Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крупањ се туризмом бори против исељавања

Спомен Црква Светог Вазнесења Господњег у Крупњу (Раде Крстинић)

Туризам је у стратешким документима општине Крупањ означен као једна од најважнијих привредних грана која ће омогућити да се задржи становништво, а један од пројеката за развој туризма у том крају је и „Најдужи пијац на свету”, рекао је Танјугу председник општине Иван Исаиловић и додао да ће тај пројекат бити покренут за нешто више од месец дана.

„У претходном периоду смо доста улагали у туризам, успели да знатно повећамо број ноћења у нашој општини. Интересовање је велико за градњу великих хтела, чак и општина жели да припреми једна број апартмана, касније вероватно да их рентира”, рекао је Исалиловић.

Додао је да такав приступ гарантује да ће све више туриста долазити у Крупањ и да ће све више радника имати посао, као и да ће многи који су отишли у веће градске центре почети да се враћају.

„Желимо да туризам буде наше главно оружје против мигртаторних процеса”, нагласио је Исаиловић.

Знатан део прихода од туризма Крупњу сада доносе прирпеме спортских клубова, а један од перимера је Партизанова школа кошарке.

„Спортски туризам у Крупњу постоји 50 година. Сада смо се модернизовали, имамо модерну расвету, терене од вештачке траве који могу да поднесу велики број тренинга дневно”, навео је Исалиновић.

Нови фудбалски терен са вештачком травом (А. Поповић)

Председник крупањске општине је најавио нова улагања у терене и сарадњу са спортским клубивима, јер је то за кратко време донело велики пораст броја ноћења.

„Око 15.000 ноћења је било 2015. године, а данас је то близу 100.000, што је готово седам пута више ноћења. Сада имате проблем да пронађете собу у Крупњу, да пронађете слободан лежај. Тако ће нам бити до краја октобра, а онда ето нови циклус и нови спотристи који долазе”, рекао је Исаиловић.

Додаје да се води рачуна и о рекреативцима који су дошли на активан одмор и очекују да добију различите садржаје.

„За нешто више од месец дана крећемо с пројектом „Најдужи пијац на свету”. Крупањ има више од 300 километара дугачак пијац, дужи од истамбулског базара. То је 300 километара пешачких, бициклистичких и гљиварских стаза на којима имате око 3.000 газдинстава која продају своје производе. Све ћемо то да убацимо у једну апликацију са навигацијом за туристе који могу да испланирају себи дан”, навео је председник општине Крупањ.

Објаснио је да ће туристи моћи да преко апликације организују куповину домаћих производа или доручцак и ручак у домаћинствима и да за обилазак изнајме електричне бицикле или да користе минибусеве од Крупња ка Добром потоку и Мачковом камену.

„На свим тим турама могу да нађу домаћине и домаћице који неке лепе и здраве производе продају. Ми желимо да учврстимо Крупањ на мапи туристичких места Србије и Европе као место које је спортски ризорт и ризорт здраве хране. На пример, на два и по километра од центра Крупња на реци Змајевац можете да се сагнете и да из руке пијете воду из реке, што је реткост у свету”, нагласио је Исаиловић.

Додао је да ће Крупањ добити још три хотела од чега два припрема општина, а један приватни ће бити изграђен у центру града.

„Надам се да ћемо у наредне три до четири године имати више од 1.500 лежајева, што ће нам гарантовати много бољу посету, са преко 400.000 ноћења. Поред тога, општина помаже приватним домаћинствима да преправљају своје куће, да их претворе у туристичке објекте, тако даће општина за сваки нови категорисани лежај давати субвенцију од 100.000 динара”, рекао је Исаиловић.

Оценио је како ће људи, ако добро размисле видети да не треба много преко тог износа да уложе да би преправили своје куће у апартмане са једном, две или три звездице.

Зграда општине Крупањ (Р. Крстинић)

Породица Васиљевић је један од корисника ове врсте субвенције која помаже да се оствари план о изградњу туристичког комплекса на локацији Добри поток.

Најмлађи члан породице, двадесеттрогодишња Јована Васиљевић каже да су се 2016. вратили из Новог Сада у Крупањ и почели да граде најпре ресторан, а сада и вајате за преноћиште.

„Имамо 19 кућица за преноћиште, с тим да је седам завршено и у употреби са 20 кревета. Надам се да ћемо до следеће године и остале завршити и имати преко 60 лежајева”, каже Васиљевићева.

Ресторан је отворен пре месец дана, у и њему се служи домаћа храна коју сами производе или је набављају од околних домаћинстава.

„Трудимо се да све што можемо од хране која се послужује у ресторану произведемо сами. То су углавном нека пређела и мезетлуци. Месо набављамо из околних кланица и трудимо се да то што послужујемо буде домаћа храна, специфична за нашу Рађевину”, наводи Васиљевићева.

Додаје да су до сада све финасирали својим новцем, али су сада конкурисали за опшитнска подстицајна средства у висини од 1.000 до 1.200 евра по лежају.

„Све што се добије на тај начин значи, јер смо прилично новца уложили у овај комплекс и све што добијемо омогућиће да употпунимо и завршимо оно што смо започели”, рекла је она.

Каже да је цела породица ангажована у послу, с тим да су она, мама и тата ангажовани читавог дана, а брат, снаха и њихов син који живе у Новом Сад, помажу по потреби.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan
Ovo je prica, pricam ti pricu.... Taj koji ode uveliki grad nece da se vrati u jedan Krupanj koji je leti jos i lep ali u letnjim mesecima.... Sta raditi zimi? Nas mentalitet je isto takav da ce se neko pre muciti u velikom gradu i malom stanu kao podstanar nego da zivi i radi i bude svoj na svome. Ljudi vise ne zele da se muce idu linijom manjeg otpora...
Ања
Браво, само напред!! Надам се да је све ово истина и и да становници Крупња и околине и сами имају осећај да им је боље. (Не волим да морам да читам вести да бих видела да ми је боље.) Било би лепо кад бих ја од своје наставничке плате могла да одведем своју породицу на викенд у Рађевину и Крупањ. :(
Sasa
Pa Anja,ne ideš u Pariz nego u Krupanj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.