Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

НБС: све више грађана користи најсавременије облике плаћања

Порастао је и број интернет продавница, којих има 2.231, за 10,83 одсто више него крајем 2020, а чак 81,68 процената више него на крају првог тромесечја прошле године.
На ПОС терминалима обављено је чак 79 милиона трансакција картицама (А. Васиљевић)

Наши грађани све више користе најсавременије облике плаћања. На крају првог тромесечја ове године уговорену услугу електронског банкарства имало је скоро 3,2 милиона корисника, што је за 14,45 одсто више него у истом периоду прошле године, саопштено је из Народне банке Србије (НБС).

Раст броја корисника који су уговорили услугу мобилног банкарства још је већи, са 1,76 милиона корисника на крају првог тромесечја 2020. године на готово 2,3 милиона на крају првог тромесечја 2021, што представља повећање од чак 28,95 одсто.

Не расте само број ових савремених инструмената плаћања, већ и њихова употреба. Тако је коришћење електронског и мобилног банкарства физичких и правних лица знатно порасла, посебно када је реч о мобилном банкарству. Број трансакција извршених путем мобилног телефона је за 76,32 одсто већи него у првом тромесечју 2020, а за 4,37 него у претходном тромесечју. Тада је било чак 11,6 милиона трансакција.

Када је реч о електронском банкарству, пораст броја извршених трансакција физичких и правних лица износи 12,68 одсто у односу на прво тромесечје 2020. године (са 31,8 милиона на 35,9 милиона трансакција).

Због уобичајених сезонских кретања, број извршених плаћања у последњем тромесечју сваке године употребом електронског и мобилног банкарства већи је него у осталим тромесечјима. Интересантно је да је на крају првог тромесечја ове године, укупан број издатих платних картица био 9,64 милиона што представља раст од 10,03 одсто у односу на прво тромесечје 2020.

На ПОС терминалима извршено је чак 79 милиона трансакција картицама што је раст од 18,47 процената у односу на исто тромесечје 2020. Овде је реч о онима које су издале домаће банке, док је број плаћања картицама иностраних пружалаца платних услуга очекивано мањи – 3,7 милиона што је пад од 3,85 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.

Протекло тромесечје обележио је и наставак активности НБС и банака на ширењу броја банкомата на којима гости из Кине и други власници картица највећег картичног бренда на свету Унионпеј могу подићи новац својим платним картицама, па је таквих банкомата у земљи 1.282.

Када је реч о ПОС терминалима, корисницима је на располагању 1.550 терминала више него на крају 2020., што је за готово 6.000 више него на крају првог тромесечја прошле године и износи 99.301.

Порастао је и број интернет продавница, којих има 2.231, за 10,83 одсто више него крајем 2020, а чак 81,68 процената више него на крају првог тромесечја прошле године. Не смањује се ни популарност куповине робе и услуга преко интернета, те је тако број динарских плаћања (на сајтовима српских трговаца) износио више од 5,5 милиона, односно за 116,5 одсто више него у првом тромесечју 2020. Вредност поменутих трансакција била је већа од 12 милијарди динара, што је за 124 процента више од вредности извршених плаћања у првом тромесечју 2020.

Премда нешто нижи, пораст броја и вредности у истом периоду бележе и трансакције у еврима и америчким доларима – вредност и број плаћања у еврима за 27,9 одсто односно за 20,5 процената, док у доларима раст износи 88,6 одсто односно 61,4 процента. Повољној динамици безготовинских плаћања у нашој земљи и у претходном тромесечју наставио је да доприноси даљи развој ИПС НБС система, који стиче све веће поверење корисника. Тако је просечан дневни број извршених плаћања за прво тромесечје 2021. године износио 93.015, а у априлу је још већи – 117.094 плаћања. О динамичном порасту броја плаћања које грађани и привреда обаве преко ИПС НБС система сведочи и двоструко обарање дневног рекорда током 2021., те је тако највећи број плаћања достигнут 15. марта, када је реализовано 168.661 плаћање.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoki
Te vaše najsavremenije forme plaćanja se svode na samo jednu. Svakog prvog ili drugog u mesecu svi pojure u banke ili pošte gde stanu u ogroman red, pa kada najzad dočekaju svojih 5 minuta podignu celu platu s računa. Usput ponesu račune za komunalije, struju, telefon ... i sve to plate u isto vreme, ostatak uzmu u kešu. Od ostatka žive do prvog, ko preživi. Hrane ih rođaci sa sela. Ostalo kupuju na odloženo plaćanje, obavezno čekovima. Kartice retko ko koristi.
Pera Kojot
Najzastupljeniji način plaćanja je i dalje:"Dakle, zajedno sa onim od pre sad ti dođem ukupno...'
Radovanka
Tacno. To se vidi po ogromnim redovima kad se placaju racuni za komunilije.
nikola andric
Stara razlika izmedju forme i sadrzine. Sadrzina je placanje u gotovu (novcu) dok su svi ostali ''delovi imovine'' fiktivan novac. Svi se prvo moraju prodati odnosno zameniti za novac kako bi se stekla ''likvidnost'': sposobnost placanja. Poreski ''stos'' je da se fiktivna imovina trerira kao realna. Ako imovinu pretpostavimo u obliku akcija i setimo se kraha berze 1930 sva ta ''imovina'' ce ''ispariti''. Dok je u medjuvremenu prisvajana od drzave kao realna .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.