Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Истина о хрватској борби против нацизма

Адолф Хитлер и Анте Павелић, јуна 1941. (Фотодокументација „Политике”)

Све учесталији и безобзирнији покушаји ревизије историје Другог светског рата захтевају да се неспорне чињенице не забораве, већ да уђу у колективно памћење. То се пре свега односи на геноцид који је над Србима извршила НДХ, коју је и идејом – уклонити реметилачки фактор, и делом – новим геноцидом, оствареним не само у „Бљеску” и „Олуји”, већ и целокупном потоњом политиком, наследила Република Хрватска, која се сада, без имало скрупула, жели приказати као највећи борац против нацизма.

Притом заборавља одушевљени дочек Загрепчана уз цвеће на Хитлеровим тенковима и панично масовно бежање истих пред падом Загреба, најдуже опстале престонице фашистичких држава, јер Тито није допустио да Стаљин испуни обећање дато Павелићу, нити је допустио прекаљеним првоборцима да освоје Загреб, већ је послао у смрт цвет Србије – 40.000 голобрадих младића, да без тешког наоружања јуриша на хрватске и немачке бункере. Јер партизани нису били ослободиоци већ освајачи, „ослободилац” је био Хитлер. Историја коју смо учили у школи је лаж коју је диктирао Јосип Броз, тобоже у име братског помирења.

А истина је да, поучени искуством из Првог светског рата, Хрвати нису „држали сва јаја у истој корпи”, већ је други велики син тог народа кројио и ратну и послератну историју према идеји НДХ. Зато су усташе побегле, али је идеја НДХ остала као традиција, која је још присутна у новим злоделима. Зато је у вешто ствараној обмани о Народноослободилачкој борби тешко сагледати истину, јер истина је да је с поразима Немачке било све више кукавичјих јаја у овој другој корпи. Али сам почетак, сам устанак у НДХ је кристално јасна и чиста очајничка борба српског народа за голи опстанак. Не против Немачке, већ против НДХ.

Вољом Тита, чији су опоненти пунили Голи оток, 27. јул је проглашен за заједнички Дан устанка Хрватске и БиХ, што је било не само увреда за српске жртве, већ и очигледна противречност, јер тада је постојала само НДХ и устанак је био само против ње, против геноцида над српским народом. После Титове смрти, вође и учесници устанка осмелили су се да кажу истину и саставили су целовиту слику стања на устаничком подручју – горњем току Уне с већинским српским сеоским становништвом – пре устанка, сам устанак и непосредно после њега. То је педантно и веродстојно забележио проф. Бошко Пилиповић у књизи „Цвјетнички цветови слободе”, где су поименично наведени и учесници и локације и термини у окршајима с постројбама НДХ.

Примера ради, навешћу неке делове из те документације, која се мора сматрати неспорном, јер су је писали сами учесници. Већ у мају је почео покољ Срба, прво у Мартинброду, а 1. јула хрватске постројбе су спалиле село Суваја и убиле 253 особе, углавном жене и децу, јер су мушкарци већ бежали у шуме. Припреме за устанак почеле су 20. јула, а 27. јула је 208 голоруких Срба из Великог Цвјетнића и околних српских села одлучило да је устанак једина могућност опстанка. На брду Сјеница, изнад Великог Цвјетнића, стајала је, скривена у шуми, све до „Олује”, скромна пирамида од балвана, једини спомен тог херојског и очајничког протеста. Прва акција је било протеривање жандара из српског Мартинброда у Кулен Вакуф, који је, настањен муслиманским живљем, био сигурно упориште хрватских постројби. Потом је освојен Боричевац, насељен Хрватима, који су у Боричевску јаму већ бацили више хиљада Срба – двојица су још била жива. Заузимање Кулен Вакуфа је било најважније, јер су хрватске постројбе из тог сигурног заклона све више нападале српска села, убијале и палиле. Не само да је Кулен Вакуф био добро утврђен, већ му је из Бихаћа стигла и сатнија са четири тенка. А из Госпића је требало да стигне чета са четири хаубице, али су устаници поставили заседу и убили више од 200 бојовника. Кулен Вакуф је освојен тек 6. септембра, а „усташе су побегле заједно са својим фамилијама”, како стоји у извештају Штаба герилских одреда.

Ове податке наводим из више разлога. Прво, зато што указују на веродостојност казивања преживелих учесника. Друго, показују масовност усташких злодела, која не би била могућа без сарадње са становништвом, које је Тито, после бекства истакнутих злочинаца, прогласио за хероје. Чак је и Загреб, у којем су једини испаљени меци били против партизана, проглашен за Град-херој. Зато је усташтво опстало – не само као политички покрет, већ као дубоко укорењено у народу, као традиција, не само у срамотним песмама, већ и у много срамотнијим делима, чим се за то указала прилика на европској сцени. Треће, НДХ је вршила геноцид српског народа и устанак је дигнут против ње – не против неких паравојних формација, већ против државе.

Тито је био у праву што је прогласио 27. јул за заједнички устанак у Хрватској и БиХ, али је пропустио суштину: да је то тада била НДХ и, што је много важније, то је био устанак против државе, те је апсурд да држава слави дан устанка против себе. То је делић истине о учешћу Хрватске у Другом светском рату и времену после тога.

Никола Пилиповић

Коментари69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

strucnjak
Kad pisete o NDH uvjek stavljate Hrvatsku a zapostavljate BiH koja je bila njen dio cijeli II svetski rat i u kojoj je ubijeno najvise Srba od strane ustasa u kojim su ravnopravno bili hrvati i muslimani na strani nacisticke Hjemacke.
Војин
Владимир Бакарић: "На Првом засједању АВНОЈа ми смо били више представници СРПСКОГ отпора у Хрватској него представници НОП Хрватске". Састав хрватских бригада био је крајем 1942. године: Шеста личка дивизија -96% Срби, Седма банијска дивизија - 92% Срба, Осма кордунашка дивизија - 95% Срб, Дванаеста славонска дивизија - 85% Срба...Италијани тада закључују: Побуњени Срби су у праву. Они се боре за свој голи живот и ми не можемо гледати то клање, које врше усташе"!
Mića Car
Данас је иста Хрватска награђена од Немачке и хрватима је све дозвољено цела Европска Унија несме ништа супротно рећи против хвата и НДХ. Још једаред за све су џукеле и српски пси криви за ово данас што доживљавамо у Србији па Вама било криво или мило. Још једаред Хвала Вам господине Никола Пилиповићу на овим сјаним описивању вашег чланка. Има још нас мало али одабрано. И да знамо Памтимо и то је све. Напред за КИМ да оживи Резолуција 1244 и да се крене једаред војнички у наше КИМ.Крај Коментара
Mića Car
наставак бр.3. Ја сам из шале одговорио једном у полицији. Ако сте Служили Војску. У оној Касарни или Згради појединачно како се звала та Војничка зграда? Добио сам одговор да не зна видим да се прави луд или Француз. Ја ћу Вам рећи: Звала се и зовесе Чета. И од тог имена се прозвали Четници. Тај полицајац неписмењаковић који ништа друго незна већ да пребија само Србе ми је исти рекао да се губим напоље и да не ширим пропаганду. Данас кад га сретнем он ми прича да никада није говорио и верујуму.
prorektor
Pristrasan neki istoricar koji ne primeti najbitniju cinjenicu u arhivskim dokumentima i izvode sa kime su Koca Popovic i bivsi advokat u Srbiji Vladimir Velebit imali dogovore i o cemu, pre Bitke na Neretvi u NDH-ovskom Zagrebu.
Douglas Bader
@prorektor, istorijske cinjenice nisu sporne, sporno je danasnje zongliranje njima. Sporno je stanje shizofrenije u kome se srpsko drustvo nalazi. Kad se pominje Hrvatska, tacno je to da su oni mentalno uspeli da obe varijante u svojoj svesti pokazu kao pobednicke izvitoperenom logikom: da, pobedili smo u II sv ratu, ali kako je tzv "domovinski rat" vodjen pod ustaskim obelezjima, pa onda je i ta varijanta pobednicka. Odricanjem Srbije od NOB i Jugoslavije, oni mogu na kraju imati pravo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.