Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Не можете у Канаду, ви сте официр ЈНА

Дословно су навели да су „срећни што могу да ми кажу да одбијају мој захтев за визу”, јер сам као официр вишег чина (војску сам напустио као потпуковник) припадао југословенској војсци која је, по мишљењу канадског министра спољњих послова, у Босни током ратова деведесетих година чинила или није ништа учинила да спречи ратне злочине.
(Јутјуб - Н.Т.)

После моје бразилске епизоде 2005. године добио сам прилику да радим за велики „Ербас” у Великој Британији. С обзиром да ми је ужа специјалност инжењер испитивања лета, доласком у Бристол, у југозападну Енглеску, имао сам идеју да ћу тако лакше наћи пут до Тулуза у Француској где био центар ове велике компаније за испитивање свих авиона које производе.

На моју жалост, врло брзо сам схватио да поред знања и искуства, пресудну улогу да се домогнем центра у Тулузу има држављанство или пасош који поседујем. Пасош је био услов да би сте уопште конкурисали за то место.

Тада је важило правило да само они који имају пасоше НАТО земаља могу да раде у центру за летна испитивања. Врхунска технологија и знање у цивилном ваздухопловству баштинили су из сектора војног ваздухопловства, али под строгом контролом због чега је и постављен овакав услов за конкурс.

Авион на Нато погон (Пиксабеј)

Већ после неколико месеци боравка у Енглеској схватио сам да сам погрешио што сам напустио Бразил, где сам за четири године рада стекао завидну репутацију и искуство.

У „Ербасу” сам имао за трећину бољу зараду, али трошкови живота су били три пута већи у Британији. Плате инжењера у овој компанији биле су значајно веће у Немачкој и Француској. Мање су биле у Шпанији, али су тамо трошкови живота билу нижи него у Британији.

Тражио сам нови посао и јавио сам се на понуду компаније „Дајмонд ер” за посао у Канади. После два телефонска разговора позван сам да дођем у седиште компаније у Канаду. Да би отишао тамо била ми је потребна туристичка виза за ту земљу коју сам посетио у лето 2003. године. У то време имао сам пасош Савезне Републике Југославије, а пре тога СФРЈ.

Најближи канадски конзулат Лондону, око 200 км од Бристола, што је захтевало скоро једнодневно одсуство са посла. У конзулату предате пасош на пријемном шалтеру, изјасниш се коју врсту визе желиш и платиш таксу за обраду, унапред без обзира да ли ћеш добити визу или не. Наравно, виза се додатно наплаћује.

(ЕПА ЕФЕ - Х.К.Д.)

Служебник је пажљиво прегледао папире и онда поставио допунско питање: Да ли сам био припадник полицијских или војних структура СРЈ?

Пре одласка, првих 20 година каријере радио сам као инжењер техничке службе ратног ваздухопловства СФРЈ у Ваздухопловном опитном центру на аеродрому Батајница. На самом почетку каријере од 1983. године, како се тада говорило по потреби службе, сагласио сам се и постао официр. Због тога сам се у конзулату декларисао као бивши припадник војска СРЈ, односно СФРЈ, али са напоменом да сам био ангажован искључиво на пословима инжењера испитивања у лету.

Та напомена, за службеника амбасаде, била је потпуно неважна. Поред  стандардне папирологије за добијање туристичке визе морао да попуним још три додатна формулара.

У првом сам морао да хронолошки наведем све активности од почетка каријере до тог момента. У другом је био захтев да наведем имена и чинове свих својих претпостављених, укључујући и оних за време служење редовног војног рока у тада заједничкој држави СФРЈ.

Протести у Канади због масовних гробница индијанаца (ЕПА ЕФЕ - А.П.)

У трећем документу су тражили да наведем тачне датуме свих мојих унапређења током војне каријере. На примедбу да можда нећу моћи да се сетим свих података, речено ми је да се потрудим будем што је могуће прецизнији.

После неколико дана на кућну адресу ми је стигла „терена пошиљка”, коверта из конзулата. У њој је било писмо за захтевом да попуним формуларе два и три, за које су навели да их нисам попунио раније.  

Помислио сам да хоће да ме натерају да одустанем, па сам опет попунио формуларе. У међувремену су ме звали из компаније и распитивали се о визи и кад могу да дођем у Канаду.

Како није био одговора из конзулата одлучио сам да поново одем до Лондона. Кад сам дошао, уследила је иста процедура, тражили су још једном да попуним формуларе два и три, јер, наводно то нисам раније учинио. Тако сам и по трећи пут попунио исте папире.

После сат времена чекања, прозвали су ме и кроз диверзиони шалтер уручили документ, коначни одговор „озбиљне државе Канаде”. Након више од једног сата чекања, прозвали су ме и уручили кроз против диверзиони шалтер (тамо ус сви били такви) документ који је био финални чин "озбиљне државе" Канаде.

Срушен споменик краљице Викторије у Канади (Видео исечак)

У њему је писало нешто што је за мене било највеће понижење у мом животу. Дословно су навели да су „срећни што могу да ми кажу да одбију мој захтев за туристичку визу”. Због тога што сам као официр вишег чина (војску сам напустио као потпуковник) припадао југословенској војсци која је, по мишљењу канадског министра спољњих послова, у Босни током ратова деведесетих година прошлог века, чинила или није ништа учинила да спречи ратне злочине и непоступање према ратном праву.

За њих сам био непожељна особа што су и написали у мој пасош а својим печатом потврдили. Осим мишљења министра иностраних послова, других доказа није било, а на моје питање да ли ме сматрају ратних злочинцем службеник је одговорио да је у одлуци узета у обзир и моја командна одговорност.

Током живота и рада у иностранству по одласку из сваке од земаља  сам узимао полицијске потврде о евиденцији криминалних гоњења и оне су увек биле негативне. И данас чувам полицијске сертификате из Бразила, Велике Британије и Немачке.

САД немају такав сертификат али се на интернет апликацији ФБИ може утврдити статус за све који су икада аплицирали за било коју визу, а поготову за оне који су радили у САД.

Из „Ербаса” сам отишао у Немачку, а после у Француску и САД. Толико о кредибилном мишљењу канадског министра спољњих послова.

На почетку каријере, када сам био млађи, другачије сам размишљао.

А данас бих рекао: „Свуда пођи али кући дођи”.

 

Душан Матић

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари136
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoc
Klasicna severnoamericka paranoja tj strah od gradjana istocnoevropskih zemalja.Kanadjini su posebno osetljivi na gradjane istocne Evrope(Balkan(Srbija)),uostalom to su bez broj puta pokazali.
Dragan Pik-lon
@Zoc,Srbija nije u istocnoj Evropi.
tja
O Kanadi I Kanadjanima najvise znaju sumadijski seljaci koji nikad nisu bili ni u inostranstvu, a kamo li u Kanadi.
Jagodinac
da li pisac shvata da su mu Kanadjani ucinili uslugu zapravo. Ko normalan dolazi u Kanadu? Samo nesrecnici sa Filipina, Bangladesa, Nikaragve, mracnih rupa Indije i Kine, Srilankanci, izbeglice i naravno elstremno bogati lopovi sa svih strana sveta. Normalni ljudi vise ne apliciraju za useljenje. Em daleko em skupo em sve vestacko. Imigrante primaju samo da bi imali jeftinu radni snagu koja ce da se brine o omatoreim Anglosaksoncima.
Referenca
Daleko od koga ili čega?
bata
skoro sam gledao.... emigrant u jednoj zapadnoj zemlji daje izjavu "meni je ovde lepo, imam i toplu vodu" . dakle zapad nema ništa interesantno da ponudi nama srbima.
Mili
Odbili su te zbog jer nemaš morala Dušane Matiću, a ne zato što si im bio neki rizik. Država te školovala i omogućila ti sve što danas imaš, a ti Kanadjanima referirao imena oficira, nadredjenih i podredjenih sa kojima si radio jer ti je to u tome momentu odgovaralo. Kanadjani su te sa pravom odbili, jer takvi nitkovi im ne trebaju. Takvi kao ti su rizik za industrijsku špijunažu, i to ne iz ideoloških razloga nego ko god bolje plati.
jagodinac
Lepo napisano. Nekada je biti oficir JNA bila cast. Kako sam rece bio je tehnicko lice na sluzbi u JNA kome su dali čin. Znaci bio je krivotvoreni oficir. A za to predavanje imena kolega nije to nist novo. Moj drugar je dobio kompletan dosije iz vojnog odseka pocetkom 90ih. Cak je imao prilikunda procita karakteristiku koja je strogo pov. Sta to znaci? pa to znaci da su Kanadjani imali svoje spijune u vojnom odseku u Beogradu.
Mile
Svaka ti čast na komentaru, u potpunosti se slažem. Pojedini bi majku prodali da odu na zapad.
dani
Da, delim neprijatno iskustvo sa dobijanjem Kanadske vize, u SAD, 2006-te. Bila sam pozvana na naucni skup u Torontu, i prijavila se za vizu 5 meseci ranije. Iako sam na prijavi potvrdila da nisam ucestvovala u ratovima, posle oko mesec dana od prijavljivanja dobila sam formular u kome su trazili da popunim imena svojih nadredjenih u ratu i jos mnogo podataka u tom stilu. Ponovila sam da nisam bila ucesnik u ratu. Viza je stigla ali tek posle nekoliko meseci, kad je vec bilo kasno.
Mili
@RoyMoore. Netačno. Sama po sebi činjenica da si u Americi ne znači da možeš bez vize u Kanadu (ili obratno).
RoyMoore
Izmedju Amerike i Kanade ne treba viza. 2006., ako ste prelazili suvozemnu granicu, nije trebao ni pasos, vec samo vozacka dozvola, a nekad nisu ni to gledali.
Islam Hajrudin
Ti si sretan covek! Zahvaljuj Bogu svaki da što te je sacuvao kanadskog "prosperiteta". Jer,da si usao u nju Zavrsio bi na nekakvom trogodisnjem programu na jednom od drzavnih koledza. To iz vlastitog iskustva. Sve moje documente po tada vazecoj STCW konvenciji su odbili (Oficir palube neogranicena tonaza). Sa Kojima sam plovio svima svetskim morima ukljucujuci I kanadske Luke.i izracunali da bi me njihovi brevet kostali 25k $ (us). Pozdrav

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.