Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Суд за злочине ОВК продужио притвор Хашиму Тачију

(EPA-EFE/JERRY LAMPEN)

Суд за злочине ОВК у Хагу одбио је захтев бившег заповедника ОВК Хашима Тачија, оптуженог за злочине на Косову и у Албанији, да буде пуштен из притвора, објављено је на интернет страници суда.

Тачи је претходно тражио да буде пуштен у једну од две државе, које су суду дале гаранције, и да тамо буде у кућном притвору под условима које одреди суд.

Та држава је финансијер суда и чланица НАТО, прецизирао је Тачи у захтеву.

По званичним подацима, суд, чији је званичан назив Специјализована већа Косова, финансијски подржавају: Канада, Норвешка, Швајцарска, Турска и САД. Једино Швајцарска није чланица НАТО.

Одбијајући тај захтев, судија за претходни поступак Никола Гију се сложио са аргументом тужилаштва да гаранције трећих држава не могу на адекватан начин смањити ризике које би донело Тачијево пуштање из притвора.

Иако је прихватио да би ризик од Тачијевог бекства из кућног притвора у трећој земљи могао бити сузбијен, судија Гију је закључио да се не би могао ограничити ризик да ће оптужени опструисати рад суда, утицати на сведоке или поновити кривично дело.

По судији, „једино систем праћења Тачијеве комуникације у притвору суда...може ефикасно ограничити ризик да он опструише правосудни процес или почини кривично дело или том делу допринесе”.

Гију је одбацио тврдњу одбране да Тачи на Косову више нема утицај какав је имао због пораза његове партије на недавним изборима.

Судија је закључио да на утицај и мрежу присталица које Тачи има, као бивши командант ОВК, премијер и председник Косова, нужно не утичу резултати избора.

Поново наглашавајући да на Косову „преовлађује клима застрашивања сведока”, судија Гију је оценио да претходни покушаји да се суд и тужилаштво опструишу „показују да постоји вероватноћа да ће Тачи поново починити кривична дела”, тим пре што је сада упознат са великим делом доказа против себе.

Тачи ће, како је раније најавио његов бранилац Грег Кихо, уложити жалбу на судијину одлуку о продужењу притвора.

Жалбе на исту одлуку већ су уложили саоптужени Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.

У априлу ове године, апелационо веће суда је одбацило жалбе оптужених на претходну одлуку судије Гијуа да им продужи притвор.

Иако се сложио са одлуком већине да Тачију ускрате условну слободу, судија апелационог већа Кај Амбос из Немачке је, у издвојеном мишљењу, тада указао да би понуда „треће државе” да прихвати оптуженог „могла бити важан, а можда и одлучујући фактор” при доношењу одлуке о захтеву за пуштање из притвора.

Таква конкретна и прецизна понуда „треће државе” у „будућим случајевима”, по судији Амбосу, „могла би бити снажан аргумент у корист пуштања на условну слободу”.

Оптужница Тачија (52), Весељија (53), Сељимија (49) и Краснићија (69) терети за злодела почињена у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су у 10 тачака за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке, као ратни злочини.

Четворица оптужених ухапшена су на Косову 4. и 5. новембра прошле године.

У првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра, сви су изјавили да нису криви за злочине из оптужнице.

Тужилаштво је најавило да ће за почетак суђења бити спремно у јануару идуће године, а браниоци траже да процес не почне пре половине 2022, преноси Бета.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miloš
Izvesno je samo jedno. Ako bi G-din Tači bio osudjen, ja bih kao i ceo svet poverovao da pravda postoji. Ovako, ovo je samo jedna u nizu predstava o funkcionisanju sistema !
Dragan Pik-lon
Znaci to su zemlje -Kanada,Norveska,Svajcarska,Turska i SAD.Ako izuzmemo Svajcarsku(nije clan NATO-a)ostaju nam joc 4 zemlje.Pretpostavimo da su privremenu slobodu trazile SAD-ve,taj zahtev bi Sud morao ispuniti bez pardona.Kanada takodje nije jer nista ne radi bez konsultacija sa SAD-ma.Malena Norveska jos manje.Ostaje nam Turska.Koja je zatrazila slobodu za Tacija.Da je Turska u pitanju potvrdjuju sudije i tuzioci Amerikanci.Koji su odbili ovaj zahtev ne zbog Tacija vec zbog ruskog S-400....!
miroslav
Ko bi rekao, da furaju pravdu? Mozda je to samo prestava, rezirana preko bare? Za takvog zlotvora, je zatvor godisnji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.