Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Већина заражених не зна да има хепатитис

Страх од осуде је разлог зашто се пацијенти крију, зашто често бирају да мимо свих моралних норми ћуте и својим партнерима, али и у медицинским установама
Ивана Драгојевић (Фото: лична архива)

Био је децембар 2006. године. Непримерено дуго сам спавала и будила се уморна. То је била иницијална каписла да одем и извадим крв. У том периоду сам радила три посла па сам помислила да је то узело данак, да сам малокрвна или нешто на ту тему. Анализе су показале да су ми ензими јетре три пута већи него што су референтне вредности за жене. Имала сам среће да ме лекарка опште праксе одмах упути на Инфективну клинику. Тада почиње моја прича.

Први шок је била сама клиника. Непријатне спољашњости и још непријатније унутрашњости. Не знам шта су тражили када ми је извађена крв, а још мање шта су могли да открију. Моје информације о инфективним болестима су се сводиле на две реченице: „Дрога – хепатитис” и „ХИВ – промискуитет”. Те две реченице које нису знање него незнање доводе до страха од непознатог, а то иде руку подруку са стигмом и дискриминацијом ризичних група. Наравно, и кључно питање: Шта ја тражим у тој екипи? Седам дана сам чекала резултате. Мислим да није потребно описивати хорор филмове које сам имала у својој глави тих седам дана.

Никада нећу заборавити ту слику када су стигли резултати. Седела сам на болничком кревету у малој, од зуба времена оронулој ординацији преко пута атипичног лекара, који је више личио на њене колеге сликаре него на инфектолога.

Клатила сам ногама јер ми је кревет био превисок, глумила прибраност како не би плакала. И чекала пресуду. Информација да имам хепатитис Це саопштена ми је кратко, без додатних објашњења. Речено ми је да је потребно да будем у болници пар дана како би ми урадили додатне анализе и биопсију јетре, а онда да је потребна поновна хоспитализација при започињању једине постојеће терапије пегилованим интерфероном. Све је укупно трајало не више од пет минута. Мисли су ми шибале као пингпонг лоптица. Из ове перспективе после петнаест година јасно ми је да је доминирао страх како да саопштим резултате мом партнеру који ме је чекао испред ординације и шта ћу да кажем породици. Тај страх од осуде нико ко га није доживео не разуме. Тај страх је разлог зашто се пацијенти оболели од ових вируса крију, зашто често бирају да мимо свих моралних норми ћуте и својим партнерима, али и у медицинским установама, радном окружењу. Разумем их, а од 2008. године, од када постоји Удружење „Хронос”, сви ми радимо на томе да ову муку приближимо и јавности како би знањем о вирусима смањили страх од ових пацијената.

Хепатитис Бе (ХБВ) и хепатитис Це вирус (ХЦВ) најчешћи су узрочници хроничног вирусног хепатитиса (упале јетре која траје дуже од шест месеци), цирозе и карцинома јетре. Првих 20-30 година инфекција је без икаквих симптома и знакова болести те дуго остаје непрепозната. Већина заражених не зна за болест.

Инфекција се преноси путем крви. Довољне су минималне повреде коже или слузнице преко којих ће, у додиру с крвљу инфициране особе, настати инфекција. Увођењем обавезног тестирања добровољних давалаца крви и употребом игала и шприцева за једнократну употребу ризик за пренос вируса трансфузијом крви и медицинским интервенцијама је минималан. Данас се ХБВ најчешће преноси сексуалним путем, или добија од инфициране мајке при рођењу. Најчешћи пут преноса ХЦВ је коришћење заједничких игала и шприцева при злоупотреби наркотика. У ХЦВ инфекцији је пренос вируса сексуалним путем или с мајке на дете могућ, али ређи. Ризик за ХБВ и ХЦВ инфекцију може бити и козметичка услуга при којој може доћи до абразије слузокоже, а које се спроводе не стерилисаним или неправилно стерилисаним инструментима (трајна шминка, педикир, маникир…). Вирус је стабилан у окружењу и на површинама преживљава и више од седам дана.

Хронични хепатитис Бе је неизлечива болест. Лекови који су данас доступни држе вирус под контролом, спречавају његово умножавање, а самим тим и напредовање упале јетре ка цирози или раку. За ХБВ постоји успешна вакцина. За разлику од хепатитиса Бе, хепатитис Це је излечива болест. Данас постоје моћни пангетотипски лекови (делују на све генотипове ХЦВ) којима се вирус трајно избацује из јетре. Најчешћа манифестација хепатитиса Це је масна јетра (која такође доводи до цирозе) и шећерна болест. Са шећерном болести расте број кардиоваскуларних болести. За хепатитис Це се везују и одређене хематолошке болести. За ХЦВ не постоји вакцина. Нелечена инфекција хепатитисом доводи до цирозе и хепатоцелуларног карцинома.

Особе које живе с особама које имају хепатитис Бе, а нису вакцинисане, примаоци трансфузија крви до 1994. године, интравенски корисници дрога, труднице, мушкарци који имају секс с мушкарцима, особе с хемофилијом, особе на хемодијализи, особе с тетоважама, пирсинзима, примаоци трансплантираних органа, лица у установама за извршење кривичних санкција, расељена лица с ратом захваћених подручја, треба да се тестирају. Препорука Светске здравствене организације је да се свака одрасла особа барем једном у животу тестира. За хепатитис не постоје ризичне групе, постоје ризична понашања! Јуче, 28. jула, обележили смо Светски дан хепатитиса с поруком „Хепатитис не може да чека”.

Ивана Драгојевић, председница Удружења пацијената са болестима јетре „Хронос”

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Moram da napisem da je moje iskustvo skroz drugacije. Zbog visegodisnjih povisenih enzima jetre su me poslali na Infektivnu. Tamo sam bio kod prepametne i strucne doktorke mojih - srednjih godina, kancelarija puna knjiga, i da napisem i da je ona izgledala bas lepo. Vrlo takticno je vodila sa mnom razgovor: - vi niste... Pa ustvari jesam; I verovatno nemate tetovaze - imam jednu itd. Na kraju me je stavila na sve analize (b,c, hiv itd)skroz kulturna, bez ikakvih vakela ili moralisanja. Hvala joj
Aleksandra
Hvala na ovakvim pricama. Postoji velika stigma oko mnogih bolesti pa se ljudi boje da se testiraju ili nece da kazu da su zarazeni... stvarno treba da im pomognemo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.