Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колика ће ми бити пензија

Да ли се више исплати да се иде у превремену пензију и плаћају пенали или да се ради за плату мању од просека
(Фото Н. Марјановић)

Ово је једно од најчешћих и за будуће пензионере најважнијих питања. Како би се отклонила свака недоумица око тога Фонд за пензијско и инвалидско осигурање на свом сајту даје комплетно упутство како израчунати износ пензије.

Предуслов је да су регулисане све године радног стажа, односно да постоје све уплате доприноса током радног века.

Дилема наше читатељке, графичког радника, која нам се јавила, је да ли да са платом од 39.000 динара колико прима последњих годину и по (пре тога је 12 година била око 34.000) а има 35 година радног стажа и 60 година, настави да ради или не. Наиме, хтела би да израчуна да ли јој се више исплати да плаћа пенале за превремено пензионисање докле год буде примала пензију, или да настави да добија ову плату јер ће јој пензија тако бити можда већа. А можда и неће.

У ПИО фонду објашњавају да је први корак у одређивању висине пензија утврђивање свих зарада у току каријере, а затим се зараде остварене у свакој календарској години упоређују с просечном зарадом у Србији у тој години.

У доходак се урачунавају сви остварени приходи за које су плаћени доприноси за ПИО. То значи да се осигураницима који су упоредо с радним односом обављали и самосталну делатност сабирају зараде по оба основа.

Дељењем износа остварене плате са просечним износом добија се годишњи лични коефицијент. Уколико је остварена зарада већа од просека, коефицијент је виши за један, а ако је мања и коефицијент је нижи за један.

Законом је најнижи годишњи коефицијент ограничен на пет и то је један од начина којима се ограничава максимална висина пензије, кажу у ПИО. За године за које није могуће утврдити податке о оствареној заради рачуна се лични коефицијент одређен за остале навршене године стажа. Тиме се избегава да година за коју нема података утиче на укупан износ пензије. Осим тога, овако добијен износ принадлежности је реалнији.

Након одређивања годишњег личног коефицијента за сваку годину стажа израчунава се лични коефицијент и то тако што се збир свих личних коефицијената дели с укупним трајањем периода за који су они утврђени.

Ово је, објашњавају, врло важна ставка, јер у случају да осигураник има стаж краћи од 12 месеци у току једне године чини се да математичка формула није сасвим исправна.

Управо чињеница да се збир годишњих личних коефицијената дели с укупним периодом за који су ти коефицијенти утврђени, утиче на то да дају законску формулу за израчунавање висине пензије потпуно правично.

Лични коефицијент је законом ограничен на 3,8 и то је други начин ограничавања максималног износа пензије.

Женама осигураницима се утврђени стаж увећава за шест одсто чиме се завршава прелазни период у којем се смањивао проценат увећања. Истовремено се инвалидским пензионерима стаж за обрачун висине пензије такође увећава по одређеној формули.

Множењем личног коефицијента и стажа за обрачун добија се лични бод који се множи општим бодом заједничким за све пензионере. На овај начин пензионер долази до коначног износа принадлежности.

За будуће пензионере посебно је важан обрачун плате у последњој години јер се више не доводи у однос са просечном зарадом за целу годину, већ и са такозваним обрачунским износом просечне годишње зараде.

То значи, да се као годишњи коефицијент за пензионере који у пензију иду у јуну израчунава просечна месечна зарада за јануар–април и помножи са 12. Док се за оне који у пензију иду у фебруару узима само просечна зарада за јануар и такође множи са 12.

Тиме се, закључују у ПИО, избегава чекање наредне године и објављивање података о просечној заради па и то да тај податак утиче на висину пензије за период када пензионер није ни радио.

Коментари38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ЭКСПЕРТ
Пензија није проблем – пензије НЕМА!
Ivan Ivanovic
Kako se menjala privredna struktura od 90-ih na ovamo, tako se menjala i demografska slika Srbije u negativnom smislu. Prirodna selekcija i zelja za boljim sutra, oterala je iz Srbije milione mladih ljudi, zbog cega je konacno odzvonilo modernim robovlasnicima, pa sada lampom traze radnike po Srbiji. Sve to utice i tek ce uticati i na penzioni fond, dokle god drzava ne postane pravna i ne zaustavi se propadanje. Dotle imamo to sto imamo, partokratiju i privid drzave.
sudija
Na Zapadu se novac odbijen od plate uplacuje na racun radnika u penzionom fondu koji se moze preusmjeriti i na bankovni racun tako da ono sto se uplacuje za penziju niko ne moze drugi da koristi osim radnik kad ode u penziju i to je posteno. To sto na Balkanu rade je cisti lopovluk jer radnik ne moze nikad primiti koliko je uplacivao jer mnogi i ne docekaju penziju a iste se nikad ne valorizuju i dovode na sadasnji nivo plata i cijena. Dok plate porastu i 100% penzije porastu za 10%.
Drzavni Sektor
Mnogi radnici u privatnom sektoru crnce po ceo dan a prijavljeni su na minimalac. Kad odu u penziju, primace po 20 000 din a ovi sto su lenstvovali u drzavnim firmama ceo zivot (zajedno sa blizom i sirom rodbinom, kako to vec ide), primace daleko vece penzije jer su bili prijavljeni na pun iznos. Stetu pravili dok su "radili", stetu prave i u penziji
LaraCroft
Razumem vaš jed,ozbiljno.Ali ne znam zašto mislite da se u državnim firmama lenstvuje.Ja ceo život radim u jednoj takvoj i stoji,nije trafika gde nema toaleta,nije neki market gde se nose pelene,nije pekara gde ne sme da se sedne..ali svoj posao pošteno odradim.Oba sina mi rade kod privatnika i znam o čemu pričate.Problem je u tome što nema zakona koji bi zaštitio radnike u privatnom sektoru.A dok ne bude zakona,gazde će se bogatiti i exploatisati.
Drzavni Sektor
Mnogi radnici u privatnom sektoru crnce po ceo dan a prijavljeni su na minimalac. Kad odu u penziju, primace po 20 000 din a ovi sto su lenstvovali u drzavnim firmama ceo zivot (zajedno sa blizom i sirom rodbinom, kako to vec ide), primace daleko vece penzije jer su bili prijavljeni na pun iznos. Stetu pravili dok su "radili", stetu prave i u penziji

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.