наметнутих владара који своју власт темеље на суровој експлоатацији, корупцији, непотизму и штите је уз велику помоћ судства, војске и полиције, стављајући тако у други план две хришћанске људске особине – хуманост и толерантност. Зато су се широке народне масе и почеле окретати социјалистичко-комунистичким идејама и борби, присвајајући их као своје.

Миомир Гарашанин,
Београд

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan Martinovic
Odlicno napisano
Боба
У реду је што су желели социјалну правду али метод борбе је био потпуно погрешан а о томе највише говори резултат јер шта су добили? Црвену буржоазију и њихове потомке на Дедињу који купују станове у Лондону и "Београду на води". Изгледа да су џаба кречили јер је борба за социјалну правду била само лицемерно средство а не циљ. У тој "неправедној" старој држави биле су забрањене латифундије и поседи већи од 50 хектара а данас тајкуни и политиканти тргују хиљадама. Напредак нема шта.
Gaky
Nažalost, paralela sa današnjom Srbijom je više nego očigledna...
Desko
Mnogima je istorija učiteljica života, nama, očigledno, nije. Nek je sa srećom ponavljačima!
DJURA NIKOLAJEVIC
Svaka "crvena knjiga" pocinjala je recenicom o ciljevima komunisticke borbe, nasilno preuzimanje vlasti i unistenje kapitalizma kao poretka, kombnovano sa terorizmom to je moglo da zavrsi samo tako kako je zavrsilo, zabranom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.