Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грчка, Кипар и Јордан заложили се за праведно решавање проблема Кипра

Никозија (фото Пиксабеј)

АТИНА - Лидери Грчке, Кипра и Јордана заложили су се данас на састанку у Атини за „праведно, потпуно и одрживо решавање кипарског проблема” после недавних спорних изјава из Турске.

Трилатерални самит окупио је јорданског краља Абдулаха II, кипарског председника Никоса Анастасијадиса и грчког премијера Киријакоса Мицотакиса.

Њих тројица су у заједничкој изјави навели да инсистирају на „подршци праведном, свеобухватном и одрживом решењу кипарског проблема, у складу са резолуцијама Савета безбедности УН и међународним правом”.

„Састанак одражава посвећеност наших земаља промовисању мира, стабилности и просперитета у нашем великом региону”, рекао је Мицотакис.

„Ми смо нације које деле источни Медитеран и верујем да ћемо и даље играти виталну улогу и продубљивати нашу сарадњу”, рекао је јордански краљ.

Састанак је одржан пошто су турски председник Реџеп Тајип Ердоган и други званичници Турске и кипарских Турака најавили 20. јула поновно отварање летовалишта Вароша.

Летовалиште, које Грци називају Фамагуста, ограђено је бодљикавом жицом и неприступачно још од турске војне инвазије на Кипар 1974. године.

Ердоган је током дводневне посете северном делу Кипра рекао је да „трајно и одрживо решење може бити једино могуће” узимањем у обзир да су на острву „две одвојене државе и два одвојена народа”, преноси Бета-АФП.

Изјава турског председника наишла је на осуде Савета безбедности УН, Европске уније и САД.

Слањем мировних снага УН 1964, Кипар је подељен због међунационалних сукоба. После пуча присталица уједињења Кипра с Грчком, Турска је 1974. године окупирала север насељен турском мањином и прогласила „Турску Републику Северни Кипар”.

Савет безбедности УН је 1983. године усвојио Резолуцију којом је сецесија кипарских Турака означена нелегалном.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.