Петак, 30.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Цигла” за Марка Закерберга

Гнев рокера Роџера Вотерса („Пинк флојд”) изазван је понудом Закербергове компаније да у промоцији апликације „Инстаграм” користи део чувене композиције „Још једна цигла у зиду” из рок опере „Зид”, снимљене 1979.
Роџер Вотерс: Нећу да имам ништа с једним од најмоћнијих идиота на свету (Фото: EPA/Ettore Ferrari)

Роџер Вотерс (77), басиста, композитор и један од оснивача чувене рок групе „Пинк флојд”, веома је бесан. Бесан је због цинизма Марка Закерберга, покретача „Фејсбука” и многих сличних друштвених интернет апликација које, по Вотерсовим речима, уназађују свет у глобалу и, претварајући га у депонију бесмислица, стварају од стотина милиона конзумената аморфну масу спремну да без размишљања и неселективно упије сваку информацију која јој се понуди на екрану компјутера, таблета или мобилног телефона.

Конкретно, гнев времешног рокера изазван је понудом Закербергове компаније да у промоцији апликације „Инстаграм” користи део чувене Вотерсове композиције „Још једна цигла у зиду” из рок опере „Зид”, снимљене 1979. Иако је сума понуђена за коришћење ауторских права позамашна, сама идеја, по мишљењу композитора, више је него цинична.

„Зид” је прича о дечаку Пинку, који је рано остао без оца и којег малтретирају сви – околина, наставници у школи, мајка код куће... Гледајући из угла детета, Вотерс казује: „Отац је отпловио некуда преко океана, остављајући као успомену тек сличицу у породичном албуму. Оче, шта друго си ми оставио? Све у свему, то је само још једна цигла у зиду.”

Ни у школи према Вотерсовом јунаку не гаје више саосећања: „Није нам потребно знање, контрола ума. Без мрачног сарказма у учионици... Учитељи, пустите децу на миру. Све то је само још једна цигла у зиду...” А онда, код куће, финале: „Не ваља! Уради то поново! Ако не поједеш месо, нећеш добити слаткише...” И опет рефрен: „Све у свему, то је само још једна цигла у зиду.”

Невеселу судбину свог јунака Вотерс данас, деценијама од компоновања „Зида”, ставља у раван са фрустрираношћу коју нам „дарује” прикованост за светлеће екране путем којих нас свакодневно бомбардују порукама потпуно туђим људској природи и чинећи нас немоћним да и сами, свако за себе, узидамо по једну циглу у тај зид против бесмисла.

Као што рекосмо, прича се врти око антихероја Пинка. Притиснут емоционално са свих страна, он се повлачи у себе, у сопствене фантазије у којима гради замишљени зид према остатку света. И свака следећа цигла у том здању само је рефлексија новог лошег животног искуства.

У тренутку неодлучности како да попуни преостале празнине Вотерсов јунак се „враћа нормалности”. Окреће се рок музици, постаје звезда, проналази и емотивну сапутницу… Али необуздани живот рок музичара, концерти, наступи и све што их прати узимају данак. Односи са супругом постају све хладнији, да би на крају Пинк постао жртва њене прељубе. Све поменуто тера га да настави са подизањем свог замишљеног зида.

Ипак, и усамљеност доноси кошмаре. Покушаји околине да га врате обавезама рок звезде своде се на употребу опојних дрога. Пинк почиње да халуцинира, замишљајући себе као фашистичког диктатора, а концерте као скупове са којих шаље своје поклонике да одстране оне који се не уклапају у тај нови концепт. Али јавља се и савест, која му не дозвољава да настави тим путем, наређује му да сруши зид и преда се стварности. На крају, све се враћа на почетак.

Композиција „Још једна цигла у зиду” на коју се „намерио” Закерберг, не само да је специфичан глас протеста већ је од стране многих окарактерисана као истински позив против деперсонализације појединца у оквирима друштва. Мада написана пре више од 40 година, као да је изникла из атмосфере у којој тренутно живимо, а у којој нам, без наше природне жеље или потребе, технолошка помагала замењују контакте са људима, са најближом околином, члановима породице. Зато Вотерс огорчено узвикује: „Намера Закерберга је да коришћењем моје композиције ’Фејсбук’ и ’Инстаграм’ учини још моћнијима него што су тренутно, како би могао да настави са цензурисањем свих нас.”

Оно на шта власник поменутих интернет апликација свакако није рачунао јесте да ће његов мегаломански захтев бацити ново светло на албум „Зид” и његов допринос историји рок музике. Продат је у 30 милиона примерака (60 милиона плоча као двоструки албум), од чега само у САД у фантастична 23 милиона. То му је од стране Америчког удружења дискографске индустрије 1999. донело и ласкаво признање 23. платинастог. Интересантно је и да се по издавању у Америци овај албум задржао на првом месту тамошње листе најслушанијих пуних 15 недеља, док је у Великој Британији успео да се попне тек до трећег места.

Успех „Зида” настављен је 2014, када је снимљен и филм са истим називом. Био је то у ствари камером забележен концерт Роџера Вотерса у чијих је 90 минута уклопљен и документарни део овековечен током турнеје по Европи, као и делови интервјуа. Иначе, поменути концерт у великој мери је био посвећен његовом оригиналном „живом” извођењу из 1979, које је уследило непосредно по објављивању албума.

После свега новац који је Закерберг понудио Вотерсу, колика год да је та сума, заиста се чини као свестан покушај да се, на посебно суптилан начин, угуши сваки слободан глас и свака прогресивна идеја, а све у корист богаћења мале групе појединаца који су се у неком тренутку докопали технолошких играчака и данас суверено владају беспрегледним сајбер-простором.

„Нећу да имам ништа са једним од најмоћнијих идиота на свету”, поручио је Вотерс.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pink
Sjajan bend. Možda, nije njima zatvoreno, možda, svima.
Sasa Trajkovic
Нема тога што овај свет неће претворити из чисто комерцијалних разлога у цинично гротексно исмејавањем логике и рација. Та глад конзумеристичке културе за новим новим... али и дефицитом мањком креативности... експлоатише се бескомпромисно без икакаве мере и отворено злоупотребљава. логиком крупног капитала нема тога што се у том новом врлом свету неможе купити. Али уметник је овим дивним гестом показао да част и образ није на продају... или пак нису договорили одговарајућу цену.
Sasa Trajkovic
@ Зоране ја сам њима залупио врата још пре пет година...искрено није их потресло али још искреније ни мене... П. Ф. су увек били АРТ а никада мејн стрим бенд дакле јесу зарадили али се нису продали... то је била иронија.
Zoran
Da nisu dogovorili cenu ne bi ovaj bio ovako besan jer time zatvara vrata za sva vremena sa Fejsom. Niko na zapadu en zatvara vrata pregovorima na ovakav nacin.
Igor
Nisam ni sumnjao, kapa dole.
Ivan Vujisic
Još ima šanse za ljudsku civilizaciju!
Kipreos
Jedan od retkih rok “boom”-era koji sme da kaže caru da je go. Jedan od retkih koji nije zaboravio Asanža

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.