Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Значај Косова и Метохије

Урош Предић: Косовка девојка, 1919.

Недавно је у САНУ одржано дводневно саветовање о српском културном наслеђу на Косову и Метохији, али је недовољно пажње посвећено овом научном скупу.

Културно наслеђе нису само познати манастири, као што неки мисле, него је то много шира област. Културно наслеђе су и тврђаве-градови Ново Брдо и Звечан, Хвостанска Студеница код Пећи, црква изнад Клине саграђена 1836. године и веома много других објеката, али садашњим западним демократима сметају српски трагови на КиМ.

Има оних који кажу да нису постојали ни Југовићи, а у манастиру Давидовица код Бродарева, у родном селу кнегиње Милице налази се саркофаг, гроб Вратка, тј. Старог Југ Богдана кога је са Косова донела његова ћерка, кнегиња Милица и ту га сахранила. Књижевник, проф. Видо Латковић истраживао је и констатовао имена девет Југовића: Бошко, Дамјан, Митар, Момир, Ненад, Никола, Петар, Војин и Стјепан. На гробљу у селу Горња Брњица, поред пута Приштина–Подујево, њихове гробове чува и одржава породица Цвејић, коју би држава Србија требало материјално да помогне као чуваре националног наслеђа.

У Монографији „Рударство на тлу Србије”, прва књига аутора проф. др Петра Јовановића, на страни 225, наводи се да је Богдан Југ један од 24 аутора и потписника Рударског закона Деспота Стефана Лазаревића из 1412. године. По православним обичајима, то је унук старог Југ Богдана, вероватно Бошков син и нормално је да деспот Стефан повери тако важан посао свом брату од ујака.

По Ј. Ердељановићу, на Косову рањени Орловић Павле сахрањен је код Цркве Св. Врача, у селу Врачево код Лепосавића. То значи да је и Косовка девојка из Врачева, јер не би га она донела у неко туђе место, него у своје.

Према истраживањима проф. Аврама Поповића из Косовске Митровице, гроб Милоша „Обилића” налази се у „Солобањи”, Бањи поред Лаба, недалеко од рушевина цркве, као што пише у часопису „Хвосно”, 2009/59.

Родно село Милоша је Копиловић поред Ибра у Ибарском Колашину, а с друге стране Ибра је село Драча (Драчелица). У ферману који је Бајазит јула 1389. године послао у Брусу пише да је Мурата „убио Милош Копилић”. У турским и другим изворима наводе се корекције овог презимена: Копиловић, Кобиловић, Кобилић и сл. Постоји и народна песма „Смрт Милоша Драгиловића (Обилића)”.

Бечки историчар Павле Јулинац променио је 1765. године Милошево презиме у Обилић и остаде тако до данас, а Колашинци и српски историчари ћуте. „Су чим ли ће изаћ’ пред Милоша?”, како би Његош рекао.

У песми „Смрт мајке Југовића” има стих „Што нам вришти Дамјанов зеленко... ил’ је жедан воде са Звечана...”

Извор воде испод тврђаве Звечан постоји, а и данас се користи.

Нису ово легенде, већ истините легенде, чињенице и историјско културно наслеђе, које треба детаљније и комплексније обрађивати.

Садашњи светски моћници кажу да прошлост и историја нису важни, а кинеска пословица каже: „Садашње цвеће никло је из корена прошлости, а из садашњег корења нићи ће цвеће будућности”.

Али светски моћници кидисали су на Србију, а нарочито на КиМ, не због прошлости, него због његових природних ресурса.

Инжењерска академија Србије одржала је 7. фебруара 2019. године округли сто о природним ресурсима КиМ, на којем је, поред осталог, констатовано: Од укупних природних резерви у Републици Србији, око 76 одсто угља и око 80 одсто полиметалних руда олова, цинка и сребра налази се на КиМ. На КиМ постоји велики хидропотенцијал, више бања, шумски фонд са око 990.500 хектара, аеропотенцијал за ветрогенераторе, перспективна пољопривредна и саобраћајна делатност и др.

На крају овог скупа наведено је да би ову тематику требало разматрати на широким скуповима (САНУ, ПКС, РГФ...).

У Металургији олова „Трепча” у Звечану некад се производило, поред осталог, и око 10 тона сребра месечно, зависно од прилива сировина, али већ двадесетак година металургија у „Трепчи” не ради, као да никоме нису потребни сребро, олово, цинк, злато...

Недовољно се потенцира значај природних ресурса, а договори великих демократа се изгледа споро и тешко завршавају.

Проф. др Бранислав Николић,
научни саветник, Нови Београд

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Радојко
Сличне претње добијали су инспектори, тужиоци, судије и сведоци у Швајцарској, Немачкој и Грчкој, где се део Албанаца бави организованим незаконитим радњама. Неке претње су извршене, неки добри и храбри људи више нису живи (Blockinger и други). Ко има посла са (мањим) делом Албанаца који је пренео видове понашања из старих фисова и задржао их, зна да је за њих интерес племена изнад човечности, закона, морала и религије. Свако изван фиса је мање вредна околност која се уклања ако им смета.
MilanS"
I,sada - nije na gore podsetiti se na reči akademika Jelene Guskove predsednika Centra instituta za slavistiku Ruske akademije nauka,kada govori o istorijskom kontekstu krize na KiM,da se KiM oblast nije nikada nalazila u sastavu bilo kakve organizovane albanske države,jer taj prostor od 12. veka ulazi u sastav srednjovekovne srpske države.Postojeće aspiracije na KiM je produkt albanskog faktora nastalog pod vlasti fašističke Italije za vreme II.sv.rata.
Боро
Дубок наклон, професоре....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.