Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОСВРТ

Врачарска фавела

(Фото Небојша Марјановић)

Сигурно сте чули за израз фавела, назив за „дивље” насеље у Бразилу, а најчешће се везује за Рио де Жанеиро и Сао Пауло, мада их има у готово сваком већем бразилском граду. Оваква насеља име су добила према брду Моро да Фавела, а назив тог брда долази од имена биљке са игличастим лишћем које расте у неплодним пределима бразилског североистока.

А све се односи на потпуно непланску градњу, на дозиђивање кућа над кућама, зграда поред зграда, без икаквог плана и прорачуна, на ширење стамбеног простора по сваку цену... Тако пише у књигама и то се може прочитати на разним сајтовима. Али нигде се ту не помиње Београд. А делови нашег града, како се јуче показало, нису ништа друго него фавеле. Посебно Врачар, где ће људи ускоро спавати једни на другима.

Једина разлика између београдских и латиноамеричких фавела је у социјалном саставу становника ‒ тамо житељи углавном припадају оним најсиромашнијим слојевима који се сналазе не би ли се сви сместили у метрополи, а овде они најбогатији купују станове у зградама које без икаквог поштовања правила ничу једне поред других. Они тамо су склони да крадомице буше цеви градског водовода како би дошли до воде. Ови наши то баш и не морају јер им такозвани инвеститори, нова српска класа, ипак доведу воду до судопера.

Када се овако нешто већ десило, морамо да се запитамо какав је то сој људи, ти инвеститори. Личи да су то бескрупулозни људи којима је једини циљ да подигну своје „квадрате” и да их продају по невероватно високим ценама, a да их уопште није брига за безбедност грађана. А грађани као грађани, пуни пара, однекуда, и шта је боље него купити стан на Врачару.

После овог инцидента поставља се питање шта може да се очекује у другим деловима града. У другим градским фавелама. Борча и Котеж, Неимар, Савамала... Колико тежине бетона и челика може да поднесе новобеоградски песак на коме је читав овај део града изграђен?

„Политика” је небројено пута упозоравала на могуће последице „дивље” градње. Нажалост, није уродило плодом. Неко је увек дозвољавао неким „инвеститорима” да зидају и зидају и зидају... Колико још недозвољених квадрата треба да се подигне да би неко схватио да је догорело до ноката. Треба ли да буде, не дај боже, настрадалих? Изгледа да је неутољива жеђ „инвеститора” да зидају, али и представника надлежних служби да им то дозвољавају, али и буду награђени за то.

Сви су изгледи да убудуће водећи облик протеста обичног народа неће имати неку посебну политичку позадину, већ ће се људи борити за право да безбедно живе у својим становима. Попут станара Блока 37 који неће да им део животних потреба буде ускраћен зато што је инвеститор решио да подигне грађевину испред њихових домова. Да не буде више фавела...

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Natasa Djuric
Socijalna dimenzija "favele" nije jedino vec kljucno za favelu, jer niko ne bi pravio neplansko naselje u kome svi zive jedni drugim na glavama da im taj nacin gradnje i zivota nije jedina zivotna opcija. Nedostatak stambene politike u nekim svetskim metropolama uslovljava stvaranje ovakvih naselja u kojima se zivi kako se mora ziveti sa ogromnom nesigurnoscu u svakom smislu jer su jos i kriminal, samovolja i nedostatak zakona takodje kljucni za razvoj ovakvih naselja. Zato vracar nije favela
Milica Matejcic Gakovic
A ko su konkretni investitori? Ime, prezime, građevinska firma. Broj dozvole ime prezime odgovornih inženjera. Pa ko je i kako izdao dozvolu za gradnju. Deskriptivni dramski izlivi
Aleksandar
A niko ne pominje da je dobar deo Vracara već izgledao kao favela sa udzericama i neplanski radjenim objektima u jednom dvorištu... Nije Vracar samo Krunska ulica.
Плодност тла
Замерам, донекле, аутору чланка што није ни покушао макар да наговести могуће узроке, те је "инвеститоре" описао као бескрупулозне - и ништа више, а купце станова као грађане, обичне, пуне пара, однекуда. Пре свега, бескрупулозност, уз коју се може додати и осионост, похлепа и бахатост - не долази ниоткуда, већ се ствара, негује и све више буја у веома погодној атмосфери државне и локалне власти огрезле у корупцији, системски и ситематски. Паре не долазе ниоткуда, јер траг новца смрди, надалеко.
dd
Pre petnaestak godina zidano je istovremeno s obe strane naše zgrade iz 1939. u ulici Černiševskog na Vraćaru, ispod Čuburskog parka. Noćima nismo spavali u strahu od te dve jemetine. Jednu deceniju otprilike bila je mirna ova ulica, a onda su nagrnuli. Sada imamo dva aktivna gradilišta u našoj i dva u Nikolaja Hartviga (paralelna prema Južnom bulevaru). Dakle u krugu od 70 metara (merila sam) imamo četiri gradilišta od čije buke i prašine ne može da se živi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.