Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шест деценија хуманитарног ембарга

Као да је њихова земља направила азијску Норвешку уместо што се из Авганистана повукла препуштајући га талибанима, Американци кубанског порекла ових дана не престају да кличу интервенцијама.

Како је 90 одсто америчких трупа већ напустило Авганистан, а остатак се повлачи крајем августа, кубанска дијаспора на Флориди и политичари који је представљају верују да армију одмах треба упослити на другом месту и то много ближе кући – на 150 километара од америчке обале. Позиви на војну интервенцију против Кубе не престају откако су пре недељу дана на карипском острву одржани протести на којима су се грађани побунили због несташица хране, лекова, струје и вакцина против вируса корона. Демонстранти су захтевали и смену комунистичке владе. Флорида жели да им у томе помогне, па тражи од администрације Џозефа Бајдена да припреми нову смену режима, као да се исти сценарио није тако неславно завршио у Авганистану, Ираку и Либији.

БИН ЛАДЕН НА КУБИ: Командант америчких снага у Авганистану Скот Милер у понедељак је поднео оставку на то место, чиме је симболички означен крај америчког ратовања у Авганистану. После 20 година рата, који је у Вашингтону правдан не само америчком безбедношћу, већ и жељом да се од Авганистана направи демократска држава, а талибани избришу са лица земље, Бајден је на свој начин признао да од тога није било ништа: „Право је и одговорност авганистанског народа да сам одлучи о својој будућности и како жели да управља својом земљом”.

Откако су Американци почели да се повлаче, талибани су заузели највећи део земље и границу с Пакистаном. Државне снаге под командом Кабула, које је Пентагон обучавао све ове године, губе од талибана или се предају без борбе, а Американци више нису ту да их бране. Како сматра шеф Беле куће, Америка више нема шта тамо да тражи, јер је постигла два основна циља – убила је Осаму бин Ладена и поразила Ал Каиду. И градоначелник Мајамија Франсис Суарез, Американац кубанског порекла, присетио се ове недеље ликвидације Бин Ладена у Пакистану, истичући да је то био позитиван пример америчког интервенционизма и да треба размислити о војној акцији и против власти у Хавани.

Тешка економска ситуација подстиче незадовољство у Хавани (Фото: EPA-EFE/Ernesto Mastrascusa)

КОСОВО КАО УЗОР: Суарез је за Фокс њуз предложио нешто налик „војним акцијама у Панами и Југославији”. Према његовим речима, једна од могућности је оно што је „председник Клинтон урадио на Косову, кад је интервенисао ваздушним ударима на хуманитарној основи”, као и операција која је свргла Мануела Норијегу са власти у Панами. Градоначелник Мајамија је објавио и да му је Бела кућа обећала разговор са Бајденом, од кога ће захтевати да размисли о хуманитарној интервенцији.

Упориште кубанске имиграције је на Флориди, где има доста политичара пореклом са карипског острва, па је група таквих градоначелника Бајдену послала отворено писмо тражећи да „интервенише да би скинуо ланце кубанском народу”. За разлику од градоначелника који су нескривено затражили смену режима, републикански сенатор са Флориде Марко Рубио, такође пореклом Кубанац, био је нешто деликатнији: „Ако подршка људима који захтевају слободу и спречавање државног масакра 90 миља од наших обала не заслужује акцију, шта заслужује?”

Ентони Сабатини, посланик у парламенту на Флориди и кандидат за амерички Конгрес, предлаже да се кубанским званичницима да ултиматум: Или ћете одмах пристати на транзицију ка демократији или ће вам одмах бити суђено.

ДИЈАСПОРА ЗА САНКЦИЈЕ: Добар део кубанске дијаспоре и њени политичари подржавају потпуни ембарго који је Америка увела Куби 1962, забранивши трговину и пословање са овом земљом. Барак Обама је донекле ублажио санкције, али је његов наследник Доналд Трамп све вратио на старо, поново забранивши чак и слање дознака и максимално отежавши путовања. Бајден је за сада задржао ембарго и стављање Кубе на листу земаља које подржавају тероризам (Обама је скинуо Кубу с ове листе, али ју је Трамп вратио).

Повлачењем из Авганистана, Америка је завршила најдужи рат у својој историји. Сад Бајден треба да одлучи да ли хоће да заврши и један од најдужих „економских ратова” у америчкој историји, онај против Кубе. Америка би тада, као и у Авганистану, прећутно признала да није постигла шта је желела. Шездесет година изгладњивања Кубанаца није дало очекиване резултате – нити су грађани свргли комунисте, нити се режим обрушио сам од себе. Баш као што је спољнополитичка елита вршила огроман притисак на Обаму, Трампа и Бајдена да не престају да ратују у Авганистану, и сада се врши притисак да се не одустаје од ембарга. Исти је аргумент – биће резултата, само се треба још мало стрпети. Деценија горе или доле, кога брига. На Флориди свакако има хлеба.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
Проблем ембарга УСА против Кубе је једноставан, само то вама тамо није јасно, после више од 50 година масирања мозга од стране комунистичке странке. Куба је национализовала све страно власништво, уствари скоро све америчко. То није била једина земља која је такјо поступила, али све остале земље су донекле обештетиле бивше власнике и исплатили одштету. Одшета бившим УСА власницима би и за УСА била у реду, али Кастро је то одбацио и рекао " ни долара ". Сам је крив за последице, а данашњи исти.
Кизс
Из примера Кубанаца у САД који траже интервенцију на Куби, повлачећи паралелу са СРЈ и Косметом, види се колико је у ствари у самим САД ограничен проток информација, слобода штампе и колика је количина дезинформација! Ако за моменат занемаримо чињеницу да је на Космету била оружана побуна УЧК (коју су САД до тада држали на листи терориста), то је био "устанак" Шиптара против Срба, док на Куби траже интервенција против сопственог народа и ту поређење постаје апсурд! Глупост нема граница!
Debeli šef
Gotovi su.Sada će ih stići američka demokratija.
Раде Ковачевић
Америка, хипернаоружана индустријска суперсила, власник недемократског вета у Савету безбедности ОУН, сурови и незаконити рушилац свих непослушних и за њих непоћудних држава, власник долара као прве светске валуте по основу којег, чудног ли парадокса, америчку агресију кредитира цео нападнути свет, држава која даје себи за право да одлучује о судбини њој културолошки и на сваки други начин несродних народа и држава, дајући, са пиједестала силе, свакој својој агресији хуманитарно име!
LaCosta
Imali smo i mi politicare koji su se zalagali za bombardovanje svog naroda i drzave tako da ovi americki Kubanci izmisljaju toplu vodu. Posle su zauzeli vodece polozaje u vlasti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.