Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Унеско хоће да уврсти Велики корални гребен код Аустралије у угрожене локације светске баштине

Острво Херон, корални спруд у јужном делу Великог коралног гребена (Википедија)

Систем великих коралних гребена код Аустралије треба да буде стављен на списак угрожених локација светске баштине због штете које су му нанеле климатске промене, саопштила је УН организација за образовање, науку у културу (Унеско).

Предлог извештаја Унеска објављен јуче указује да нема апсолутно сумње да је мрежа корала код аустралијске североисточне обале у опасности. Препоручује се да се екосистем коралних гребена дода списку угрожене светске баштине, где је укључено 53 локација, када Комитет светске баштине буде разматрао то питање у Кини у јулу.

Позива се Аустралија да предузме „убрзану акцију” ради сузбијања последица глобалног загревања, преноси Би-Би-Си.

Аустралија је саопштила да ће се снажно успротивити тој препоруци. Ради се о најновијем неслагању у дугом спору Унеска и аустралијске владе око статуса те локације.

Корални гребен који се протеже 2.300 километара, код североисточне обале Аустралије, добио је статус локације светске баштине 1981. због свог „огромног научног и суштинског значаја”, преноси Бета.

Када је Унеско прво разматрао његов „угрожен” статус 2017. Канбера се обавезала да ће уложити више од три милијарде аустралијских долара (2,2 милијарде америчких долара) за поправљање здравља гребена.

Међутим неколико случајева избељивања гребена током последних пет година довело је до распрострањеног губитка корала.

Подводни биљни свет на Великом коралном гребену (Википедија)

Научници кажу да је главни разлог подизања температуре мора резултат глобалног загревања изазваног коришћењем фосилних горива.

Аустралија је међутим и даље невољна да се обавеже на снажније деловање ради очувања климе. Она је једна од малобројних земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој која се није обавезала на циљ од нето емисије штетних гасова до 2050. године.

Аустралија је велики извозник угља и гаса, и није ажурирала своје климатске циљеве од 2015. године. Њен садашњи циљ за смањење емисија је да до 2030. достигне 26 до 28 одсто нивоа из 2005. године.

Еколошке групе наводе да одлука Унеска указује на слабо деловање Аустралије по питању климе.

Али, Аустралијске власти навеле су да су „запрепашћене” одлуком, истичући да је то преокрет у односу на ранија уверавања УН званичника да тај корак неће бити предузет.

„Климатске промене су појединачна највећа претња за екосистеме светских гребена и постоје 83 локације светске баштине суочене са претњама због климатских промена тако да није фер да се само издвоји и апострофира Аустралија”, рекла је аустралијска министарка за животну околину Сузан Леј.

Она је у обраћању парламенту рекла да Аустралија сматра да није у реду да се издвоји корални гребен који се најбоље пази на свету за потенцијално стављање на списак угрожених локација.

Унеско, међутим, наводи у извештају да упркос напорима аустралијске владе кључни циљеви о побољшању квалитета гребена нису испуњени.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
И треба! Што пре! Ронио сам на корални гребен на шпицу Синаја у Црвеном мору пре него што изградише бетонску џунглу за туристе у комшилуку. Бог зна како је тамо сада!
Sreten Bozic -Wongar
Slican koralni greben postoji u selu gde sam odrastako oko 100km juzno od Beorada. Prekriven je slojem obradljive zemlje. Pojavi se obicno kada seljaci kopaju bunar i dodju do podzemne vode. Voda je na povrsini koralnog tla. Okamenkjeni koral je upotrebjavan za izradu vodenickih kamenja za mlevenje zita na seoskin vodenicama. Njihova upotreba je zamrela dolaskom elektricne struje i modernizacijom sela.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.