Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Битка за Севастопољ, Хитлеров пут у пораз

Хитлер се није слагао с мишљењем својих генерала: прављење ратних планова, 1. јун 1942. (Фото: Википедија/Bundesarchiv, Bild 183-B24543/CC-BY-SA 3.0)

Текст господина Борислава Стевановића „Зашто је каснио немачки напад на СССР”, објављен 12. јула у рубрици Међу нама, утемељен је на валидним историјским чињеницама, а посебно се слажем с констатацијом да је Совјетски Савез (нарочито руски народ) извојевао победу у отаџбинском рату по цену огромних жртава, ослободивши не само своју земљу, него и читаву Европу.

Међутим, не слажем се с констатацијом да је за ту грандиозну победу највише заслужан Стаљин. Противник сам сваке глорификације Стаљина, јер је реч о сатрапу, тј. уништитељу искрених и правих социјалистичких бораца и њихових комунистичких идеја. Сматрам да је за тај пораз Хитлерове солдатеске на источном ратишту највише заслужан – фирер Адолф Хитлер.

Покушаћу да објасним ову тврдњу износећи своја сазнања о тим великим историјским догађајима. Наиме, Хитлерови планови 1941. и у рано пролеће 1942. године, као и ратне операције које је водио на источном ратишту, били су од генијалних до катастрофално лоших за велику и моћну немачку армију – Вермахт и њене савезнике. Фантастична идеја да се брзим освајањем, блицкригом, на северу у три месеца (освојене су читава Белорусија и Украјина с главним градовима Минском и Кијевом) продре и заузму Лењинград и Москва, и да се успостави непосредна веза са савезницом Финском, а на југу изврши пробој до Кавказа, ка нафтоносним пољима и ратној индустрији на подручју Стаљинграда, осмишљена је у операцији названој „Барбароса”. Циљеви ове операције требало је да се постигну напредовањем по линији Курск–Харков–Стаљинград.

Хитлер је имитирајући Наполеона желео у тој инвазији на Русију да зближи и уједини све европске антикомунистичке и фашистичке снаге у борби против бољшевизма и за уништење руског народа. Ујединио је 52 дивизије – 27 румунских, 13 мађарских, девет италијанских, две словачке и једну шпанску – с неколико француских бригада, као и усташко-домобранских и украјинско-белоруских. Више од четири милиона војника-легионара, 3.000 тенкова и исто толико борбених авиона и топова. То је био ратни гигант који је млео све пред собом, а имао је и елитне генерале – мајсторе војничког „заната”, као што су Фон Паулус, Фон Манштајн или Фон Шоберт. Хитлерова армада успела је веома брзо у директном сукобу да онеспособи Стаљинову далеко већу армију, али тада неспремну и неоспособљену за такву врсту рата.

Иако је Стаљинова армија имала више од пет милиона војника и на хиљаде тенкова и авиона распадала се као кула од карата, јер је умеће ратовања у тој фази рата ипак било на страни немачких генерала, које на њихову штету (а на срећу читавог човечанства и свих антифашиста) Хитлер није хтео да послуша. Стаљин је у бесу смењивао своје генерале као у изгубљеној партији шаха. Прво генерал Сергеј Штеменко, затим Тимошенко и Хрушчов, све до Коњева и Жукова. Стаљин се није либио да у сигурну смрт шаље и огроман број војника користећи их као „топовско месо”. Хиљаде војника Црвене армије узалуд су погинуле, или пале у заробљеништво Хитлерових снага. Тимошенков југозападни фронт пукао је пред налетом немачких трупа – групе „Клајст”, које су вештим маневром зашле иза леђа совјетских јединица и спојивши се са Фон Паулусовом Шестом армијом комплетно опколиле главнину совјетских трупа, освојивши Харков, Кијев и Крим.

Због Стаљинових грешака у командовању тада је заробљено око 200.000 совјетских војника, уништено 1.200 тенкова и оборено више од 500 авиона. Комплетна совјетска 28. армија уништена је у бици за Харков. А онда је на рад дошао Севастопољ на Криму, и до одсудне сурове борбе између Давида и Голијата, у којима је Хитлер „поломио зубе” показујући тврдоглаву жељу за самоуништењем своје армије, јер због силне и лудачке мржње према бољшевизму и Русима, као и његове болесне политике „спржене земље”, није више био објективан и кооперативан са својим искусним генералима.

Трећег јуна 1942. године почела је страшна битка за одбрану Севастопоља, која је потрајала 27 крвавих дана. Совјети су се забарикадирали у три огромна обрамбена обруча Севастопољске тврђаве чекајући дан немачког напада и свесно се жртвујући за слободу свог народа. Без обзира на то што су Немци употребили огромну количину оружја (нпр. разарајуће топове „гама мерзери” који су тукли гранатама тешким 900 кг), за непуних 15 дана имали су око 150.000 мртвих и рањених војника. У ноћи између 2. и 3. јула 1942. године спуштена је застава бранилаца Севастопоља без иједног преживелог совјетског војника (последњи су нашли смрт у рушевинама тврђаве – живи затрпани). Пала је највећа тврђава на свету после Троје и Алама.

Немачки генерали су након ове битке схватили да више не треба ићи у овакве велике и опсежне операције заузимања великих објеката и градова где су се немачке снаге много трошиле и у људском и у материјалном смислу. Али то мишљење с њима није делио Хитлер, и ту је био почетак краја, јер је по Хитлеровој наредби следећи задатак био – освајање Стаљинграда, који је отворио врата пропасти, прво Фон Паулусове Шесте армије, а касније и читавог Трећег рајха.

Миомир Гарашанин,
Београд

Коментари25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ema Vujotic
Za pobedu u Drugom svetskom ratu zalužana je prvenstveno, herojska borba Rusa i naroda Sovjetskog saveza...a onda možemo govoriti o ulozi Staljina, Hitlera i osalih. Ema Vujotić
Миљуш
Рат са Русијом је сулуда идеја, за коју ја не видим срећан крај. -Генерал фон Рунштед, маја 1941.
Андреј Недимски
Стаљина је на власт довела руска црква, како би спречила уништење које јој је наменио Троцки. Троцки, човек Моргана, планирао је да створи радне логоре за Русе. Колхози и совхози су, уствари, јеврејски КИБУЦИ. Сви бољшевички идеолози били су Јевреји, као и што су Стаљинови биографи. На Западу, мрзе Стаљина, јер је раширио русски језик од Лондона до Токија. Стаљинов отац је генерал и члан царске породице Николај Пржеваљски. Николај II и Сталин су други рођаци. То је била тајна до 1994. ДНК анализ
Branko
Najveca tvrdjava posle Troje i Alama.Pa ovo nije nepoznavanje istorije vec bezobrazluk.Za Troju se ne zna (pouzdano)ni gde je bila,ni koliko ljudi je istu branilo odnosno napadalo a Homerova Ilijada se ne moze uzeti kao pouzdan i relevantan izvor.Sa druge strane Alamo,sukobljeno oko 200.branilaca i priblizno 5000.napadaca.I vi ta sva slucaja uporedjujete sa bitkom za Sevastopolj.
Дејан. Р. Тошић
Колико знамо, Стаљин је врло брзо након отпочињања рата, престао да захтева од генерала да га "питају" за свако одобрење акције. То је нормално из разлога што се ситуација на терену брзо мењала и било је неопходно да Генерал Жуков сам одлучује. Са друге стране, Хитлер се питао за све а поруке је слао "голубом писмоношом",. У осталом, Немачка је изгубила рат јер је била расистчка творевина и Хитлер се никад није срео са јапанским царем. Да су Немачка и Јапан напали Совјете, рат би би завршен.
Саша Микић
Совјети су ратовали и са Јапаном и са Немачком, али они нису били усклађени успркос потписаним пактовима. Када су Совјети 1939. ратовали са Јапаном у Манџурији, Немци нису објавили рат Совјетима. Када су Немци напали Совјете Јапанци нису објавили рат СССР-у. Онда су 1945 Совјети средили и једне и друге.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.