Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ћемо и после пандемије редовно прати руке

Истраживања рађена током и након епидемије грипа показала су да су се међу пацијентима неке од епидемиолошких мера и навика задржале
(Фото Pixabay)

Учестало прање руку, непрестана употреба средстава за дезинфекцију и избегавање контаката с другим људима због страха од заразе – речју, све оне активности које су до пре годину и по дана спадале у дијагнозу опсесивно-компулзивни поремећај, од почетка пандемије вируса корона сматрају се друштвено одговорним понашањем. Знајући да судбина пандемије не зависи само од болести ковид 19, већ и од понашања људи, епидемиолози широм света апеловали су на становништво да пере руке макар 20 секунди након сваког контакта са стварима из спољњег света, носи заштитне маске и избегава социјалне контакте. Истраживање „Психолошки профил пандемије у Србији”, који је Лабораторија за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду почела да спроводи 48 сати након 6. марта, када је у нашој земљи регистрован нулти пацијент, и у коме су учествовале 8.972 особе, показало је да смо брзо успели да достигнемо висок ниво самозаштитног понашања. Већ око 15. марта већина наших суграђана пребацила се на „пандемијски мод” понашања – остајала је код куће, често прала руке, куповала средства за дезинфекцију, избегавала контакт с другима и била под пуном „ратном опремом”, носећи и маске и рукавице.

Чак две трећине испитаника изјавило је да у потпуности поштује савете лекара који се тичу појачане личне хигијене и избегавање социјалних контаката. Следећа значајна промена у понашању која је изазвана пандемијом вируса корона тицала се отказивања путовања – 63 одсто испитаника рекло је да је променило своје планове због опасности од ковида 19 и затварања граница. Анализирајући које навике се теже мењају, упркос опасности од новог вируса корона, аутори овог истраживања дошли су до закључка да трећина испитаника није променила своје потрошачке навике – купују на исти начин као што је то чинила пре пандемије. На индивидуалном плану понашања најтеже нам је пала забрана „не дирај лице” јер бројна истраживања сведоче да у току једног сата додирнемо лице у просеку 16 пута.

Сваки десети испитаник признао је да и даље себе „ухвати” да додирује нос, уста и очи. Аутори овог истраживања нису били изненађени овим налазом јер је додиривање лица неосвешћена навика и као таква посебно изазовна и тешка за гашење. Осим тога, свака седма особа изјавила је да није у стању да испоштује савет лекара који се тиче избегавања сваког контакта – потреба да будемо у физичком контакту с људима који су нам блиски јача је од страха да заразимо или будемо заражени.

Иако у овом тренутку нико не може да предвиди ток пандемије, будући да епидемиолози чешће говоре о новом таласу, а не о евентуалном крају кризе изазване короном, стручњаци широм света баве се питањем – како ћемо се понашати када буде проглашен крај пандемије и које ћемо пандемијске навике задржати. Бенџамин Гарднер, научник који проучава људска понашања на Кингс колеџу у Лондону, подсећа да су људи прилагодљива бића – када се промени окружење и околности, и они мењају понашање.

„Ношење маске је добра илустрација те тезе. Пре марта 2020. године неколико промила људи носило је маске у зимском периоду, а након проглашења пандемије вируса корона маске су постале саставни део свакодневне ’гардеробе’. Када је Амерички центар за контролу болести у мају издао саопштење да вакцинисане особе не морају да носе маску, проценат људи који носе маску пао је са 58 одсто на 45 процената за свега неколико дана, што значи да су се људи брзо вратили на понашање пре пандемије”, истиче Гарднер.

Психолог Маја Антончић гаји наду да ћемо од пандемијских понашања најдуже задржати навику да детаљно перемо руке и носимо маске за време епидемије заразних болести јер подаци говоре да грип може бити једнако смртоносан као корона.

„Евидентно је да су се људи од свих упозорења лекара прво оглушили о савет да избегавају социјалне контакте јер је човек пре свега друштвено биће и не може дуго да поднесе изолацију од других, нарочито блиских људи. Потреба да се буде у друштву јача је од страха од болести – зато у целом свету поново расте број заражених. Истраживања рађена током и након епидемије грипа Х1Н1 у Хонгконгу показала су да су се од пандемијских навика најдуже задржали ношење маске и прање руку, док се ниво других самозаштитних понашања смањивао како је епидемија пролазила”, закључује наша саговорница.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

П.П.
Бог није створио човека да дише кроз маску, стално пере руке и прска дезинфицијенсе око себе.Бактерије, гљивице и други микроорганизми неопходни су за живот и здравље , има их више у,на и око организма него што има хуманих ћелија.Потребно је одржавати њихову разноврсност и нормалну равнотежу , враћањем на уобичајени стил живота,кад порође пандемија.
...немој да те НАТО опомиње мати
Навика редовног прања руку стиче се у раном детињству, на узрасту вртића. Пре петнаестак година послом сам обилазио домове здравља по готово целој Србији. Свака лекарска ординација имала је умиваоник, сапун и пешкир. У преко 90% случајева, умиваоник је био сув, сапун и пешкир такође, без трагова недавне употребе. У нашој култури људи, уопште узев, немају навику да редовнео перу руке - без обзира на образовни и социјални статус. Годину или две трајања епидемије короне неће ништа битно променити.
Sljapko
Poznajem ljude koji se tusiraju jednom nedeljno. Neke znam koji se tusiraju vise puta u toku dana, ali dzabe im sve to ukoliko ne operu telefon specijanom tecnoscu, jer telefon je prepun bakterija i nakon svakog ulaska kuci telefon bi trebalo prebrisati. Licno koristim tecnost za TFT ekrane i sl. Takodje tastatura i mis treba jednom dnevno ocistiti. To radim od kako znam za sebe. Cak i ne smatram sebe nekim "cistuncem", a ljudi se uglavnom iscudjavaju kada vide da perem telefon, ali aj.
srx
Da li je ovaj tekst neka grozna sala? Ko to nije prao ruke prije pandemije?
mikitaj.
pa lepo pise jer zato se i brzo rasirilo zbog ljudskog kontakta...
Јован К.
Зар прање руку није требало да буде (позната) хигијенска навика и пре Ковида-19 ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.