Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Без промене „швајцарске формуле“ у наредне три године

То се чита и у нацрту стратегије владе која је, како стоји у извештају Фискалног савета, „потврдила да се у наредном трогодишњем периоду не планира промена садашњег начина индексације пензија”
(Фото А. Васиљевић)

Упркос надањима пензионера да би држава могла, упоредо с опоравком привреде од пандемије ковида 19, пензије да почне да усклађује 70 одсто с растом зарада и 30 с порастом цена на малом (уместо досадашњих 50 према 50), изгледа да ће с тим морати да се причека. Наиме, то се чита и у нацрту стратегије владе која је, како стоји у извештају Фискалног савета, „потврдила да се у наредном трогодишњем периоду не планира промена садашњег начина индексације пензија”.

Ово је, наводи Фискални савет, веома важно имајући у виду да је одржив пензијски систем један од најважнијих стубова на којима почивају јавне финансије, а да су се у јавности већ могле чути најаве измена „швајцарске формуле” у циљу већег повећања пензија.

Влада нацртом фискалне стратегије потврђује да ће се придржавати „швајцарске формуле” за повећање пензија. Након дугог и мукотрпног враћања издатака за пензије на одржив ниво, пензијски систем напокон је доведен у ред у 2019. и од 2020. почела је да се примењује економски објективна „швајцарска формула” за њихово повећање. Формула је резултирала повећањем пензија од 5,4 одсто у 2020. и од 5,9 процената у 2021. години. Та повећања била су нешто већа од оствареног привредног раста током здравствене кризе јер швајцарска формула с одређеним кашњењем прати привредне трендове – у лошим временима даје нешто бржи раст пензија од раста привреде, а у добрим временима нешто спорији, стоји у извештају Фискалног савета.

Стратегијом је зато коректно пројектовано да ће у наредним годинама, након завршетка кризе, повећање пензија износити између пет и по и шест одсто годишње, односно да ће бити мало ниже од прогнозираног раста номиналног БДП-а. Због тога ће учешће пензија у БДП-у након привременог повећања у 2020. и 2021. поново почети да се постепено спушта ка нивоу од око 10 одсто. Штетност повећања пензија изнад економски објективних параметара најбоље илуструје пример из 2008. године. Прекомерно повећање пензија из те године дугорочну корист није донело ни пензионерима јер су њихове три пензије дужи низ година након тога биле повећаване спорије од трошкова живота, а од краја 2014. до новембра 2018. биле су чак и привремено смањене.

Статистика ПИО фонда потврђује да је у овом часу за све категорије пензионера учешће просечне пензије у просечној заради 45 одсто, док је за пољопривреднике још ниже – 19,3 процента. Учешће просечне пензије у просечној заради највеће је за пензионере ПИО запослених и износи 48 одсто, док је за самосталне делатности 43,3 одсто, што је све мање од очекиваних 50 одсто просечне зараде, на чему пензионери инсистирају од када је швајцарска формула уведена.

Упитан како коментарише стратегију по којој формула неће да се мења наредне три године, Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, каже да то није добро и да се више не треба враћати на 2008. годину, коју Фискални савет узима као репер, јер је ситуација данас много другачија него пре 13 година.

Наиме, тада је учешће пензија у БДП-у било 13 и 14 одсто, данас је 10,3, тада је учешће инвалидских пензионера у укупном броју свих било 35 одсто, данас је 15 процената, буџет за пензије није више оптерећен пензијама бораца из првог и Другог светског рата, а осим тога пооштрени су услови за пензионисање. Дуже се ради и дуже уплаћују доприноси што пуни касу ПИО фонда, истиче Ненадић.

– Све то говори у прилог чињеници да не можемо упоређивати бабе и жабе. Изменом формуле и усклађивањем пензија 70 према 30 оне ни тада неће прелазити 50 одсто просечне зараде, али неће ни падати испод тог процента. Нико од званичника не говори да су пензије биле четири године умањене, а да то пензионерима нико није надокнадио – каже он.

Осим тога, додаје, ни плате у Србији нису велике па да кажемо да је 50 процената од просечне зараде велико. Није, јер 60 одсто пензионера прима до просечне пензије од 29.750 динара. И због тога држава треба да почне да мења швајцарску формулу како би она у догледно време и са 100 одсто пратила раст зарада.

У Удружењу синдиката војних пензионера Србије кажу да се одлуком да се швајцарска формула не мења наредне три године доводи у питање положај пензионера јер су примања од 29.374 динара далеко од просечне потрошачке корпе, а и пензионери морају да се хране, плаћају комуналије и да живе.

– Када се упореде подаци о учешћу пензија у просечној плати у 2012. години од око 60 одсто и учешћу просечне пензије у просечној плати у 2021. години од 45 одсто (просечна пензија 248 евра и просечна плата од 555 евра), долазимо до чињенице да је учешће пензија у просечној плати за осам година смањено 15 одсто – каже Јован Тамбурић, председник овог удружења.

Најављени раст БДП-а у другој половини 2021. године неће имати никакав утицај на одређивање процента усклађивања јануарске пензије у 2022. години. Треба знати да је у споразумима са ММФ-ом држава преузела обавезу да поред смањења учешћа трошка пензија у БДП-у са 13 на 11 одсто, смањи и учешће плата у јавном сектору са осам на седам одсто, што никада није остварено. Само мали број економиста указује на ту важну чињеницу. Они процењују да се сада за плате у јавном сектору троши више од 10 одсто БДП-а.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mladen
Lično znam, u sektoru međunarodnog transporta, vozaci zarađuju i do 1.500 evra a zarada na račun, na koju poslodavac plaća doprinose je minimalan. Sve ostalo je na ruke kroz dnevnice. Neka država stane na put takvoj praksi i fond će biti pun.
даса
Ovde se pominje Švajcarska ali samo to, ostalo je glad i nemaština penzionera. Nemaju časnu starost čime da prožive da bi ovi na vlasti imali. Sramota, zato nas i niko ne voli jer se odnosimo prema starim i iznemoglim licima katastrofalno. Više se priča o azilima za pse. Jadno.
slobodan
Penzija je najveca iluzija.Svima bruto plata pa se snalazite i vodite racuna o sopstvenoj buducnosti.Ostavljate drzavi neke papirice koji kao predstavljaju novac i onda za nekoliko decenija ocekujete da nesto kupujete za to.Ako nemate resurse i ljude koji rade da proizvedu to sto vam treba za zivot, dzaba vam penzija.A ni vodu, ni struju, hranu...ne mozete da ostavite u stranu, pa da koristite posle 30-35 godina.
Киза
Ви очигледно, или сте још млади па мислите да никад нећете остварити или сте један од профитера транзиције који се обогатио у мутним временима па сад другима солите памет! Нико држави не оставља "некакве папириће" већ реалну зараду! То што фонд ПИО није способан (захваљујући управљачкој структури) да те паре оплоди је у ствари главни проблем! А и зато што се свакодневно смањује бројно стање запослених кривица је до неспособности власти, која одговорност пребацује на пензионере. Само кажем...
Don PIO
Pre će stići formula 1 nego ta švajcarska. Penzioneri na ivici gladi a glasaju ko ludi za obmane. Kao da imaju vremena za nadu u bolji standard, da im nije dece da ih pomazu ne bi imali za leba i kroje tu istu sudbinu deci. Dajte bruto plate
Evroskeptik
Penzije ne treba da se isplacuju iz budzeta Srbije, nego iz PiO fonda. Da bi to bilo moguce potrebno je da se broj zaposlenih koji placa doprinose poveca za 300 hiljada ljudi, a da prosecna penzija iznosi 40% prosecne plate a toliko je u vecini zemalja EU. Na zalost placamo cenu niskog nataliteta. Ako hocemo da primamo penziju u vrednosti od 50% plate, treba da se vencavamo na vreme i svaka porodica treba da ima u proseku po 2 deteta, a ne kao sada 1,5.
Милекол
Molim vas po kom kriterijumu penzije treba da budu 45% plate, u kom zakonu je to regulisano. Neka svaki penzioner pročita svoje rešenje o priznavanju prava na penziju i neka to uporedi sa sadašnjim primanjima penzije i neka se pita gde je ta razlika u isplati na štetu svakog penzionera a to je posledica retroaktivne primene zakonao PIO sa svim izmenam i dopunama, tj državna krađa.
Jovanbeograd
Penzije se i ne isplacuju iz budzeta nego iz prihoda Fonda PiO. Dotacije iz budzeta u visini od oko 1mld evra je zbog obaveza koje je drzava preuzela... Jedna mld evra nikako ne moze ugroziti finasijsku stabilnost ali zato je izdvajanje oko 5mld evra za plate u javnom sektoru ozbiljno ugrozava!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.