Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Табаковић: Висока априлска инфлација је привремена

(Анђелко Васиљевић)

Висока априлска међугодишња инфлација од 2,8 одсто изазвана је привременим факторима, а према пројекцији Народне банке Србије (НБС), инфлација у нашој земљи ће и у наредним годинама остати под контролом и кретаће се у границама дозвољеног одступања од циља, каже Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије.

Она у разговору за Танјуг објашњава да је сада под утицајем изласка из пандемије и раста цена примарних производа на светском тржишту инфлација у већини земаља, па и у Србији, нешто већа него прошле године.

„Привремени фактори који утичу на такво кретање инфлације су пре свега светска цена нафте, која се, након историјски најнижег нивоа забележеног у току пандемије ове године опоравља и достигла је предкризни ниво. То се прелива на раст цена деривата нафте у свим земљама, па и у Србији”, истиче Табаковић.

Додаје да је поред цене нафте, привремени фактор раста инфлације и раст цена хране.

Он је пре свега последица већих цена примарних пољопривредних производа на светском тржишту и раста цена поврћа на домаћем тржишту у априлу због хладног времена, као и ниске базе из истог периода претходне године.

„Престанак деловања ових фактора и излазак овогодишњих поскупљења хране и нафтних деривата из међугодишњег обрачуна инфлације, допринеће да се инфлација од другог тромесечја наредне године нађе у доњем делу циљаног распона од три плус-минус 1,5 одсто”, наглашава гувернер НБС Јоргованка Табаковић.

На питање колико лична потрошња доприноси привредном расту и какав је утицај на потрошњу и раст имају мере помоћи државе грађанима, она објашњва да је ова потрошња један од стубова привредног раста у свим земљама.

Ово зато јер је, према њеним речима, једино привредни раст од кога корист имају сви слојеви друштва одржив и пожељан у дугом року.

Истиче, међутим, да није суштина у томе да ли лична потрошња расте, већ по којој стопи.

„Потребно је да у средњем и дугом року лична потрошња расте нешто спорије од укупног бруто домаћег производа (БДП) чиме се њено учешће у БДП-у постепено смањује, а истовремено отвара простор за раст инвестиција и нето извоза. То је најпожељнији модел привредног раста и управо по њему српска привреда расте од 2015. године”, каже Табаковић.

Када је реч о утицају једнократних државних давања на личну потрошњу, истиче да та веза свакако постоји, јер ове мере доприносе расту расположивог дохотка, а тиме и расту потрошње.

Табаковић указује да је захваљујући државним давањима током прошле године, између осталог, спречен и већи пад личне потрошње и укупног БДП-а.

„Осим што су давања државе повећала доходак становништва, пакет помоћи грађанима и привреди је допринео очувању производних капацитета и радних места и тако спречио већи пад пословног и потрошачког поверења”, објашњава она.

Додаје да би према процени НБС, пад БДП-а у Србији лане уместо један одсто износио више од шест процената да није било пакета монетарних и фискалних мера.

Такође би опоравак уместо неколико квартала, трајао неколико година, што се, наводи Табаковић, десило током претходне кризе када је ниво БДП-а из 2008. године достигнут тек четири године касније.

Према њеним речима, у овој години се очекује реални раст БДП-а од шест одсто и више, а оволиком расту би поред раста фиксних инвестиција, највећи допринос требало да пружи управо раст личне потрошње, а он се процењује на око три процентна поена.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan
Dodela novca i pritom uvecanje javnog duga gradjanima i privredi bez obaveze da se za taj novac nesto uradi dovodi neminovno do inflacije.Uvecanje novcane mase u opticaju i smanjena proizvodnja dobara i usluga je spoj koji vodi u inflaciju.
Zoran Pavlović
Daj Bože inflaciju, ne preteranu, nego stimulativnu, da počnemo izvoz po normalnim cenama i da privreda konačno proradi uspešno!
даса
Objašnjenje guvernerke nije primereno trenutku u kojem živimo. Istina je sasvim drugačija i treba je reći. Sada je neko treći kriv, samo su ovi koji su odgovorni bez greške. Nije to u redu.
Божа М
U svetu je velika inflacija zbog ogromnog povećanja mase dolara i evra. To se sve preliva i kod nas. Ideja da se obara kurs dinara je potpuno besmislen jer se ništa ne može postići osim urušavanja poverenja u dinar. Mi smo mala, uvozno visoko zavisna zemlja. Politiku smanjenja valute može da vodi Kina, ali za male zemlje je to pogubno. Uostalom, Švajcarska ima najstabilniju valutu poslednjih nekoliko decenija i opet imaju rekordno visok standard. Obaranje vrednosti dinara-katastrofa.
Киза
Видим да сте ви веома врстан економски стручњак! Зато вас молим да нама незналицама објасните како је за једну увозно зависну земљу (како ви кажете) добар низак курс € кад запослени плате примају у динарима а просечна плата се исказује у еврима?! И како је то добро за извознике и пољопривреднике, који потцењеним динаром купују евре и скупе увозне производе потребне им за производњу?! Само питам
The Great Reset
Iste laži kao i ovde u SAD. Istina je da se u poslednjih godinu dana naštampalo 20% svih dolara od 1792. godine - bukvalno cunami novca koji može da izazove ne samo inflaciju, nego hiperinflaciju globalno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.