Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

РНК вакцине су ефикасне и нешкодљиве

ЕPA-EFE/Hotli Simanjuntak

„Политика” је у доба инфекције вирусом корона знатно допринела ширењу сазнања о ефикасности и сигурности вакцина, вакцинисања, али и лекова и других терапијских и превентивних поступака. Вредан је чланак професора Зорана Радовановића (Погледи, 3. јун) јер даје слику о научном приступу очувању здравља. Исправно је речено да су раније и сами лекари многе стручне поступке заснивали на искуству и уверењима која нису ригорозно проверавана. За доказ да је неки лек, вакцина или другачији терапијски поступак ефикасан и безбедан, данас се користи тзв. контролисано (рандомизирано) клиничко истраживање. Тај метод је уведен приликом испитивања ефикасности стрептомицина у лечењу туберкулозе плућа у Енглеској 1946. године. Многи сматрају да је увођење рандомизираног тестирања (уз тзв. двоструки слепи тест) омогућило највећи напредак клиничке медицине у 20. веку.

Појава вируса САРС-КоВ-2 довела је до значајних промена у свим земљама које је снажније захватио тај вирус, а откриће нових типова вакцина распламсало је дискусију не само политичара и лаика, већ и медицинских стручњака. Најпре се јавио страх да се применом вакцине неће постићи неопходна заштита, поготово ако се вакцина не производи класичним поступком, тј. да се не сачини од протеина вируса, већ да се користи одговарајућа рибонуклеинска киселина (РНК). РНК је ћелијски састојак од којег се стварају протеини. Међутим, две вакцине, „Фајзерова” и „Модернина”, произведене на основу РНК која у вирусу ствара одговарајући протеин, и вакцинисање више милиона људи тим вакцинама показали су да су оне ефикасне и нешкодљиве.

Данас се новом (РНК) технологијом испитују и производе и друге вакцине. Тако фирма „ИДТ биологика”, специјализована за развој и производњу вакцина за спречавање разних заразних болести, као што су туберкулоза, СИДА, маларија, денга и ебола, користи РНК технологију. Од 409.000 умрлих од маларије у 2019. години, према процени СЗО, 94 одсто смртних случајева догодило се у Африци. Повремено се случајеви маларије појављују на Корзици, у Италији, Шпанији и Грчкој. Најопаснија врста паразита који изазива маларију је Plasmodium falciparum, док остала четири паразита доводе до блажих форми маларије. Женке комараца (Anopheles) преносе паразит на људе, али не све – од преко 400 врста, то ради само 30 врста. До ових дана, најважнија превенција је заштита од комараца.

Наш имуни систем садржи компоненту названу МИФ (фактор инхибиције кретања макрофага), која регулише одлазак имуних ћелија до места инфекције или, пак, зауставља то кретање кад је оштећење (или напад микроорганизма) одстрањено. Плазмодијуми могу да онеспособе функционисање МИФ-а, што оштећује имуни систем и наш организам не ствара дуготрајан имунитет против маларије. Сада експериментална РНК вакцина омогућава имунолошко памћење и тако се атак заражених комарца сузбија. Испитивања ових вакцина су узнапредовала и велика је нада СЗО да ће се маларија искоренити већ 2040. године.

Слична истраживања новог приступа вакцинама и вакцинисању довешће и до лакше борбе против разних инфективних болести, а оне се често појављују. Нових патогених агенса, који су доводили до болести и захватали локално становништво или су се ширили, од 1940. године до данас, идентификовано је у око 400 случајева. Од открића вакцинисања које је извршио Едвард Џенер (1749–1823), у другој половини 19. века, наступило је златно доба микробиологије, што је довело до производње разних типова вакцина. Неке вакцине састоје се од модификованих (атенуираних) бактерија или вируса, који не могу живети и размножавати се у организму човека, па не изазивају обољења, нпр. полиомијелитис, мале богиње, заушњаци и рубеола. Други тип вакцина чине мртви микроорганизми и они се не репродукују у организму (велики кашаљ, колера, менингокок, пнеумокок, инфлуенца и хепатитис А и Б). Неке се вакцине приређују од токсичних продуката бактерија (токсоиди) тако што се модификују, нпр. дифтерија и тетанус. Сада је наука развила нов тип вакцина и не морају се користити протеински продукти микроорганизама, већ одговарајућа РНК, која код вакцинисане особе ствара протеин на који организам створи одговарајућа антитела. Овај приступ омогућиће велики напредак у борби против инвазије разних патогена. Али, на дужину живота и смртност становништва утичу и масовне незаразне болести. Превенција тих болести, укључујући елиминацију ризичних фактора (нпр. пушење дувана и неправилан начин живота) важан је наредни корак који предузима медицина.

Вреди истаћи значај ширења научних сазнања немедицинској популацији. Међутим, расправе о вакцинисању и лечењу ковида 19 повукле су велику групу истомишљеника у правцу сумњи и избегавању вакцинисања. Али, ускоро ће многи антивакиналисти схватити докле је досегла савремена биомедицинска наука и како се одвија њен прогрес; па ће многи који су начинили корак назад, ускоро поћи два корака напред.

Академик Рајко Игић,
Сомбор/Чикаго

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sadiković halid
Sjajan si Rajko, kao i u studentskim danima u Sarajevu.
Милован
Свашта смо прочитали у тексту о разним вакцинама, а о овим које су нам сада битне ништа.
Благојевић Предраг,Пале,Романија
``Сада експериментална РНК вакцина омогућава имунолошко памћење и тако се атак заражених комарца сузбија. Испитивања ових вакцина су узнапредовала и велика је нада СЗО да ће се маларија искоренити већ 2040. године.``? ! Какав је ово доказ ?
Благојевић Предраг,Пале,Романија
``Данас се новом (РНК) технологијом испитују и производе и друге вакцине. Тако фирма „ИДТ биологика”, специјализована за развој и производњу вакцина за спречавање разних заразних болести, као што су туберкулоза``...у САД није обавезна вакцина против туберкулозе.У Европи вакцинација НИЈЕ искоренила тбц.Смањена инциденција је резултат бољег стандарда.ХИВ вирус је произведен.Као потка искориштен хепатитис Б вирус.
Личанин
Друже таква едукација са Романије и сл. забити нам је и донела ратове. Молим те врати се тамо и искључи интернет. Хвала.
Александар С.
Један од механизама-покретача карцинома је, поред фаличног ДНК, и фалични РНК. Истраживање из 2018. године је показало да фалични РНК подстиче прозводњу протеина који блокирају рецепторе на ћелијама имуног система и тако штити туморе. Сада, пошто Фајзерова вакцина није имала тест на карциногенезу - како знамо да неће да изазове рак за неколико година?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.