Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Енергија будућности из шума

Unsplash

На захтев Европске уније да се до 2050. године затворе термоелектране на угаљ нема у Србији дефинисаног одговора. Господин Милош Здравковић, стручњак за енергетику („Политика”, 30. мај), сматра да производњу електричне струје на угаљ, која у Србији чини две трећине произведене струје, не могу заменити зелени киловати без великог поскупљења, које становништво Србије не може да издржи. Насупрот томе, професор Електротехничког факултета Никола Рајаковић („Политика”, 30. мај) сматра да се у Србији може извршити енергетска транзиција преласком на соларне и ветроелектране до 2050. године.

Како стоји ствар с дрветом, хиљадама година јединим енергентом, захваљујући којем је човек створио велике цивилизације на северној хемисфери земље? У процесу у атмосфери Земље по упрошћеној хемијској формули CO2 +H2O = Cn Hn+O2, потрошњом угљен-диоксида и воде депонују се на нашој географској ширини енергије у угљоводонике, односно дрво, 21 МWh по хектару годишње.

Садашња површина у Србији износи 2,5 милиона хектара, што чини 33 одсто укупне површине републике. Повећање површине шума до 40 одсто, односно три милиона хектара, не би угрозило пољопривреду ни остале потребе за површинама, па треба планирати да се до 2050. године пошуми 500.000 хектара напуштеног пољопривредног земљишта; па би депоновање сунчеве енергије у дрво поменутом формулом износило 63 милиона МWh годишње. Од тога би се годишње могло произвести пет милиона тона пелета, енергетске вредности 25 милиона МWh и тржишне вредности од милијарду евра. Дрво за пелет добијало би се из узгојних сеча, уз пошумљавање и превођење изданачких шума у виши узгојни облик, ниске под високим шумама. Производњом пет милиона тона пелета годишње заменио би се увоз природног гаса за 2,5 милијарди кубних метара, или сирове нафте за два милиона тона, што би знатно допринело смањењу нашег спољнотрговинског дефицита.

Укупна инвестиција за постизање производње пет милиона тона пелета годишње била би милијарду евра, и то за подизање фабрика пелета 800 милиона и за предузетнике за сечу, привлачење и превожење дрвета, за предузећа за организацију експлоатације шума и засадничку производњу 200 милиона евра. Фабрике пелета и новозапослени били би лоцирани на подручјима на којима је одлив становништва највећи. Сва средства за пошумљавање и мелиорацију добијала би се од дрвета, сировине за пелет. Пелет се може користити за производњу струје у електранама, при чему цена електричне енергије не би требало да пређе 12 динара по kWh на месту потрошње.

У Србији би се од 2050. године, поред пелета, из шума годишње добијало три милиона кубних метара квалитетне резане грађе за ентеријере и намештај у вредности од 600 милиона евра. Боље је улагати у зелене шуме, које имају важне функције: заштиту од ерозије, одржавање режима вода, поправљање квалитета ваздуха и рекреацију становништва, него у „скаламерију”: ветропаркове који деградирају животну средину.

Мр инж. Срђан Танасковић

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slamkamenac
Odlican tekst gospodina Tanaskovica! Napokon malo razuma i normalnih resenja gde energetika ne zavisi od tehnologije koja potice iz stranih zemalja ( solarne celije, vertoparkovi), nego malo prirodnija resenja. Jedino sam misljenja da je pelet bolje koristiti direktno za grejanje a ne da se ljudi greju na struju, ali to je mozda strucnjak tako i zamislio. Silan svet u selima bi se zaposlio, sela bi ozivela, umesto da pravimo profit onima sto prave solarnme celije. treba i to ali znatno manje...
Marko
Zašto praviti pelet, umesto da se ubacuje drvena cepanica u kotao? Zašto trošiti energiju na pravljenje preleta?
slamkamenac
Pelet je veoma suvo, veoma rastresito gorivo , sa velikom povrsinom jer se sastoji od piljevine i kao takav sagoreva vrlo lako brzo i skoro potpuno sto znaci vrlo malo zagadjenje. Cepanica nije ni izdaleka suva kao pelet, sto je zapravo veci gubitak energije nego sto se trosi na pravljenje peleta. Svakako tekst je malo uprostio necete u kotao sipati pelet kao sto ide za peci vec malo vece cipove od drveta ( koji ne zahtevaju rezanje do u piljevinu) , ali princip je isti.
Радојко
Немачка је управо направила нову термоелетрану на угаљ "Дателн", снаге 1100 MW, као Обреновац. Нас терају да гасимо ТЕ да би куповали енергију од Немаца по 6-7 пута већој цени. Не бих веровао консултантима страних фирми нити домаћим професорима које плаћа ЕУ па "везују коња где газда каже". Да верујем ЕУ која "превиђа"пребијање малог Николе Перића и малтретирање жену у Гњилану? Пелет је сеча шума, спаљивање дрвета и загађење PM честицама, а ветрогенератори у Србији су смешан и штетан покушај
Бата
Ово што сте написали звучи добро и корисно. Али Ви нисте разумели поенту. Поента је да инфериорна, узурпирана, колонизована држава у неком вишеструко штетном и неоправдано скупом аранжману купи нешто што јој неће бити корисно и што ће са собом вући још читав низ уговорних обавеза о лиценцирању и сервисирању увезене технологије. Ово што сте предложили ће можда за своје тржиште радити страни власници који ће за мале паре купити земљу описане презадужене државе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.