Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У добровољне пензијске фондове уплаћује више од 200.000 грађана

Број штедиша који се на овај начин осигурава за старост слабо се повећава
У добровољне пензионе фондове чешће уплаћују мушкарци (Фото Н. Марјановић)

На крају првог тромесечја 2021. године за приватне пензије, односно у добровољне пензијске фондове у Србији, уплаћивало је 205.107 људи, показују подаци Народне банке Србије. Сваки десети радник, тачније 9,4 одсто запослених, на овај начин се обезбеђује за старост. Они имају 279.536 склопљених уговора о чланству у добровољним пензијским фондовима што значи да неки од њих штеде у неколико фондова.

Интересантно је да се број осигураника приватних пензионих фондова споро повећава као да је исцрпљен удео запослених чији послодавци или они сами то себи могу да приуште. Поређења ради 2015. ови фондови су имали 190.500 осигураника, а 2018. године 192.300.

Износ акумулираних средстава зависи од висине уплата, приноса које остварују фондови, висине накнада и дужине периода акумулације новца, тако да се с повећањем износа доприноса и периода акумулације, уз приносе које фондови остварују, повећава и сума просечних средстава на индивидуалним рачунима чланова. Просечан износ акумулираних средстава на рачунима корисника који су до сада најмање једном уплатили допринос износио је 260.800 динара.

У прва три месеца 2021. настављена је пракса да у добровољне пензијске фондове, чешће уплаћују мушкарци, па су они чинили 57 одсто укупног броја чланова.

Просечна старост корисника добровољних пензијских фондова на крају првог тромесечја 2021. износила је око 47 година, а највише их је од 40 до 60 година, око 62 одсто. Исто тако, проценат старијих од 53 сличан је као у претходним годинама и износи 29,5, док је проценат корисника старијих од 58 година 17.

У ове фондове појединци могу уплаћивати појединачно, такође и послодавци могу да плаћају за своје запослене, док се трећа врста уплате односи на оне преко пензијских планова.

У прва три месеца ове године, када је у фондове уплаћено 833,6 милиона динара, од укупног износа 42,6 одсто су чиниле индивидуалне уплате, 32,1 уплате послодаваца за запослене, док се 25,3 процента односило на оне преко пензијских планова.

У НБС указују да је, иако највише уплата реализују послодавци, приметан и раст индивидуалних плаћања доприноса.

„Иако највећи број чине послодавци, који уплаћују средства у фонд за своје запослене, чиме показују висок степен одговорности, приметан је и раст индивидуалних уплата. У том смислу, постоји велики потенцијал за даљи раст броја чланова пензијских фондова, и преко појединаца који све више препознају значај штедње за старост, и преко компанија, нарочито ако се има у виду да тек сваки десети запослени има отворен рачун у добровољном пензијском фонду. Запослени и послодавци на овај начин могу остварити уштеде, с обзиром на то да се уплата пензијског доприноса у добровољне пензијске фондове из средстава послодавца ослобађа плаћања пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање до износа од 6.062 динара по запосленом месечно, као и да се уплате у истом износу које послодавац врши путем административне забране, обуставом и плаћањем из зараде запосленог ослобађају плаћања пореза. Наведене олакшице представљају додатни вид стимулације за раднике и послодавце да један део издвајања за зараде усмере ка штедњи у добровољним пензијским фондовима”, наводи се у извештају.

Средства се највећим делом исплаћују једнократно. С обзиром на то да новац повлаче корисници који испуњавају услове, а најчешће је реч о чланствима која нису дугорочна, акумулирана сума на њиховим рачунима је релативно мала, те је такав начин исплате и очекиван, иако он не одговара природи добровољних пензијских фондова, која претпоставља коришћење акумулираних средстава дуже време. С повећањем периода акумулације и суме новца на рачунима, расте и удео програмираних исплата и других начина повлачења. У првом тромесечју 2021. године једнократне исплате чиниле су највећи део укупних исплата, и то 441,3 милиона динара, док су програмиране исплате средстава износиле 74,6 милиона динара.

На тржишту добровољних пензијских фондова на крају првог тромесечја пословала су четири друштва за управљање, која су руководила имовином седам добровољних пензијских фондова, једна кастоди банка, пет банака посредника и једно друштво за осигурање посредника. Нето имовина фондова износила је 47,7 милијарди динара, што је за 1,5 одсто више него на крају претходног тромесечја.

У извештају се наводи да су у првом кварталу укупне уплате биле 833,6 милиона динара, да су чланови повукли 528,8 милиона, док је добит од улагања износила 408,9 милиона.

У структури улагања имовине фондова највећи удео имале су државне обвезнице, које су чиниле 79,1 одсто укупне имовине, средства на кастоди рачунима и орочени депозити банака чинили су 7,8 процената, акције 12,1. На крају првог тромесечја 84,2 одсто имовине било је у домаћој валути, а у страној, односно у еврима, 15,8 процената.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Darija
Dali ce, i za te uplate privatni penzija u penzione fondove na kraju da bude, ko nije uplacivao najmanje 15god./ pojela maca,/ nema penzije. Mi kad smo pocinjali da radimo bio je zakon ,obavezna uplata penzije u PIO fond, Svi uplacuju, i svi imaju penziju u zavisnosti od toga koliko su uplacivali. Za one sa minimalnim stazom obracunate su i minimalne penzije, ali niko nije govorio / tada/ da ce sve ispod 15god. uplata nestati, bez obzira kolike su bile, te uplate.
Саша Микић
Када си млад уопште не размишљаш о пензији, већ о ономе што ћеш имати да потрошиш у том тренутку. Многи се воде и оним чувеним: ''Нећу ја доживети пензију!''. Када дође близу и та пензија, тек онда се сви прерачунавају колико ће имати, али тада је већ касно. Једном је, пре пар година, изнета статистика да у Београду има 192000 људи, који зарађују довољно да не брину о повећању цена и сл. Поредећи ових 200 000 на нивоу Србије то му онда да су то ти који имају да уплате додатно, а шта да ради прос
zeljko951
Parafiskalni dodatni doprinosi za PIO je porez na zaposlene koje "placaju firme" i kada je uvedena bruto zarada kao osnov za penziju je vidjena kao vid dobrovoljnog osiguranja. Ponasanjem drzave ova "igrica" igra se i danas na stetu zaposlenih a posledice ce svakom biti dostupne i razjasnjene pri utvrdjivanju visine penzije.
Zoran
Neka meni moje dobre stare slamarice.U nju ulazem stalno i siguran sam.
Radovan
Ja sam se pre 15-20 godina raspitao za slucaj da ulazem 50 evra mesecno pa na period od oko 20-30 godina,na primer.Kada su mi te kuce koje to rade izlozile matematiku oko toga,zaprepastio sam se koliko bi mi uzeli na svoju zaradu i kojekakve provizije pa se suma od 360 (meseci) x 50= 18.000 evra,svela na nekih 7-8000 evra koju bi mesecno podelili,ali i sami kazu da bi to bilo malo pa bih mogao to da podignem (posle tih 30 godina). Pa ja mogu sam da stedim 30 godina i imao bih bar tih 18.000????

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.