Петак, 30.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свет пред новом нафтном кризом – барел иде ка 100 долара

Осека епидемије короне у свету диже тражњу за течним златом, док нафташи пред глобалним „зеленим притиском” најављују смањење производње
Саудијска Арабија улаже и у обновљиве изворе енергије: соларно село код Ријада (Фото EPA-EFE/Valdrin Xhemaj)

Светске цене барела забележиле су ове седмице успоне какви нису виђени од априла 2019 (брент је у среду коштао 74,04 долара), односно октобра 2018. године (истог дана лака тексаска нафта стајала је 72,19 долара), али узлет није трајао дуго. Исти барел 48 сати касније, јуче – „брент” је коштао 72,44 долара, док је мерно буре лаке тексаске нафте куповано за 70,51 долар.

Водећи светски трговци нафтом („Витол”, „Трасфигура”, „Гленкор”) и америчкa инвестиционa банкa Голдман Сакс процењују да би цена барела до краја 2021. могла достићи вредност од 100 америчких долара (незабележену од 2014), преноси лондонски „Фајненшел тајмс”.

Вртоглави скок могао би се очекивати и без обзира на најновију најаву радикалних мера америчких Федералних резерви (о постепеном укидању монетарне политике за санацију последица короне), као и на сигнал да би иранска нафта, у случају могућег нуклеарног договора групације „5+1”, заједно с либијским црним златом ускоро могла да преплави тржиште. Најпре, због већ видљивих знакова наглог раста тражње нафте и њених деривата овог пролећа – с масовном вакцинацијом, растом привредних активности у бројним због короне презадуженим земљама и повратком сезоне туристичких путовања широм света. Нафташи истовремено тврде да постоје системски разлози због којих би нафта у овој деценији могла бити само све скупља.

„Барел би могао достићи и цену од 130 долара, али би она она могла да падне и на 35 долара. Разлог је једноставан: моментална декарбонизација (смањење емисије угљеника) – која све више делује као глобални друштвени императив – ризична је и није могућа. Споменути распон цене зависиће од тога са чиме се прво суочимо: с вртоглавим скоком тражње или с растом инвестиција у нафтном сектору. Та неизвесност утицаће на то да цена барела у следећих неколико година после короне буде екстремно променљива”, оценио је у четвртак, Вилијам Рид Други, извршни директор америчке компаније „Каслтон комодитис интернешенел”, током глобалне конференције о сировинама у организацији лондонског „Фајненшел тајмса”.

Глобални трговци нафтом о фронталном притиску „зелених” активиста свих профила (од деоничара нафтних компанија и водећих банака, до омладине забринуте за своју еколошку будућност) да се хитро спроведе декарбонизација света, мисле слично као и „ОПЕК-у плус”, петро-удружењу које испоручује 40 одсто црног злата на тржишту.

То је једно „тралала”. Тим речима се Абдулазиз бин Салман, саудијски министар енергетике, недавно осврнуо на упозорење Међународне агенције за енергију (ИЕА), да експлоатација и развој нових нафтних бушотина и налазишта природног гаса треба ове године да буду обустављени ако свет жели да постигне да до 2050. године нема емисије штетних гасова. Седам дана касније (11. јуна), иста ИЕА објавила је да ће „свету бити потребно много више нафте од петро-удружења ’ОПЕК плус’, будући да се глобална тражња барела враћа на количине од пре короне”. Пролетос, одлуком која је изненадила свет, „ОПЕК плус” је – због нејасног тока глобалног привредног опоравка – одлучио да до априла 2022. на својим лагерима задржи, и тржишту тако ускрати, скоро шест милиона барела произведене нафте дневно.

У међувремену, и Ријад и Москва, два кључна актера унутар „ОПЕК-а плус” убеђени су да ИЕА, у јеку глобалне помаме за обновљивом енергијом, не барата данас добром рачуницом кад је реч о светској производњи и потрошњи нафте до средине века.

„Нема сумње да је ’зелена енергија’ неопходна, као и ’зелена агенда’, јер то јавност захтева. Требало би ипак разјаснити којим ресурсима се то може остварити, ко ће то да плати, које технологије и прилике нам стоје на располагању, да бисмо могли да решавамо заостале проблеме који још чекају на решавање”, изјавио је руски министар енергетике Александер Новак у припремама за самит „ОПЕК-а плус” 1. јула.

Уочи тог скупа Саудијска Арабија и Русија већ су најавиле да ће паралелно радити на два фронта: даљих инвестиција у нафтној индустрији и производњи природног и течног гаса, као и на обновљивим изворима енергије.

Саудијска Арабија производи нафту и гас по ниској цени и производи обновљиву енергију. Подстичем свет да прихвату као реалност да ћемо ми бити победници у свим тим активностима”, поручио је Абдулазиз бин Салман, министар енергетике Саудијске Арабије.

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Drzavni sluzbenik
Opet Rusi jasu, pune svoje fondove ahha.
Божа
Контрапродуктивно за привредни опоравак света после пандемије. Или че се договорити или че Долар падати а цена нафте расти, или че крај пандемије бити одложен до даљњег. Тренутно цена злата указује на евентуални могући ток Долара на доле у шта се нетреба сувише веровати након наговештаја Феда.
Cristal Maiden
једни че , је Че Гевара
petar
ok za gorivo a metal... tesko ga naci, kinezi sve kupuli a cene su eksplodirale...
Божа
Многи још увек седе на залихама тоалет папира који су брзоплето купили. - Покушавају да лансирају металне електро аутомобиле на тржиште ЕУ-а.
nikola andric
Tranzicija je kao pretnja ''nemastinom'' pa se ''podrumi pune''. Cudan ishod borbe protiv ''prljave energije''. Kakava ''slucajnost'' sa revolucijama! Za ''proste primere'': ukrajinske revolucije.
Filip Cosopt
Tako je to od vremena par-nepar. Moj tata je imao i par i nepar :-).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.