Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Законом о родној равноправности уводи се – нејезик

Лингвисти и други стручњаци из области друштвених наука критикују чињеницу да се не назире почетак стварања националне стратегије за подизање нивоа општег образовања, у чијем је језгру проблем језичке културе
Матица српска (Фото: С. Ковачевић)

Свака интервенција у језику са становишта било које идеологије, што само по себи не може бити у складу с науком о српском језику, недопустива је и, уколико се не спречи, могла би имати несагледиве последице, будући да је језик суштински чинилац индивидуалног и колективног идентитета, закључак је после скупа у организацији Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика, на којем су разматрани проблеми и ризици употребе „родно осетљивог језика”, као и појединих одредаба Закона о родној равноправности.

Закључке донесене на овом скупу подржали су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Срето Танасић, дописни члан Академије наука и уметности Републике Српске и председник Одбора за стандардизацију српског језика, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Александар Милановић, проф. др Виктор Савић, проф. др Милан Ајџановић, проф. др Слободан Антонић, проф. др Миланка Бабић, др Иринеј Буловић, епископ бачки, проф. др Вељко Брборић, др Наташа Вуловић, проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Сања Ђуровић, проф. др Марина Јањић, проф. др Александар Јовановић, др Владан Јовановић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Весна Ломпар, академик Предраг Пипер, проф. др Рада Стијовић и многи други.

„Граматички род као лингвистички конструкт, далеко сложенији него како се то у банализованој интерпретацији поменутог закона предочава, због одсуства чврсте и доследне корелације с полом у ванјезичкој стварности, није ни могао бити предметом правне обраде, а нарочито не законских прописа. Законодавац је доношењем оваквог незналачког закона пристао на наметање нове, произвољне норме која води ка урушавању језичке структуре и омогућавању даљих интервенција у језичко ткиво. Због свега реченог, може се закључити да се овим законом уводи нејезик: то не може бити ни српски нити један до сада постојећи језик у Републици Србији”, сматрају језички и стручњаци хуманистичких и друштвених наука, напомињући даље:

„Уколико се пак Закон о родној равноправности односи на српски језик, не мења се само његова лексичка структура оним речима које углавном не постоје у речницима, него и његово иманентно граматичко устројство. Пре свега, мења се природа именичког граматичког рода, који ће (применом Закона) од инхерентне категорије прећи у формалну. Затим, утиче се на радикалне измене у конгруенцији – на плану појединачних слагања (ширење броја комбинација с несагледивим последицама) и на плану комбинованих слагања уколико се граматичком мушком роду ’укида’ статус неутралног рода. Све ово изгледа застрашујуће и води креирању заумне и паралелне, орвеловске стварности, којом се на Прокрустовој постељи законски цензурише језик у јавној употреби. Имајући све наведено у виду, наглашавамо да се мора зауставити и забранити инжењеринг на главном средству споразумевања и остваривања људске културе и цивилизације – језику, био он српски или било који други у Републици Србији. Поражавајуће је да је Скупштина Републике Србије по убрзаној процедури усвојила Закон о родној равноправности, а нов Закон о употреби језика и писма, који се дуго обећава представницима србистике, с већ припремљеним и усаглашеним нацртом, бива одбачен и пре доласка у скупштинску процедуру.”

Оно на шта посебно указују академици и универзитетски професори после ове дискусије јесте и то да ни озбиљно спроведена јавна расправа о предлогу Стратегије развоја културе Републике Србије, од 2017. до 2027. године, није била довољна да се у Скупштини Републике Србије донесе овај документ.

Они критикују и чињеницу да се не назире ни почетак стварања националне стратегије за подизање нивоа општег образовања, у чијем је језгру проблем језичке културе, упркос апелима из струке и уз бројне друге проблеме који произлазе из нерешеног статуса главног чиниоца српског идентитета – српског језика, што је повезано с недовољном државном и друштвеном бригом.

„Један од тих проблема, свакако не и једини, јесте општи пад интересовања за студије српског језика и књижевности, што ће се врло негативно одразити на квалитет наставе у основношколском и средњошколском систему, а дугорочно и на постојаност и природу националног идентитета”, речено је. Поруке овог научног скупа односе се на потребу стварне борбе за права жена, што подразумева делање на плану друштвених односа и борбе против дискриминације жена у свим сферама где она постоји, а да језик треба да се развија природним путем, без присиле и притиска идеологије.

Према томе, како је закључено, сваком говорнику, уз крајње уважавање ставова других, треба оставити слободу избора за лично декларисање у домену јавне употребе, тј. могућност одабира оних језичких форми које су у складу с нормом стандардног језика.

Имајући све наведено у виду, по мишљењу познавалаца језика који су учествовали на скупу Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика, овај закон треба укинути и донети нов, усмерен ка истинском циљу заштите равноправности, независан од било које идеологије, а уз сагласност читавог друштва, језичке струке и других позваних струка, целокупне културне јавности, Српске православне цркве и представника осталих традиционалних верских заједница.

Коментари37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bob Petrovich
Из самог назива овог закона се види да је то дискриминаторски закон јер ограничава род на мушки и женски, уз искључење свих осталих родова којих има на десетине. Очигледна је неукост оних који су закон саставили. За овај закон важи превод Валтазара Богишића да што се грбо роди ни вријеме не исправи.
Саша Микић
@Bob Petrovich Појам ''gender'' у енглеском језику има двоструку одредницу, а те одреднице у српском језику имају јасне појмовне разлике. Прва одредница означава оно што се у српском језику назива ''пол'', а друга одредница означава оно што се у српском језику означава ''род''. Појам ''род'' је у српском језику везан за граматику. Оно што ви покушавате да објасните са филмом ''Вирџина'' нема везе са српским језиком. У самом Уставу стоји чл. 15 РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА, а не родова.
Bob Petrovich
@Саша, СЗО дефинише род (гендер) као карактеристике жена, девојчица, мушкараца и дечака које су социјално створене и укључује норме, облике понашања и друштвене улоге. Пол и друштвени род могу и не морају да се поклопају. Сетите се филма Вирџина. Женског пола, мушког рода. Jезик са два пола и три граматичка рода не дискриминише никог, а овај "родни" закон легализује дискриминацију.
Прикажи још одговора
Горан Јозић
Српску лингвистику 20. века описао је верно лингвиста М. Ковачевић овако: "Тек је посљедње десетљеће 20 вијека Србима бјелодано подастрло непријатну истину о беспућима, безумљима и заблудама о српским изневјеравањима нациоанлних интереса у разним областима, а посебно у обалсти филологије" ("Српски језик и српски језици"). Српски лингвисти, посебно у Матици српској преко неуставног Правописа с. ј. 2010. године ударили су глогов колац у српску ћирилицу записавши да она "није угрожена" (15).
luka
jedini način da se ovo uvaži je da se učlane pa da probaju iznutra, ovi nikada neće priznati da su ispali glupi, a i ne misle tako, mozgovi su im podešeni na 100% kapaciteta što je deseti deo normalnog čoveka
Demos Cratein
И поред свих противљења овом закону српских лингвиста, писања ,,Политике" и чак провладиних медија човек који одлучује о свему не коментарише овај закон. Коментарисао је закон о водама, нпр. Узалуд нам је све. Ниједан новинар не поставља му питање о овом закону. Када некоме Макс Вебер постане звезда водиља за њега нема других ауторитета. За њега је Г. Чомић највећи српски лингвиста. Лингвисти по њему не разумеју шта је интерес СРБ, промене које се дешавају у свету и не гледају у будућност.
Kaia
Nabrajanjem naucnih titula necete zaustaviti razvoj drustva i jezika. Reci opisuju stvarnost ali je i menjaju. Ova reforma je odgovor na potrebu za promenom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.