Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Боља заштита личних података на интернету

Грађани често нису свесни колико велике платформе и друштвене мреже профитирају на њиховим подацима, интересовањима, здрављу… – „Епл” је недавно омогућио корисницима да искључе праћење за неке апликације и чак 97 одсто корисника искористило је ту опцију
(Pixabay)

Европска унија припрема нове прописе о дигиталним услугама, а главни циљ је да се омогући безбедност производа и транспарентност оглашавања на интернету, наводи се у саопштењу Одбора за заштиту потрошача ЕУ. ЕУ је ове прописе последњи пут мењала пре двадесет година, а тада није било ни „Јутјуба” ни „Твитера”, изјавила је Биљана Борзан, председница овог одбора. Она је објаснила да је у међувремену утицај ових платформи постао превелик, а корисници су временом постали потпуно незаштићени. Зато је, додаје, важно да се ова област уреди додатно како би се омогућила транспарентност и повећала права корисника. – Чак 98,5 одсто прихода „Фејсбука” и 83,3 одсто прихода „Гугла” остварује се оглашавањем. Грађани често нису свесни колико велике платформе профитирају на нашим подацима, здравственим стањима, интересовању и слично. Често ми се жале да су једном погледали неки производ и сад им стално искачу „рекламе” за тај исти производ. Такво оглашавање је врло нетранспарентно, а људи неретко ни не знају да су мета персонализованих огласа. Да нас нетко тако прати на улици, било би илегално, али на интернету је сад све дозвољено, каже Борзанова. Циљ нове регулативе је, између осталог, да се такви огласи забране или бар буду искључени уколико корисник не одлучи другачије. „Епл” је, рецимо, недавно омогућио корисницима да искључе праћење за неке апликације и чак 97 одсто корисника искористило је ту опцију.

У одбору кажу да се током ове здравствене кризе на интернету распламсао низ теорија завере. Неки грађани нису свесни да ако кликну на један такав садржај, чешће ће им се приказивати слични садржаји, а то је последица „праћења”, а не релевантности тих садржаја. Ови алгоритми, наводе они, имају изразито лош утицај на рањиве популације, као што су деца, старији, болесни. Експанзија друштвених мрежа од почетка је имала и своју „тамну страну” јер је временом било све мање могућности да се заштити приватност корисника. Иако се за све услуге на интернету у први план ставља заштита личних података, у случају друштвених мрежа она се драстично нарушава. Томе доприносе и сами корисници који постављају личне информације, податке и материјал који спада у домен приватног, онда их деле другим корисницима. Умрежавање директно пружа могућност да се њихови лични подаци злоупотребе. Приватност је потом нарушена самом објавом било којих информација на друштвеним мрежама јер оне аутоматски припадају компанији и остају сачуване на њеним серверима чак и када корисник угаси налог. Стручњаци напомињу да је додатан проблем прихватање непознатих особа за пријатеље на мрежама, чиме корисници ризикују да подаци које су објавили буду искоришћени у различите сврхе.

– Приватни подаци као што је имејл адреса могу доспети на спам листе, тако да корисник прима мимо своје воље електронску пошту која је најчешће комерцијалног или пропагандног карактера. Посећивање сумњивих линкова на „Фејсбуку”, на пример, доводи корисника у ризик да се зарази „штетним” софтвером, да изложи податке на увид јавности, да постане субјект фингираних мултимедијалних садржаја, а онда се то једноставно не може зауставити, наводе стручњаци из ове области. Јасно је да је принцип друштвених мрежа да баналним прикупљањем података неопходних за упознавање и комуникацију с другима у ствари прикупљају информације које се касније користе у маркетиншке сврхе.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Srbija je jos uvek poprilicno nazadna sto se tice internet pismenosti u narodu. Ovde gde ja zivim ( EU/ BL) ljudi imaju svest o mogucnostima inteneta kao i opasnostima njegove zloupotrebe pa je sa tim u vezi i sistem zastite i redovno obavestavanje i instruiranje gradjana na veoma visokom nivou. Kad god dodjem u Srbiju, ja se najezim kad vidim kako ljudi olako i neodgovorno barataju sa svojim privatnim informacijama! Virtualni svet je pun kriminalaca koji zaradjuju pare na racun naivnih ljudi!
Milutin
O bezbednosti na internetu mozete samo da sanjate. Sto vise koristite internet to ste izlozeniji.
Зоран Бања Лука
Не би се сложио да је Србија назадна у односу на остатак света. Мање више сви људи у свету се исто односе према друштвеним мрежама и на тим мрежама објављују све и свашта. Разлика је што запад има моћ да казни велике технолошке компаније за разлику од малих земаља. Закон о ГДПР није пуно помогао у заштити грађана. Велике технолошке компаније и даље злоупотребљавају свој положај и на пример анализирају личну електронску пошту и преписку ...
Зоран Бања Лука
Стање је пуно горе него што се претпоставља. Персонализоване рекламе за материјалне производе су само врх леденог брега. Преко интернета се врши засипање корисника персонализованим политичким материјалима по принципу ко плати томе се објави материјал, често пута без икакве провере. Осим тога лични подаци се анализирају укључујући објаве на мрежама, е-пошту , блогове. На тај начин сврставају људе у групе, а информације о тим групама користе они који имају моћ или плате.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.