Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЈОАКИМ ТРИР, норвешки редитељ

Потрага за љубављу у Ослу

Снимати филма о Јулиним осећањима а назвати га „Најгора особа на свету” очигледно има ироничну конотацију
За мене је Осло оно што је Њујорк за Скорсезеа или Спајка Лија (Фото: Д. Лакић)

 

Светска премијера енергичног и оригиналног норвешког филма „Најгора особа на свету” Јоакима Трира, у Главном такмичарском програму 74. Канског фестивала завршила се врло добрим критикама и наградом за најбољу женску ролу глумици Ренате Рејнсве.

Само неколико дана касније, у домаћим медијима одјекнула је и вест да је „Најгора особа на свету” проглашен за најбољи филм Палићког фестивала европског филма на којем је захваљујући дистрибутеру „Мегаком филму” брзо имао и српску премијеру.

 Творац филмова „Реприза”, „Осло, 31. августа”, „Телма” и сада „Најгора особа на свету” – Јоаким Трир истрајно следи своју стваралачку звезду водиљу и у сарадњи са косценаристом Ескилом Вогтом прича филмске приче везане за Осло. У разговору за „Политику” Трир између осталог каже и да следи стопе свога деде Ерика Лукена, који се 1960. године у Кану такмичио са филмом „Гоничи” и да се зато у Кану, у Француској као земљи „Новог таласа” осећао као код куће...

Ово је већ трећи норвешки филм ове године који се бави неспремношћу жена да се остваре као мајке, бежањем од чвршћих веза, професионалним остваривањем. Да ли је то постао озбиљан проблем у Скандинавији, Норвешкој?

Хм, могуће је да је тако, али не сматрам да је то тако само у Скандинавији. Љубавни односи су постали све сложенији, можда и зато што данас имамо више слободе. Жене се остварују на многим пољима и могуће је да им више остваривање мајчинства није потпуни приоритет, бар не пре него што се не пронађу и остваре и на професионалном плану. Жене су се данас изједначиле са мушкарцима, па и у томе да имају сву слободу и у својим љубавним везама. Све су то егзистенцијалистичка питања и претпостављам да се могу односити на све људе. У нашој култури васпитавани смо да очекујемо да је љубав то место у којем се испуњавамо, а исто је и са каријером.

Ваш филм је љубавна прича у 12 поглавља, а ипак сте му дали наслов „Најгора особа на свету”?

Са овим филмом све је почело као терапија, разговор са самим собом. Питао сам себе о чему желим да разговарам у свом животу, сада када сам ушао у четрдесете и сведочим како моји пријатељи пролазе кроз различите везе. Осетио сам жељу да разговарам о љубави и о фантазији о теми шта мислимо какав ће нам живот бити и о стварности онога што постајемо. У тим размишљањима створио се и лик Јули, спонтане жене која трага за својим идентитетом уз чврсту веру, а онда се нађе у средишту разних ограничења. Не постоји бескрајна количина могућности у животу као што то Јули можда мисли, али сам показао саосећање са њеном чежњом. Снимати филм о Јулиним осећањима а назвати га „Најгора особа на свету” очигледно има ироничну конотацију. Моја јунакиња суочена са интимношћу и односима током целог филма се осећа неуспешно попут најгоре особе на свету. И два мушка лика носе са собом тај осећај личног неуспеха. Сви од тога имамо страх.

Ваша Јули тачно зна шта не жели, али има проблем да јасно дефинише шта жели?

Баш тако. Идеја постигнућа, остваривања себе, идеја стабилног и смисленог постојања, све то може да буде компликовано и веома загушљиво за младу особу. Време лети и заправо имамо веома мало времена да све то схватимо. Јули је стално у дисбалансу између онога што друштво очекује од ње и онога што она од саме себе очекује. Нема још ни пуних тридесет а већ се осећа неуспешном, јер окружење очекује да ће имати дуготрајну везу и децу. И ту почиње драма.

Лик Јули тумачи нестварна Ренате Рејнсве, глумица са невероватном енергијом, право освежење на великом платну?

Да, она је невероватна. Камера воли сваки њен покрет, њене очи, енергију, лице, тело. Она је пре десет година имала једну малу улогу у мом филму „Осло, 31. августа” и била је сјајна. Ренате је углавном веома активна позоришна глумица, имала је и улоге на филму али никада до сада главну. Много је допринела обликовању лика Јули и све њене сложености. Ренате је храбра, нема проблем да покаже и сву своју несавршеност, није сујетна, предана је. Она у себи поседује јединствену комбинацију лакоће и дубине, а има и ту невероватну способност и за комедију и за драму. Када је Изабел Ипер у Ослу гледала представу Боба Вилсона у којој је играла Рејнсвеова, одмах ју је запазила и приликом нашег сусрета искрено нахвалила. Била је одушевљена њом.

У филму поново игра и Андерс Данијелсен Ли кога смо гледали и у свим вашим претходним филмовима, он је ваш алтер его?

На неки начин и јесте. Кроз њега видим проток сопственог времена. У филму „Реприза” он игра амбициозног младића, у „Ослу, 31. августа” он је изгубљен човек у својим тридесетим годинама, а сада у „У најгорој особи...” у својим четрдесетим покушава да створи солидан живот и породицу са млађом женом. На његовом лицу се може видети сво време и волим начин на који стари током мојих филмова. Он је изванредан глумац и мој пријатељ, дивим му се и волим да га имам уз себе на сету. Андерс је и особа са двоструким животом. Он је и глумац и лекар по професији и тренутно у Ослу води један пројекат са којим помаже да се људи вакцинишу.

Сви ваши филмови су снимани у Ослу и ви нам тај град нудите као веома филмичан?

За филмског ствараоца је прави биоскопски поклон када имате место које добро познајете, које можете да снимите и покажете публици. То је за мене управо Осло, баш као што је Њујорк за Скорсезеа или Спајка Лија. Снимање филмова односи се и на памћење, просторе и време. У биоскопима имате документаристичке филмове који представљају „синема верите” и оне филмове који су резултат дигиталних мајсторија. Ја покушавам да ту негде између нађем своје место где није све дигитално и синтетичко већ је блискије стварности, природним лицима и природном светлу. Зато сам и даље упоран и снимам још само 35-милиметарском камером. Надам се да ћу у томе истрајати...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.