Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКА

И Универзитет и благослов

Сматрам да СПЦ треба да има утицај на рад ПБФ и да институција благослова треба да постоји, на начин усклађен и с Божјим и с људским законима. Нисам сагласан с оним деловима академске заједнице који ПБФ не виде као део универзитета
Новица Коцић

У дневном листу „Политика”, у суботу 22. маја ове године, објављен је текст под насловом „Неакадемски гласови из академске заједнице”, господина Предрага Драгутиновића, редовног професора Правословног богословског факултета. Исти текст, истог дана, у понешто измењеној опреми, објављен је и на сајту Српске православне цркве.

Поштовани господин Драгутиновић анализирао је, мада без спомињања имена (то је урадио сајт СПЦ), моје гостовање и изјаву дату у, у тексту неименованој, телевизијској емисији. Рeч је, да и то разјасним, о гостовању у „Прегледу дана” на Новој С, 9. маја ове године. Господин Драгутиновић је представио два своја неслагања са делом моје изјаве која се тицала Православног богословског факултета (ПБФ).

Прво неслагање тиче се тумачења функционисања Православног богословског факултета до његовог изгона од стране комуниста. Као доказ своје тврдње, а негацију моје, господин Драгутиновић се позива и уредно цитира Закон о СПЦ из 1929. године. Тај закон, међутим, није закон о универзитету или високом образовању, у њима, као ни у једном статуту (тада се то називало уредбом) ПБФ пре рата није била присутна одредба о давању (или укидању) благослова, а то јесте тема која је у овом случају у средишту пажње. Но, нека те теме непристрасно изучава историографија, не верујем да постоји потреба да се сада на њима задржавамо.

Друго је неслагање у вези с одлуком Статутарне комисије Универзитета у Београду, која је прогласила Статут Правословног богословског факултета несагласним Статуту Универзитета. Она јесте таква каква јесте и, као и ма која друга одлука или мишљење, може да буде подложна дискусији, па предлажем г. Драгутиновићу да, унутар механизама који на универзитету постоје, то питање размотри са самом комисијом. Воде је одлични професори Правног факултета.

Да поновим своју личну позицију у вези с регулисањем положаја ПБФ на Универзитету у Београду, на начин на који сам је изнео и 9. маја у оспореном наступу и нешто касније, у интервјуу „Политици”. Верујем, пре свега, да је мој став био јасан, као и залагање за сарадњу и решавање свих питања у најбољем духу сарадње државе и цркве, односно у овом случају и универзитета и цркве. Сматрам да СПЦ треба да има утицај на рад ПБФ и да институција благослова треба да постоји, на начин усклађен и с Божјим и с људским законима. Нисам сагласан с оним деловима академске заједнице који ПБФ не виде као део универзитета, због чега, уосталом, нисам ни потписао петицију осамдесет наставника Универзитета у Београду који се залажу за укидање или непостојање институције благослова, а свакако поштујем њихово право да изнесу свој став.

Не мислим ни да је добро решење проблема благослова у изменама Закона о високом образовању. Верујем да се то може урадити, и видим решење проблема, у измени Статута Православног богословског факултета, тако што би се у њему увело одузимање благослова као категорија, навели разлози када тако нешто може да се догоди, и које су могућности жалбе, односно које би тело одлучивало у случају да неко коме је благослов одузет сматра да то није учињено праведно. И за крај, мишљења сам, и то сам рекао, да функционисању ПБФ, са благословом, ако је то потребно, треба прилагодити Статут Универзитета у Београду. Српска православна црква жели да има могућност да повуче раније дат благослов – ја једноставно предлажем како да се, у складу с том потребом, ово питање уреди.

Ма колико јаки били епитети коришћени у критици могу става, ма какав био тон текста и текстова, нећу им парирати. То је ствар личног стила. Иако су правна држава и поштовање закона често у Србији коментарисани подсмешљиво, а раније сматрани и глупошћу, верујем да је најбоља држава она која је заснована на јасно уређеним правилима и да, кад је то неопходно, кад живот покаже да постоје потребе које нису уређене јасним правилима, та правила треба дорађивати. Због тога предлажем да се питање благослова, давања и одузимања, уреди допуном статута.

Ниједан епитет који ми је пришивен, ниједна ружна реч која је написана и изречена на мој рачун, не могу да умање моју љубав, приврженост и оданост Српској православној цркви, нити моје поштовање према жртви коју је поднео Православни богословски факултет и захвалност за све оно што је за Српску православну цркву, као вертикалу нашег националног постојања и опстанка, учинио. Верујем да проблем који постоји, а у чијем настајању нисам учествовао, морамо да решимо саборно, на начин који одговара и СПЦ и Универзитету, то је једино важно. И можда цео овај текст, и било које моје размишљање на ову тему може да буде садржано у само овој реченици, и представљено само њом.

Председник Савета Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DP
Ima ljudi koji su ubedjeni da ljude, s kojima se ne slašu, treba ubijati i da time rešavaju probleme i prave bolje društvo. Njih ne treba naravno ubijati, treba ih onemogućiti da sprovode svoje namere i lečiti.
Jakov
Само је у Србији проблем оно што је у остатку Европе нормална ствар. Ни адвокат не можеш да будеш ако немаш ”благослов” адвокатске коморе, слично је и за лекаре итд. Свуда у Европи Цркве одређују ко ће их представљати. Диплома не значи сама по себи ништа, ако Црква не гарантује тај и тај говори православно. Како се нико у Хрватској, у Румунији, или било где око нас није сетио тако дебилне идеје, и маштао о избацивању њихових богословских факултета из Универзитета, јер ето секуларизам, аутономија
Владимир Ристић
Врло избалансиран текст и добронамеран. Оно што упада у очи је неразумевање саме чињенице давања благослова од стране Цркве некоме ко предаје на ПБФ. Благослов се поистовећује са духовним настројењем професора, који уз стечену диплому, треба да кроз свој професорски и научни рад, отелотвори веру Отаца и библијског учења. Неко може да има научне квалификације, али је веома упитно да ли предаје православну теологију у предањском духу и саобразно учењу Цркве као заједнице? Овде лежи одговор.
Dragomir Olujić Oluja
Ni u „ostaku Evrope“, Jakove, niti igde u svetu, ne postoji institut „blagoslova“ na teološkim/religijsko-naučnim/bogoslovskim/verskim... studijama/fakultetima – to ste mogli lako proveriti i na Wikipediji! Nije postojao ni u Kraljevini Jugoslaviji...
Tara
Svaka profesija ima svoje karakteristike. Ne znam kako bi jedan pravnik ili jedan matematicar znao smisao i dubinu blagoslova? To je isto kada bi dete koje ne zna da sabira, objašnjavalo vrhunskom matematicaru tablicu mnozenja. Nas je definitivno ubila površnost. Da sve bude u okvirima i ramovima naseg uma. Svi znaju sve, a zapravo niko ne zna nista. Sve povrsno i usko gledano, bez dubine i smisla.
Драгољуб В.
Изјаве проф. Драгутиновића су врло конкретне и заслужују барем исте такве одговоре, уместо бављења епитетима. Нпр. остала је без ваљаног одговора његова изјава да најновију одлуку Статутарне комисије није усвојио Сенат универзитета, а да је у претходних десетак година та иста Статутарна комисија трипут закључивала да је Статут БФ у складу са Статутом БУ. Дакле, најмање четири пута је постављано исто питање, иако у том периоду Статут факултета - није мењан?! Врло чудна упорност.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.