Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Млеко и говедарство Србије

Брдско-планинско подручје има услове за већу производњу млека и одгој телади (Фото: Т. Јањић)

„Политика” као наш најугледнији дневни лист има и професионално усмерене новинаре за област пољопривреде. У броју од 23. јуна покренут је веома сложен проблем кроз питање у вези с ценом сировог млека и односом произвођача, прерађивача и државе. Веома ниска откупна цена сировог млека од 30 динара за литар делује заиста невероватно имајући у виду веома сложен рад око крава и поступака с мужом и млеком који треба обављати сваког дана у току целе године. Уз то иде и мишљење удружења произвођача млека да се подстицај државе „слива у туђе џепове” па и молба премијерки да прогласи ванредно стање. Тврди се да је та област на дну, са страхом за опстанак производње млека и меса.

Нема сумње да је овим покренут веома сложен проблем у Србији. Пре само тридесетак година Србија је била позитиван и угледан пример за област говедарства у Југославији и у Европи. Та иста Србија данас представља негативан пример. Невероватно је мали број крава – једва 1,5 на 100 становника, док је у Европи око четири. Слично је и с бројем крава на хектар пољопривредне површине – само 0,3, док је тај број у Немачкој око 1,4, а у Холандији чак 2,5. Говедарство је симбол сточарства и целе пољопривреде. Треба навести да говеда користе кабасту сточну храну најнижих вредности, а дају млеко и месо као храну за људе. Смањено и све мање сточарство у Србији има велике негативне последице. То је смањење броја радних места и у великој мери пропадање индустрије прераде пољопривредних производа. Најтеже је свакако то што се из године у годину снижава квалитет најбољег пољопривредног земљишта. За одржавање квалитета потребно је годишње употребити најмање 15 тона стајњака. То равничарски део Србије већ годинама нема, па је квалитет земљишта опао на једва половину.

На основу само делом изнетих података јасно се види да говедарство као главни део сточарства заиста представља велики проблем Србије. Све државне субвенције за ову област нису ни близу довољне да бар зауставе пад, а још мање да усмере даљи развој на некадашње стање. У том погледу Србија спада у државе Европе које заиста имају најбоље услове управо за говедарство: брдско-планинско подручје за већу производњу млека и одгој телади, а равничарски крај за тов на бази квалитетне силаже кукуруза.

Професионално усмерена новинарка „Политике” верно преноси сазнања већег броја удружења произвођача млека. Та удружења најчешће су локална и без утицаја на било кога у вишем рангу, пре свега на прерађиваче млека, који су удруженији и који формирају и бране цене својих производа на тржишту. Србија нема ниједно довољно велико и снажно удружење које би требало и могло да преговара с државом о свом положају и потреби да се одрже. Таква удружења већ одавно су уобичајена у свим оним државама Европе које данас служе као позитиван пример. Ова удружења обавезно имају своје млекаре, чиме се обезбеђује сигуран откуп свих произведених количина, затим савремену технологију прераде и сигуран пласман на тржишту. То подразумева и довољно чврст споразум за пласман и постизање највеће могуће тржишне цене.

Кад је реч о одгајивачима говеда и произвођачима млека, има још понека значајна и неповољна ствар за Србију. Огроман је број одгајивача с просеком ваљда и нижим од четири или пет крава. Код угледних држава Европе тај просек је већ најмање 20 или 30. Спомиње се Баварска као пример мањих газдинстава у Немачкој. Тамо на скоро дупло већи број становника има свега око 30.000 произвођача млека. А Србији тај број је више стотина хиљада. Слично је и с лошим расним саставом, а још горе кад је реч о количини млека која се добија по крави годишње.

А као закључак да се понови – „Политика” је пишући о откупној цени сировог млека у ствари покренула много већи број појединачних сложених проблема. Међу њима је свакако највећи и с најтежим последицама – велико смањење квалитета земљишта као народног богатства. Управо би права помоћ говедарству била добро усмерење за бржи повраћај укупног положаја и вредности пољопривреде Србије. Најважнија помоћ су права и заједничка удружења произвођача и прерађивача млека. У том погледу можда би прича о млекари у Цељу у Словенији могла да буде одличан пример чак и за усмерене новинаре угледне „Политике”.

Проф. др Милан Ст. Тошић

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr
Ne predlažem ja to kako ste me Vi Saša, razumeli, samo kažem bilo koji vid subvencija uništava tržište jer subvencije su nepravdne, pogledajte danas malina ide ka 4 EUR, prihod po hektaru je i do 100.000 EUR a siromašan Srbin odvaja od usta da bi tom proizvođaču još više napunio džepove !?! OK, danas je takva situacija ali to najbolje govori o besmislenosti a kamoli pravedosti subvencionisanja jer vi nekom morate nešto d auzmete da bise drugome dali, to je jasno...postoje drugi načini ali mi
ljutko ljutković
Potpuno tačno!!Kome se poljoprivreda "ne isplati"-izvoli kod privatnika pa "omlati lovu"!!Dokle više subvencije o trošku ostalih!!??Kažu "mi radimo"!!E da znate kako "gazda" lako i slatko daje pare!!Ne interesuje me vaša malina-kupujem jeftinije banane,ananas i ostalo!!I zalažem se za potpunu liberalizaciju uvoza hrane!!A ko se usudi da drugome oduzima slobodu kretanja,blokadom puteva-to je krivično delo!!
ranko
"..,а равничарски крај за тов на бази квалитетне силаже кукуруза." Силажа није квалитетан оброк!
Dr
Zašto smo bolećivi na cenu mleka i uopšte 'preniske' cene poljoprivrednih proizvoda ? Hteli smo kapitalizam i EU, eto nam, što se bunimo, potpisali smo...A i kakva je to poljoprivreda, koliko subvencija smo do sada dali, godišnje oko 400 milioja EUR i ona opet grca, da damo još toliko, biće malo. Šta je za zemljama koje nemaju poljoprivredu kao arapske zemlje, lepo izvade dolare i kupe na svetskoj pijaci, ovako naši poreski obveznici non stop plaćaju ogromne iznose a situacija sve gora i gora.
Саша Микић
@Dr То што ви предлажете личи на оно; имам пун кокошарник кокошака, а онда одем у месару да бих купио пилетину. Проблем код нас је што нема изгледа ни воље ни жеље да се испрате реално токови новца, који иду у виду субвенција и да се строго кажњава свако ненаменско коришћење, као и да се уреди ток произвођач - потрошач без много прекупаца и накупаца, односно да се тачно одреди колико коме припада у том ланцу. Овако произвођач добија мало, а потрошач плаћа скупо.
dusan1
U tekstu jasno piše gde subvencije završavaju . Pominju se i Bavarska i Slovenija ali ne piše da se tamo mleko proizvodi na pašnjaku a ne u štali .Pominje se i da krave treba jedu kabastu hranu a ne skupu 'gajenu' silažu ! Uostalom kada bi nekome u Srbiji palo na pamet da 300 krava izvede u planinu na pašnjak našlo bi se 300 'zlobnika' da ga tuži ,kažnjava i traži neka prava i otštetu po raznim osnovama !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.