Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Косовски Гордијев чвор

Више него икад, Србији су потребни слога и разум, јединство и одлучност, спремност да се суочимо с последицама погрешних политика које су вођене протеклих деценија, али и достојанственост и одважност да не пристанемо да право силе замени силу права
Драган Стојановић

Наставак преговора у Бриселу – између представника Републике Србије, на челу с председником Александром Вучићем, и представника привремених косовских институција, које је предводио Албин Курти – још једном је показао да у овом случају легенда о Гордијевом чвору није само симболичка, метафорична паралела о тежини и сложености проблема, већ је суштинска одредница комплексности спора који деценијама оптерећује регион, али и Европу.

Максималистички захтеви албанске стране не доприносе проналажењу трајног и свеобухватног, свим актерима подједнакоприхватљивог решења, нарочито стога што је нереално очекивати да Србија, као суверена и независна, међународно призната држава, добровољно прихвати да се одрекне дела територије који јој је – назовимо ствари правим именом – силом одузет. Осим тога, начин на који албанска страна приступа разговорима, правећи од њих својеврсни игроказ, неретко неозбиљан и неодговоран у својим појавним облицима, и који заправо служи за унутрашњу политичку употребу у њиховој, политичким и другим проблемима оптерећеној јавности, није добар пут за проналажење решења. Отежавајућу околност представља и упорно албанско неспровођење већ постигнутих договора, нарочито неформирање Заједнице српских општина, иако су и ЕУ и САД били гаранти да ће се то догодити.

Надаље, Србија је на међународном плану изложена многобројним и различитим притисцима, по многим питањима, која често и немају баш много везе с конкретним случајем, а последица су жеље одређених центара моћи да убрзани и свеобухватни напредак Србије на свим пољима зауставе и успоре, при чему је наша спољна политика, окренута равномерној сарадњи и с Истоком и са Западом, поготову наше стратешко партнерство с Руском Федерацијом и НР Кином – нарочито предмет оспоравања. Такође, као посебан вид притисака појављују се и примедбе, у форми званичних извештаја одређених тела и комисија ЕУ, у највећем делу неутемељене у стварном стању ствари, које се тичу владавине права, демократских процеса, стања људских права и слобода, независности медија, као и спремности Србије да своје јавне политике уподоби и усагласи са ставовима ЕУ – што све заједно никако не доприноси томе да се разговори о решавању косовскометохијског проблема одвијају у атмосфери која би могла дати коначан и одржив резултат.

Ако смо сагласни да је политика вештина могућег, која је то реална, могућа, на међународном праву и принципима заснована политика која би, уз сагласност и прихватање обеју страна, могла довести до расплитања косовског Гордијевог чвора, наравно – без посезања за „аргументом” који је, према легенди, употребио Александар Македонски?

Фактичко стање, које је производ интервенције снага НАТО-а 1999. године, упитно је са становишта међународног права, али је реална чињеница која, за сада, изгледа непромењива и, као таква, мора бити посматрана и уважавана.

Бројност албанске популације на већем делу КиМ је неспорна, али она има своју предисторију – деценије присилног исељавања српског становништва, што би такође требало узети у обзир при проналажењу прихватљивог решења. Векови српске историје и српског присуства на територији КиМ, културно и духовно наслеђе и материјална и нематеријална сведочанства тог присуства јесу аргументи који се морају узети у обзир у било каквој врсти разговора, па и преговора, око начина решавања спора.

Осим тога, сплетом политичких и других околности, решавање косовског Гордијевог чвора је у приличној мери измештено из УН и делегирано у ЕУ, тако да су умањени место и улога Савета безбедности УН, као најмеродавнијег међународног тела за решавање сличних спорова, а свакако нису занемарљива мишљења Русије и Кине, као сталних чланице СБ УН, у вези с овим питањем. Наравно, битно је уважити и ставове најважнијих и најмоћнији земаља ЕУ, нарочито узимајући у обзир стратешко опредељење Србије да буде пуноправни члан заједнице европских држава, при чему је нужно подсетити да ни све чланице ЕУ немају исти став кад је реч о једнострано проглашеној независности тзв. државе Косово, што такође представља један од правно врло важних фактора при проналажењу решења.

Када се све наведено, али и оно што није поменуто, а од утицаја је на проблем, узме у обзир – постаје јасно колики је и какав је косовски Гордијев чвор, али још јасније постаје то да је једино оваква политика, какву тренутно води руководство Републике Србије, пре свих председник, Александар Вучић, једини пут и начин да се до решења дође.

Дакле, политика разговора, политика размене реалних чињеница и аргумената, дијалог који је усмерен ка компромису, спремност на уважавање различитости интереса, уз истовремено прихватање да је та различитост обострана, искрена жеља да се до решења, у име заједничке будућности, дође – на начин који ће свачије интересе подједнако задовољити, али и подједнако ускратити. Модалитети и форме разговора могу бити промењиви, и на различитом нивоу, али морају имати јасан стратешки циљ, заснован на очувању виталних националних и државних интереса Србије и одређен тако да буде достижан, спроводив и одржив у будућности. Мора бити и општеприхваћен и подржан од свих сегмената друштва и друштвених група. Грађани Србије морају да схвате да нам је потребан јединствен и саборан став кад је реч о решавању проблема у нашој јужној покрајни, и то такав који тестира реалност, који реалност уважава и, на основу тога и мудрих политичких одлука које морају бити донете, гарантује будућност, пре свега Србима који на КиМ живе – живе свакодневно, животима који нису мит, нису легенда, него болна свакодневица, често испуњена неправдом и страхом. Наравно, заштита нашег културног и верског наслеђа и блага на простору КиМ се подразумева и нужно мора чинити саставни део било каквог евентуалног будућег договора.

Више него икад, Србији су потребни слога и разум, јединство и одлучност, спремност да се суочимо с последицама погрешних политика које су вођене протеклих деценија, али и достојанственост и одважност да не пристанемо да право силе замени силу права.

С друге стране, косовски Албанци морају да прихвате чињеницу да су, у формалном смислу, они извршили сецесију и да је њихова „држава” саздана на грубом кршењу норми међународног права, као и да је право силе, и примена те силе, фактор на основу којег се не може трајно, нити мирним путем, решити проблем који ће, оставши евентуално тако нерешен, замрзнут, оптерећивати све будуће генерације.

Свако право је право ако је универзално примењиво и ако његово уживање не доводи до кршења неког другог, нечијег другог, било којег права. Преузете обавезе и до сада постигнути договори морају подједнако важити за сваку од страна и ако је Србија испунила све на шта се до сада обавезала, међународни посредници би требало да инсистирају да то исто важи и за албанску страну.

Свако право које припада албанском народу – мора припадати и српском, јер КиМ је место заједничког живота, и било, и јесте, и биће – за генерације које долазе – и то би требало да буде полазна основа за обе стране у разговорима који тек следе.

Члан Председништва Српске напредне странке

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Proffa
Cim upotrebis izraz Gordijev cvor, sinonim za neresivu stvar, moras odmah da razmisljas kome ces dati mac u ruke, da taj isti cvor presece ! A, neko mora, jer drugog resenja nema !
Veslac
Kada se vec koristi ova paralela treba napomenuti ono sto mnogi ne znaju, da su i Aleksandar Makedonski i Mita Gordijev bili - SRBI.
tja
Albanci zele samo priznanje od Srbije i nista ih drugo ne zanima niti im treba. Nikakav ozbiljan kompromis tu nije moguc. U svim bitnim pitanjima za Srbiju njima ni na pamet ne pada da daju ista Srbiji jer bi to smanjilo njihovu pregovaracku moc u buducnosti. Moguce je da ce se postici neki "kompromis" u sasvim beznacajnim stvarima da bi EU politicari mogli da kazu da su nesto postigli. I nista vise. Srpska pregovaracka pozicija je daleko slabija o kosovske, bez obzira sta Vucic prica narodu.
Лазар
Косово је већ дуже времена ДРЖАВА која има све државне атрибуте : војску, полицију, институције . . . То многи Срби не желе да схвате, иако је целом свету то очигледно. Потребно је наћи компромис и што пре пресећи Гордијев чвор.
Milan Ilić
Autor je svojevremeno izjavio da su naši pojedini veterani na KiM izgubili genitalije. Mislio je na ekstremitete. Lapsus. Šta reći?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.