Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Eскапизам

Особа која је незадовољна својим стварним животом, у којем постоје проблеми, дужности, задаци, непријатна осећања, бежаће у паралелни свет у којем је успешна: некада су то друштвене мреже, компјутерске игрице, вишесатно гледање телевизије
(Срђан Печеничић)

Поред тога што раде, људи имају потребу за одмором и забавом. Рад доводи до осећања умора, а оно је сигнал да треба престати с радом и започети одмарање. Када се људи одморе, тада добијају осећање енергије које их мотивише да се поново врате раду. Али за добро осећање, за задовољство животом, није довољно да се смењују циклуси рада и одмарања, већ је потребна и забава. Постоје бројни видови забаве, а њу је најлакше дефинисати као активност коју људи желе да раде и у којој уживају. Мудрост живота јесте пронаћи прави однос између рада, одмора и забаве.

Претпоставка за то јесте да је су људи релативно задовољни својим животом, као и да се релативно добро осећају у својим приватним и јавним активностима. Многи људи се управљају на основу тога како се осећају. Ако им је у неким ситуацијама непријатно, они желе да их избегну, а уколико им је пријатно, они желе да у њима буду што дуже. Када људи беже из оних ситуација и активности у којима се не осећају пријатно, у оне у којима им је пријатно, до мере да запостављају свој стварни живот, тада говоримо о ескапизму.

Почетак је био сањарење

Ескапизам долази од енглеске речи ескејп (escape), која означава бег, бежање. Различити аутори различито дефинишу ескапизам, али заједничко је да се увек односи на особе које беже од свог стварног живота у неку активност у којој се осећају пријатно и у којој проводе веома много времена. Иако се у ескапизму наглашава у шта људи беже, његова суштина јесте у ономе од чега и због чега људи беже. Другим речима, људи који нису довољно прилагођени стварном животу у којем постоје проблеми, дужности, задаци, непријатна осећања, желе да ментално или стварно „побегну” у неки други свет у коме је све лакше и пријатније.

Најстарији облик ескапизма је сањарење, повлачење из стварног света у свет маште. Иако то данас није тако често, некада су деца и млади проводили сате и сате свакога дана сањарећи. Када су дошле књиге, посебно романи, бегунци од реалности су свакодневно сатима живели у свету литерарних ликова који је створила пишчева имагинација. Након тога су дошли филмови и посебно телевизија. Познато је да старије генерације код нас у просеку гледају телевизију око пет сати дневно.

Овај ментални ескапизам заснован је на једноставном психичком процесу. Када размишљамо о проблемима и негативним ситуацијама, у нашој свести се појављују слике, менталне представе повезане с овим садржајима које изазивају непријатна осећања. Када гледамо телевизију, упијамо представе с екрана, које у нашој свести потискују оне представе које су повезане с проблемима, тако да се мења наше ментално стање, а с њим и наше емоције. Тиме постижемо да престајемо да се лоше осећамо мислећи о проблемима, а почињемо да се осећамо пријатно у складу с програмом којег гледамо. Последица је да не желимо да прекинемо ту активност у којој се добро осећамо, тако да у овој врсти пасивне забаве проводимо превише времена.

Напретком технологије људи су добили нове димензије за бег од стварног живота. Тако, на пример, оно што смо раније звали компјутерске игрице, данас су веома разрађени дигитални светови у којима може да се живи паралелни живот. Иако су игрице дигитални привид, оне стварају стварна осећања код оних који их играју. Особа која је незадовољна својим стварним животом, бежаће у паралелни свет у којем је веома успешна.

Ту су и виртуелне друштвене мреже, при чему се редовно испушта оно „виртуелно” које означава нешто што није стварно, већ је привид створен уз помоћ компјутера. Како је у свету друштвених мрежа све много једноставније, многи су стварни друштвени живот умногоме заменили виртуелним друштвеним животом.

Бег од реалности

Млади често сате и сате проводе прегледајући „Јутјуб”, чак и оне садржаје који их заправо не занимају. Само да „убију време”, то јест досаду. Ту спада и „бинџовање”, када се гледа велики број епизода неке ТВ серије. Од разних пасионираних хобија па надаље, постоји велики број начина како да се побегне од реалности. Заправо практично свака зависност је неки облик ескапизма.

Зашто је појам ескапизам важан? Када људи науче појам, тада боље „виде” она понашања на која се он односи. Онда им је лакше да уоче да постоји проблем. Решење није толико у смањењу времена које се троши на бег, већ у развијању знања и способности које су потребне да се боље живи у стварном свету.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mladen
Volio bi da pročitam nešto i na temu igre od ovog autora. Naročito u vezi poređenja amaterskog i profesionalnog sporta. Interesantno bi mi bilo da pročitam analizu koja bi obradila naše praćenje sporta u medijima. Mnogo je sportova, a mi u 95% slučajeva pratimo svega nekoliko. Zašto na četiri godine zaboravljamo "male" sportove, kao npr. plivanje, veslanje, streljaštvo, atletiku, rvanje, džudo, tekvondo, stoni tenis, kajak, jedrenje itd. Da li u njima ima više elemenata igre nego u prof. sportu?
Simoneta
Čovek je lepo napisao da je praćenje sporta, što ti dođe isto kao gledanje bilo čega na tv-u, eskapizam. Možeš ti da pratiš koji god sport želiš, ali činjenica je da od toga što tuđ uspeh koristiš za svoje fantazije i lažni osećaj uspeha (za koji nisi zaslužan ni malo), nemaš neku praktičnu korist. Rekreativno bavljenje sportom je ok, ali i to može lako postati sredstvo za beg u našu ličnu Arkadiju, dok obaveze čekaju.
Божа
Неможе се побећи сам од себе. - Ионако се саставни, често и примарни део данашње цивилизације састоји из монитора као главног медија комуникације. Па лако можете погледати како изгледа тамо где би сте радо “бежали”.
bb
decaci mnogo igraju igrice i zavisnost je velika jer kompanije placaju psihologe dok razvijaju igrice. Moj sin non-stop igra sa drugarima i nije vise kao nekad zajedno pa dele ekran nego svako zasebno. Nista ne mogu da uradim, on je zalepljen za stolicu. Desavaju se i ubistva roditelja ako im se spreci igranje. Uzas...
Ђугош З́ага
Озбиљан проблем 21ог века. Све је више стреса и напетости у свакодневном животу, и људи, укључујући и мене, траже начин да побегну од тога. Ја лично "решење" налазим у свакодневном читању вести и гледању политичких емисија, веома свестан да сат откуцава и време пролази, а ја само бежим од суштинских проблема. Тешко је суочити се са овим проблемом. Разни антидепресиви се дају на рецепте као да су жваке, али они не заилазе у срж. Као да напуклу кост лечите лековима против болова.
Simon Saivil
Она библијска "у зноју лица свог јести ћеш хлеб свој" је фундаментална истина о отуђењу (alienation) људске природе. Маркс је зато, будући је био син рабина, са те тачке гледишта то и схватио. Моноге његове социо-економске формулације су стога и данас исправне. Човек доживљава рад као потлачење, ропство, клетву. Уметници као сликари, музичари, вајари, композитори, писци немају професију. Они имају позив. Они од свог рада не могу побећи. Они су њихов рад. За нас друге наш рад је тамница, тегоба.
Demos Cratein
Мислим да и за уметнике, музичаре, вајаре композитори важи она библијска ,, у зноју лица свог јести ћеш хлеб свој". Онима који раде физ. послове се чини да они не раде ништа и да им идеје и инспирација падају са неба. А они користе разна стимулативна средства да би побегли од стварности и да би им ум продуктивнији био. Простим људима њихови проблеми и тешкоће изгледају безначајни. Мени се чини да је уметницима и сличним позивима чак и теже него онима који имају осмочасовно радно време.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.