Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Успомена на Тита

Један од Титових сусрета с пионирима (Фотодокументација „Политике”)

У празничним данима нове 2004. године пажњу ми привуче вест из ТВ дневника, да је током празника велики број Словенаца и других гостију посетио Кућу цвећа у Београду. Ова вест ме врати у пријатну далеку прошлост, дане мог детињства, којих се и данас радо сећам.

Било је то пролећног месеца маја 1958. године. Као ученицу четвртог разреда основне школе одредили су ме за члана делегације која ће 25. маја посетити председника Тита и честитати му рођендан. Била сам дете и ту вест сам примила с много радости, а и зебње како ће то бити, како ћу се припремити, како ћу се понашати.

Дани су одмицали, делегација најбољих и најпримернијих ђака из свих школа и наставника који ће их пратити припремала се за пут.

Но, тешко је ипак срећу доживети до краја. Тих дана повредила сам ногу. Сваког дана сам грозничаво размишљала да ли ћу се опоравити до дана поласка у Београд. Повреда је лечена, али нико са сигурношћу није могао да каже докле ће то трајати. Нисам смела ни да помишљам на могућност неодласка. Таква шанса се једном указује. Наставници у делегацији сваког дана су се интересовали за моје здравље, да уколико не могу на пут одреде другог.

Срећа је опет била на мојој страни. Могла сам да кренем. За кратко време успела сам да припремим скромну дечју одећу за дводневно путовање и с црвеном пионирском марамом око врата кренула сам на пут.

Дошао је дуго очекивани 25. мај. По пријатном пролећном дану аутобусом су нас одвезли до Белог двора. Имала сам утисак да се налазим у неком чудесном свету. Било је ученика свих узраста из целе Југославије. Толико деце и њихове лепоте на једном простору, деловало је очаравајуће. Свака делегација је имала своје место. Ред је био беспрекоран.

Имала сам скоро 11 година и било је то моје прво одвајање од родитељског дома. Трудила сам се да запамтим све како бих своје утиске што верније пренела друговима из одељења и родитељима, који су били врло поносни на мене.

Друг Тито је пролазио поред деце и накратко присно разговарао с њима. Све је деловало неусиљено и весело, баш као што су га раздрагана деца и дочекивала, песмом која је звонко одјекивала.

Пажњу су ми привукли и непрегледни столови с блиставо белим столњацима, на којима су биле свакојаке ђаконије за јело – мали сендвичи налик на колаче, шарени колачићи и много тога, а за неке нисам знала ни како ћу се њима послужити. На мене је то деловало збуњујуће. Нисам скидала поглед с дивних крупних јаркоцрвених трешања, које тог пролећа још нисам пробала. Само сам их задивљено посматрала.

Затим је уследило фотографисање делегација. Као трајна успомена остала је слика с Другом Титом, која ми је увек била драга успомена. Годинама је красила кућу мојих родитеља. Иако сам одрасла и отишла, сматрала сам да јој је место у кући мог детињства.

Не сећам се тачно када, мислим деведесетих година, приликом посете родитељима не видех слику на зиду. Зачуђено запитах где је. Тихо ми мајка одговори да је ту, али да ју је склонила са зида. Шапатом, зазирући да је неко не чује, рече да су се времена променила, а и људи, па је незгодно да стоји ту, на зиду, где ће је сваки намерник видети. Могу нешто да им нашкоде. Једноставно, плашила се.

С изненађењем, без речи, узех слику и однесох кући. Можда ме моја деца нису разумела, али ме нису питала о томе, јер током њиховог школовања сличних догађања није било.

Одмах сам ставила слику на зид, тако да је свако ко дође може видети. Не, нисам то учинила због оних који ће долазити, већ зато што сматрам да она мора да има почасно место у мом дому. Она је део мене, мог живота, васпитања и одрастања.

Не стидим се времена у којем сам стасала и онога што сам научила.

Мирјана Антић

Коментари53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Снежана
Маркус Волф је, у сведочењу, које је дао нашем Историчару рекао да је од 1961 г. БНД имала превласт у ЦК овима република и покрајинским. Сад су биле против распада СФРЈ, али тај распад је требао Немачкој која је имала бреме геноцида. Срби су били најпогоднији да се оптуже. СФРЈ нису разбили домаћи већ страни фактори. Домаћи су били пуки извршиоци. Радила сам тада у Председништва СФРЈ и добро се сећам креатура : Демикелиса, Ванденбрукс, Жака Поса, Кутиљера, Геншера, Кинкела.
BEOGRAĐANINЗоран Маторац
Умете ли ви- Маторац , да објасните, зашто су НАТО и Американци, сурови капиталисти, онолико бомбардовали Републику Српску и Србију ? Је ли због покојника - Броза, комунисте ? А, ,,Политика" ће, пренети вама, ово питање. Надам се.
Зоран Маторац
Уме ли неко да објасни зашто су Американци, сурови капиталисти, онолико помагали Броза, комунисту? Какву су корист имали од тога? А комунизам им је био, а и сада им је, смртни непријатељ.
Tasa
@Trifun Ne budite smesni. Da nije bilo americkog predsednika Vilsona, ne bi bilo JU. Sto se tice Draze, trebalo bi da znate da je on bio minister vojni JU vlade u Londonu. Nije njegovo da void politiku, vec da ratuje. Ni to nije radio kako treba. Draza je politicki konfuzan, cas je za Jugoslaviju, cas za Veliku Srbiju. Pokolji Muslimana u Bosni i Sandzaku od cetnika nisu dokaz Jugoslovenstva. Sto te “junacine” ne udarise na ustase, vec na nejac, stare i nemocne? Na kraju rata, Kralj ga je smenio
Trifun
@Tasa Tito i komunisti su,sledeći naputke iz Drezdena, napravili Jugoslaviju na principu "Drži vodu dok majstori odu".Odnosno do pada "Berlinskog zida".To je suština dogovora Tita sa zapadom,krajem 2.sv.rata,zbog kojeg su saveznici podržali Tita a izdali Dražu..Zapadu nije odgovarao koncept Jugoslavije,kao jake i trajne države,za kakvu se zalagala Dražina JVuO.Ni tada ni sada.Zapad je podržao protivustavnu secesiju priznajući pravo samoopredelenja unutrasnjim YU adm.jedinicama a ne narodima..
Прикажи још одговора
BEOGRAĐANINДраган П.
Možete li vi objasniti meni i ostalim- neukim Srbima, zašto je DOS, 2012. godine, aminovao granične prelaze Brnjak i Jarinje? I, kako su to ,,pokojni" komunisti, razbili Srbiju ? A, bilo bi lepo da Politika, propusti ovo moje pitanje za Драган П.
Stanimir
Српски ”комунисти” су разбили Србију јер су увлачећи се горе поменуом лидеру у позадину раздавали и распродавали због ситносопствених интереса све што се могло дати и продати, од Косова, вјере своје па на даље. Док су ”комунисти” осталих ”братских” република навлачили својима..
Зоран Маторац
Они су извршили задатак због кога су и доведени на власт.
SRBOLJUB, Vračar
Уз честитке г-ђи, Мирјана Антић, морам запитати о нечему, што ми никако није јасно. Наиме, ради се о бројним, међу нама,који мрзе властиту прошлост и хтели би да од ње побегну. Дакле, родили се у Титовој Југославији,школовали се у њој, а данас - све најгоре и најцрње о Титу и СФРЈ - говоре и пишу !!! Мoлим да ми неко стручан објасни тај, мени чудан ,,феномен". А, моју ,,Политику" да ово питање- пусти. Хвала, унапред !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.