Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пандемија мења начин рада и изазива стрес

Истраживање „Утицај измењених услова рада изазваних пандемијом на психичко здравље запослених” показало је да је додатни стрес на раду од укупно 610 учесника осећало 63 одсто испитаника
(Фото Н. Марјановић)

Рад за време пандемије има негативан утицај на ментално здравље запослених. У то верује трећина од 610 испитаника, примарно чланова синдиката, који су учествовали у истраживању Савеза самосталних синдиката Србије „Утицај измењених услова рада изазваних пандемијом на психичко здравље запослених”. Угроженије су се ипак осећале жене и запослени између 35 и 50 година старости.

Додатни стрес на раду осећало је 63 одсто њих, а стрес изазван страхом да се зараза може донети кући осећање је које пријављује 45 одсто учесника ове анкете.

Како је објаснио др Рајко Косановић, из СССС, циљ овог истраживања спроведеног у априлу био је да се утврди како се радници осећају на послу, на који начин је пандемија утицала на њихово ментално здравље, да ли послодавци предузимају мере подршке радницима, а шта предузимају синдикати...

– Трећина испитаника је навела да промењена атмосфера и начин рада за време пандемије узрокују додатни стрес. Од физичких и психичких тегоба најизраженији симптоми били су осећај изолованости од других (53 одсто), стални осећај напетости (48 одсто), главобоља (51 одсто), немиран сан (47 одсто) и несаница (48 одсто). Страх за властиту сигурност и недостатак заштитне опреме пријављује веома мали број испитаника. Однос синдиката према приступу психичком здрављу оцењен је као позитиван – набраја Косановић.

Ипак, уколико постоје потешкоће с психичким здрављем, 41 проценат запослених сматра да може да рачуна на помоћ синдиката, док трећина њих верује да синдикат није предузео одређене активности у циљу побољшања психичког здравља. Четвртина учесника истраживања изјављује да о томе ништа не зна.

Када је реч о тржишту рада у Србији, једна од последица пандемије јесте убрзање тренда раста несигурних облика рада, односно посла на одређено време, преко агенције, сезонског, рада по уговору о делу и уговору о привременим и повременим пословима и неформалног рада, подвлаче синдикати.

– Сваки трећи радник ангажован је на пословима који су краткорочни, несигурни, без социјалног осигурања, без одговарајућих мера безбедности заштите на раду... Две петине свих запослених ради на несигурним пословима. Удео нестандардних радника међу запосленим порастао је са 11,4 одсто у 2010. на 22,5 одсто у 2019. години – подсећају надлежни и истичу да је удео радника на неодређено време међу запосленим у паду са 88,5 одсто, колико је износио 2010. године, на 81,4 одсто у 2014, као и на 77 процената, колико износи у протекле три године.

Број радника на одређено време у укупној запослености повећан је са 5,9 одсто у 2010. на 9,8 процената у 2014. години, односно на 14,1 одсто у 2019. години. У овом савезу подсећају и да је једна од последица пандемије повећање броја оних који раде од куће.

– Рад од куће мери се учешћем броја запослених који су радили од куће у укупном броју запослених. У четвртом кварталу 2020. на овај начин посао је обављало 9,2 одсто запослених и у односу на исти период 2019. такав рад је повећан за 0,5 одсто. Тако је у последњем тромесечју 2020. од куће радило око 269.000 запослених – наводе у Савезу самосталних синдиката Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.