Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Књига на ћуприји

Стари гвоздени мост преко Колубаре на месту званом Бели брод био „домаћин” промоције новог романа Радована Белог Марковића „Стојна ветрењача”
Обраћање Радована Белог Марковића на промоцији на мосту (Фотографије: С. Ћирић)

Ћелије код Лајковца ‒ Мостарину сам, колико да се зна, одавно платио... ‒ зборио је у уторак предвече Радован Бели Марковић на промоцији свог новог романа „Стојна ветрењача” у издању „Српске књижевне задруге”. И свака му је, безмало буквално, била на месту, јер је промоција организована у готово нестварном амбијенту, на старом гвозденом мосту преко Колубаре, на месту званом Бели брод, у Ћелијама код Лајковца, родном месту вишеструко награђиваног писца.

‒ Као бегунац из очајне чете која заузмима последњи положај, с десном у левој руци, пун рана и ожиљака из битака за сопствену душу, опет стојим насред Белобродске, двапут рушене ћуприје. Стојим, као некоћ што сам стајао, осим што млад више нисам већ строшен од вијања по Непочон пољу и скривања од оних који купе књижевну вересију, за шта је одавно залегла и ортачка кобила, бангава и нетимарена, па пехотно морам преко воде ‒ до свог гроба, за који не знам да л’ ће се копати тамо или овамо, као што још нисам увардао: да ли сам у животу доиста мртвовао, или сам, у мртварлуку тобож живео... ‒ беседио је Марковић пред, како је сам потврдио, „одличним” скупом у којем су, поред осталих, били професор Радивоје Микић, Дарко Танасковић, Милош Јевтић, Војислав Коштуница, Душан Михајловић, Драган Лакићевић, Слободан Јевтић Пулика....

‒ Ћелије, село моје, јуним добом, док ме је детлић с Мијаиловог дуда будио за школу, чињаше ми се двеста година а не два километра удаљено од Лајковца... Тако се и случило да одлучени дечарац никада не стигне на другу обалу, остајући насред ове ћуприје као неутврђени Лајковчанин, недозвани Ваљевац и недомашени Шумадинац, с гаћама на штапу меште беле заставе, и гутом Ћелијанства у самом подгрлцу... ‒ наставио је литерата. И у закључку додао да „књига о којој бејаше говора, од прве до последње странице, кроз приповедање о ветрењачи, одвраћа читаочеву пажњу од свега чему би ветрењача могла да послужи...”

Радован Бели Марковић пред себе, од прве своје књиге „Паликућа и Тереза милости пуна” па до романа „Стојна ветрењача”, увек бира и себи намењује оне књижевне циљеве који су изузетно захтевни и тешки, оценио је проф. др Радивоје Микић, још једном пред широким аудиторијумом анализирајући дело чувеног писца.

‒ У српској књижевности не постоји писац који је систематичније испевао једну тако дугу и једну тако сложену поему која се може схватити и као једна врста специфичног хвалоспева ономе што би се могло означити као његов завичај, а то је читаво колубарско подручје коме је он у својим књигама подигао један високи књижевни споменик. Основна одлика тог књижевног споменика је што кад читате Радованове приче или романе ви на први поглед имате утисак да се крећете кроз простор који бележе и историја и географија, а кад зађете у његове књиге ви, заправо, видите да је Радован Бели Марковић направио један свој свет у коме се он једино суверено креће. А да је тај свет чисто књижевни и да не припада ономе што би се могло назвати стварни свет, види се по томе што се у његовим приповеткама и романима Ваљево не зове само Ваљево, него је добило и епитет Бело Ваљево, као што су и неки други колубарски предели и амбијенти добили неку врсту књижевног додатка ‒ рекао је Микић.

Према његовим речима, Радован Бели Марковић хоће да покаже да „свака историјска појава и историјски процес има два лица, једно које њени учесници врло радо показују и истурају пред свет и оно друго које увек настоје да оставе негде у тами”.

‒ Отуда Радован Бели Марковић у својој прози настоји да покаже то наличје онога што је усмерено ка тој некој историјској стварности и отуда код њега и у роману „Путникова циглана” и у роману „Стојна ветрењача” имате у први план постављене велике градитељске подухвате којима је унапред одузет смисао. Као што „Путникова циглана” никад неће постати циглана, тако ни „Стојна ветрењача” никад неће самлети ниједно зрно жита, због чега се заправо види да је Радован Бели Марковић имао пред очима један уметнички циљ, он је настојао да покаже то наличје великих људских прегнућа и онога што је за њих карактеристично ‒ навео је проф. др Радивоје Микић.

Промоцију књиге Радована Белог Марковића „Стојна ветрењача” на ћелијанској ћуприји организовала је Градска библиотека у Лајковцу.

Бели брод Мост три пута рушен и три пута грађен

Мост преко Колубаре у Ћелијама код Лајковца, на месту од памтивека званом Бели брод, изграђен почетком 20. века, три пута рушен и три пута поново грађен, дуго је служио за прелазак возова пругом уског колосека. Последњи пут је „ћира” са локомотивом парњачом преко њега прешао 5. маја 1968. године. Онда је препуштен моторном саобраћају, да преко њега, патосаног гредама, пажљиво прелазе аутомобили, камиони, аутобуси. Служила је тако „ћирина ћуприја”, како су је Лајковчани звали, до 21. фебруара 1989. када ју је заменио нови бетонски мост, шири и дужи, подигнут низводно.

Кажу да је Радован Бели Марковић, књижевник родом из Ћелија код Лајковца, мостом на месту Бели брод „искорачио у књижевност и свет”...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.