Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Професорка Гордана Вуњак Новаковић добила титулу омиљеног светског проналазача

Научница рођена у Београду развила је метод за развој ћелија изван тела и тиме понудила материјал за реконструкцију лица и пут ка замени оштећеног плућног и срчаног ткива
Гордана Вуњак Новаковић (Фото Европски завод за патенте)

Награду публике коју дарује Европски завод за патенте, на онлајн свечаности доделе најпрестижнијег истраживачког признања на Старом континенту, добила је српска научница проф. др Гордана Вуњак Новаковић, која живи и ради у Америци. Професорку биомедицинског инжењерства и медицинских наука на Универзитету Колумбија у Њујорку и биомедицинског инжењерства Микати фондације јавност је изабрала за омиљеног светског проналазача у конкуренцији 15 финалиста са целе планете. Она је понела убедљиву наклоност публике и, од укупно 27.000 гласова које су давали посетиоци интернет портала Европског завода за патенте од 4. маја до 17. јуна, освојила симпатије 48 одсто гласача.

Научница, иначе рођена у Београду, развила је метод за развој ћелија изван тела које користе ћелије самог пацијента и тиме отворила нове хоризонте у регенеративној медицини. Њен револуционарни приступ нуди безбеднији, прецизнији и мање инвазиван начин за извођење реконструкције лица и иде ка томе да буде успешан и у замени оштећеног плућног и срчаног ткива. Професорка Вуњак Новаковић две деценије се бави истраживањима и применом биореактора који омогућавају да се људска ткива гаје у лабораторији и спремно чекају да се уграде у тело пацијента коме је отказао орган или му је оштећена кост, на пример. Са својим тимом научника направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срце одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини какву познајемо. Тренутно истражује да ли би њихова технологија могла да помогне и опоравку плућа која су оштећена код пацијената оболелих од ковида 19.

Приликом доделе награде српској научници Антонио Кампинос, председник Европског завода за патенте, истакао је да ово признање публике показује како иновације дотичу животе људи свуда у свету.

– После невероватно изазовне године ентузијазам јавности за проналазак Гордане Вуњак Новаковић одражава и снажну веру у то да ће нам људска креативност, страст за иновацијама и домишљатост помоћи на путу ка светлијој будућности – нагласио је Кампинос.

Када је проглашена за омиљеног проналазача, српска научница је истакла да је то за њу потпуно изненађење.

– Задивљена сам подршком коју сам добила. Хвала свима, заиста ово нисам очекивала – рекла је проф. Вуњак Новаковић.

Упитана да ли је, док је почињала каријеру на универзитету у Србији, уопште могла да помисли да ће једног дана бити проналазач, научница је одговорила да је то одувек била, још на факултету у Београду, јер то је било нешто што је прво учила од овдашњих ментора, а затим и у току 12 година које је провела Бостону. Ипак, та врста научног рада „експлодирала” је, како каже, када је дошла на Универзитет Колумбија, који је окружење које пружа невероватну подршку предузетништву.

– Људи су тамо дивни, воле да сарађују, а то је главно у сваком истраживању, тако да је моја предузетничка каријера дошла као одговор на такво окружење. У суштини, од свега што се дешава у мојој лабораторији најбољи део посла је рад са изразито талентованим младим људима. Захвална сам својим студентима, постдокторандима и сарадницима јер је ово заиста резултат наших заједничких залагања. Менторство је најважнији део мог посла. Бављење науком, предавање, рад с људима, преношење открића у комерцијалну и клиничку примену. Све те ствари засноване су на менторству, које видим као двосмерни процес јер се трудим да студентима пренесем оно што сам научила од својих ментора и у току дугогодишње каријере. Али, такође настојим и да стално слушам своје студенте јер настављам да учим кроз њих. То је процес у ком сви уживамо, тако да слободно могу да кажем да су менторство и интеракција с људима најважнији и најлепши део мог посла – истакла је научница српског порекла.

Церемонија додела награда организована је из Минхена и то – за 15 година, колико се одржава – први пут на даљину. Награде су дељене у шест категорија које су, кажу представници завода, једнако рангиране, а наша научница пласирала се у финале у две категорије. Професорка Вуњак Новаковић за иновативни допринос у биомедицини нашла се и међу троје финалиста који су се надметали за награду за животно дело. Уз њу су у тој категорији била и два немачка научника, Метин Колпан и Карл Лео, физичар који је и добио ово признање. Иначе, петнаест проналазача или тимова из целог света били су финалисти у пет категорија: Индустрија, Животно дело, Земље које нису чланице Европског завода за патенте, Мала и средња предузећа и Истраживање. Победнике у ових пет категорија бирао је жири, а огромна подршка јавности одлучила је да Гордана Вуњак Новаковић освоји Награду публике за 2021. годину. Изабрани добитници у свим категоријама су из Аустрије, Немачке, Индије, Норвешке, Србије, Шведске, Швајцарске и Америке.

Гордана Вуњак Новаковић је и директор Лабораторије за матичне ћелије и инжењерство ткива на Универзитету Колумбија у Њујорку, чланица Српске академије наука и уметности и прва Српкиња и жена која је постала члан Националне академије инжењерства САД. Угледна научница је и креативни амбасадор наше земље у оквиру Савета за креативне индустрије при кабинету Ане Брнабић, председнице Владе Србије. Примљена је у Међународну кућу славних жена у технологији, добитница је бројних престижних научних признања. Са више од 41.000 цитата и ха-индексом 115, професорка Вуњак Новаковић је једна од најцитиранијих особа у историји у свим областима науке. Значајна компонента рада ове научнице је трансфер истраживачких резултата из њене лабораторије директно за примену на клиникама и то кроз око 50 патената у Сједињеним Америчким Државама и три компаније које је основала са својим студентима.

Коментари32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Pan
Svaka čast!
Milan Panić
Dovoljno je pročitati reprezentativni broj komentara pa shvatiti zašto ni ova vrhunska svetska a srpska naučnica nije mogla dosegnuti "zvezdane visine" u svom okruženju. Jedni neupućeni u njen rad se pitaju šta je to ona doprinela Srbiji a drugi je "prebacuju" u američke naučnike. Neće biti da su mediji glavni krivci za identičnu sudbinu Tesle,Milankovića,Pupina...biće da su nepremostivi problemi mentalitet i sistemi vrednosti i nekad i sad.
Ђорђе
Мислим да је сасвим океј да се особа рођена у Србији после животног века професионалног одрастања и сазревања у другој земљи зове научником те земље. Ерго, годспођа је амерички научник српског порекла. Јер рећи супортно не би било фер према земљи која је у њих улагала и помогла им да постану то што су данас.
Иван Грозни
Америчка научница српског порекла. Постигла је успех у Америци која пропада и која ништа не ради осим штампања долара. Тако пише у великом броју коментара. Зашто научници српског порекла не иду код "брата Сија"?
dr prof
Lepo je biti šef..., malo je teže biti asistent...
svet
Tacno. A kako to izgleda u praksi znaju samo oni koji su kroz to prosli.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.