Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Послодавци од државе траже нову новчану помоћ или смањење пореза

(Фото А. Васиљевић)

Смањење пореза и доприноса или нова финансијска помоћ, барем за најугроженије привреднике и секторе пословања – два су захтева с којима ће до краја овог месеца пред државу изаћи Унија послодаваца Србије. Разлог за то је и даље отежано пословање привреде због пандемије.

Како истиче Срђан Дробњаковић, директор Уније послодаваца, новим мерама привредницима би се олакшало пословање и смањило укупно пореско оптерећење за пет до шест одсто јер ускоро крећу и преговори за минималну цену рада за 2022. годину.

– Свесни смо да буџет није неисцрпан и захвални смо и за досадашњу помоћ, али су услови пословања и даље тешки, а за јесен се најављује нови талас пандемије и у оваквим условима је тешко планирати. Раније је било речи и о томе да ће порез на пиће и храну да се смањи са 20 одсто на 10 процената, што би било веома значајно за угоститеље. Наиме, све земље у окружењу, Хрватска, Словенија и Аустрија, смањиле су тај порез на седам одсто. То не би превише оптеретило ни наш буџет – сматра Дробњаковић и подсећа да су привредници пре годину дана тражили смањење пореза и доприноса, али да држава није одговорила на тај захтев.

Да је селективна финансијска помоћ, и то само оним посебно угроженим делатностима, а коју је држава иначе раније пропустила да спроведе у дело, једина која може да дође у обзир, сматра економиста Саша Ђоговић.

– Може да се прича само о туризму, угоститељству и неким услужним делатностима јер једино путем селекције моћи ће да се дају већа средства угроженима, као и фирмама које су имале здраве темеље и раст пре ове кризе. Онима који су већ били у финансијским дубиозама и пре пандемије, без обзира на то што послују у угроженим делатностима, нова тура државне помоћи неће помоћи да се опораве. Зато је потребно да држава пре свега направи критеријум за дељење помоћи – напомиње Ђоговић.

Да ли су можда неопходне и додатне пореске олакшице да им се олакша пословање?

– Тиме могу да се баве локалне самоуправе, да их ослободе одређених парафискалних намета, на одређени временски период – додаје он.

Као велики проблем у целој причи Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку види чињеницу да држава већ две деценије одбија да уведе прогресивно опорезивање зарада.

– Сем тога имамо проблем и с парафискалним наметима јер их је превише. Зато би за државу било много боље да укине две трећине тих намета и уведе прогресивно опорезивање зарада. Можда би било добро да чак и за један до два одсто повећа ПДВ, као што су то урадиле многе државе око нас, али да сва остала оптерећења пословања укине. Тако би фирме могле да раде нормалније и имале би мање трошкове пословања – истиче Рајић и додаје да је помоћ државе појединим привредним гранама и даље потребна.

– Иако има помака у аутомобилској и металској индустрији, благи пораст производње приметан је и у текстилној, ипак, постоје гране где је раст испод нивоа из 2019. То само значи да ће целе ове године производна активност бити на нижем нивоу него пре пандемије, па ћемо тек у пролеће 2022. почети да се враћамо на предкризни ниво, под условом да се не погорша епидемијска ситуација – сматра Рајић.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nensi
Istina je negde izmedju. A smanjenje poreza je nesto sto je nuznost.
Београђанин
Велики је проблем што се нереално форсира повећање минималца када то привреда не може да издржи. Ови људи не схватају да једноставно нема пара у циркулацији јер немамо довољно јаких, домаћих фирми. Повећање минималца ће повући са собом цене и онда смо на истом. Оно ка чему се мора ићи је смањење пореза и доприноса са тренутних 61% на 40%. То се мора одрадити постепено где би се на пример сваког 01.01. у години оно смањило за 5%. Држава би имала времена да се прилагоди и да смањи расходе.
Киза
Да, најбоље би било да "послодавци" уопште не уплаћују порезе и доприносе за раднике, већ да то радници раде сами за себе али уз непромењене плате (да не би оштетили јадне "послодавце"), па ко преживи! О чему ви уопште причате? Колику би пензију тај радник могао да очекује?! Са садашњим нивоом доприноса, пензија једва да прелази 50% плате, са предложеним, била би на нивоу 30%!!! Или можда рачунате да радник и не треба да иде у пензију, већ да ради док не цркне? Само питам...
Иван
Слажем се да је неопходно смањити оптерећење на плате са садашњих 61%. Али је најважније утврдити структуру тих оптерећења на начин, да одговара свим странама. Има један модел од 56% оптерећења, који од сваког радника прави инвеститора и штедишу. Јер сама пензија, није више довољна.
Киза
Када је кренула приватизација и на велика врата ушао неолиберални капитализам, са свих страна се чуло "држава није добар власник", "не може бити добар управљач", "фирме треба приватизовани", "држава не сме да се меша у тржиште"...јер су то све рестлови социјализма који ништа не ваља! Капитализам и приватно власништво је најбоље за привреду! И шта је сад ово?! Шта би са законима тржишта и оним да само најспособнији опстају? Сад би мало социјализма за капиталисте, а шта са радницима? Само питам...
Киза
Српско(?)дете@Ништа ја не изврћем, напротив! Реалност је много гора. Ми смо само формално у неолиберализму, а у ствари, од 2000. смо у фази првобитне акумулације капитала, где не важи изрека "не питај ме за први милион..." већ је код нас "не питај ме за милионе"! Док се на једној страни "послодавци" богате на рачун синдикално необразованих и неорганизовани радника, радници све дубље тону и нису више ни најамна радна снага, већ потрошна риба (ресурси)! И коме сад ту треба помоћ? Само питам...
Srpsko Dete
Izvrćete realnost a realnost je da smo mi daleko od tog nekog kapitalizma. Tamo je dobar radnik i dobro plaćen. Realnost je da vlada monopolizam i da država i te kako utiče na cene. Kako na cene rada tako i cene na tržištu. Nekome u državi odgovara ovakvo stanje... Kada tom nekom ne bude ovakvo stanje odgovaralo, taj neko će sve to da menja. I uvek će biti neko zaslepljen podržavati sve to. Tako što će se pozivati na socijalizam ili kapitalizam. Dok stvana realnost nije tako crna ili bela...
Милош
Наравно да свако смањење пореза оштећује државни буџет. Не видим како је могуће да се изјави да то не би превише оптеретило буџет.
boki
Zasto drzava dizvoli da nazivi domacih privatnih firmi nose nazive stranih imena.Sve takve koji zele strani naziv uvesti veci porez i koristiti citilicu kao slyzbeni jezik

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.