Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чешки дом у својој згради није свој на своме

Здање надомак Славије, у Улици Светозара Марковића 79, подигли су београдски Чеси 1928. године. – Делећи судбину друштва и државе, зграда дуже од пола века није у власништву Чеха
(Д. Мучибабић)

Југословенско-чехословачка лига. Лако је навући на себе један малер, али је та организација била двоструко уклета да се распадне с обе стране. Ни Југославије ни Чехословачке више нема, али седиште те лиге, „Чешки дом” у Београду, обе је надживео. Мада, ни то му није од велике помоћи јер за њега једва да би ико знао да га председници Чешке и Србије Милош Земан и Александар Вучић нису недавно споменули у Прагу.

Ни да се случајно нађете пред њим, не бисте погодили да је та зграда са Чешком повезана још откако су је београдски Чеси подигли 1928. године надомак Славије. Српска радикална странка, Задруга студената Универзитета у Београду, Републички геодетски завод и месна заједница „Западни Врачар” – то су називи на таблама на зиду здања, као и на капији његовог дворишта у Улици Светозара Марковића 79. На улазу, па чак ни на интерфону, нигде ни трага о удружењу „Чешка беседа Београд” – нестало као да је Чехословачка.

Двориште пространо. У дебелом хладу клупе за одмор и оронуле љуљашке и клацкалице. Кроз крошње дрвећа вири троспратно здање увучено од улице довољно да бука остане на главној капији баште. Назив „Чешке беседе” тек је у ходнику, на поштанским сандучићима. Али, и даље не знамо где у згради да је тражимо.

У доњем дворишту су и канцеларије катастра, у којем су подаци о зградама и плацевима у граду, али ни то не помаже. У још једном ироничном обрту, управо одатле у очи упада да се о згради архитектонски и урбанистички није водило рачуна. Надограђена је тако да њен дозидани део радикално одступа од стилског концепта изворне фасаде.

Пењемо се степеницама окупаним дневном светлошћу која допире кроз стакла на великим прозорима, од којих су нека поломљена. Природно светло открива и зидове који се круне и поломљене плочице на поду. На другом спрату је, коначно, „Чешка беседа Београд”.


Учионица у Чехословачком дому 1934. године (Архива Др Јаромир Линда/„Чешке беседе Београд”/Савез Чеха у Дарувару)

И није случајно то што је „Чешки дом” близу Славије. Та реч означава идеалну свесловенску земљу. Стари хотел „Славија” који се некад ту налазио дело је чешког архитекте Фрање Неквасила. Његов сународник Стојан Тителбах својевремено је пројектовао Нови двор, који је данас седиште председника републике. Обећањем да ће „Чешки дом” поклонити тој држави председник Вучић, тако, на неки начин враћа дуг Србије.

За сада, „Чешка беседа Београд” у згради није своја на своме. Чланови удружења састају се у сали начињеној од две некадашње школске учионице, коју закупљују од општине Савски венац.

– Са Задругом студената Универзитета у Београду имамо важећи уговор о бесплатном коришћењу, али последњих година тај простор на првом спрату користили смо тако што најавимо да имамо неки скуп, дођу представници задруге и откључају нам и, кад завршимо, поново закључају. Зато смо од општине тражили да нам дају други простор који плаћамо – каже Милан Фирст, председник Удружења „Чешка беседа Београд”.

Он и његови претходници никад нису одустали од борбе да поврате здање које су саградили Чеси и које је делило судбину друштва и државе у којој је подигнуто. До 1939. године у објекту су, осим обданишта и Масарикове основне школе за чешке ђаке, позоришне сале и станова за домаре и учитеље, биле и просторије разних чехословачких организација и установа. Почетком Другог светског рата „Чехословачки дом” постаје стециште избеглица Чеха које су у Београду чекале да добију француске визе. По уласку војске Трећег рајха 1941. године у Београд, чешка школа претворена је у немачку школу. Настава у Масариковој школи обнавља се 1946, а због све мање ђака и она се затвара 1960.

– Четири године касније општина Савски венац национализује зграду изузев првог спрата, са образложењем да удружење не развија делатност према статуту. Простори су додељени Студентском центру Универзитета у Београду, а касније их је преузела Студентска задруга – објашњава Фирст.

После национализације, следи типичан сценарио: зграда све више пропада, учионице се преуређују у станове и канцеларије, надзиђује се спрат, а финансијски проблеми удружења натерали су његове чланове да и први спрат „Чехословачког дома” уступе Студентској задрузи уз услов да их бесплатно користе докле год удружење постоји, каже Фирст.


Тераса изнад позоришне сале 1934. године (Архива Др Јаромир Линда/„Чешке беседе Београд”/Савез Чеха у Дарувару)

– Деведесетих година прошлог века тадашња председница удружења покушава да осујети надградњу зграде. У два наврата удружење тражи да му се врати одузета имовина јер је дом изграђен искључиво прилозима београдских Чеха уз подршку Чехословачке. Агенција за реституцију одбила је захтев „Чешке беседе Београд” зато што је, према Закону о реституцији, могуће вратити непокретности задужбинама и физичким лицима, али не и удружењима – истиче Фирст.

Зато су све наде око 300 Чеха који живе и раде у Београду сада положене у последњи сусрет Вучића и Земана. Тада је председник Србије најавио да ће Земан доћи у Београд пре краја године јер је обећао да ће присуствовати отварању „Чешке куће”, како је „Чешки дом” назвао Вучић.

– Он је то обећао, а ја сам обећао да ћу решити компликоване имовинске односе и поклонити „Чешку кућу” из 1928. чешкој држави – казао је Вучић, а пренели медији.

Фирст каже да нема разлога да сумња да тако неће и бити. Идеја његовог удружења је да се у том здању отвори чешки културни центар у којем би припадници ове мањине у Србији могли да организују различите догађаје, отворе ресторан чешке кухиње, продавницу специјалитета из те државе и да у њему буду представништва тамошњих компанија. Једна се на велика врата вратила на Славију – тако што је купила део земљишта у Митићевој рупи где према плану може да се зида стамбено-пословни комплекс.

Здање вредно, али не и заштићено

Чехословачко удружење 1925. одлучује да за градњу „Чехословачког дома” откупи парцелу у тадашњој Студеничкој улици 62, после Другог светског рата Светозара Марковића 79, и да градњу започне на пролеће 1926. То му не успева јер до тада нису били исељени станари из куће која је била на тој парцели. Камен темељац положен је октобра 1926, а објекат свечано отворен две године касније.

Главну прославу увеличале су значајне личности тог времена попут заступника краља Александра генерала Милана Зеленике, министра просвете Милана Грола, председника Српске краљевске академије наука Слободана Јовановића, градоначелника Београда Косте Куманудија...

Троспратну зграду пројектовао је прашки архитекта Алојз Мезера (1889–1945), аутор и чешке амбасаде у Београду, а изградила фирма Јозефа Дупског. Објекат има културно-историјске вредности и, као рано остварење међуратне архитектуре модернизма, налазио се у оквиру целине „Врачар” која је уживала статус претходне заштите, а потом у оквиру „Западног Врачара”, чија је претходна заштита истекла крајем 2020. године.

Знаменити Чеси

Чеси, занатлије, интелектуалци, архитекте и музичари који долазе у Србију јужно од Саве и Дунава, 1869. године оснивају друштво „Чешка беседа” касније „Лумир”, претечу данашње „Чешке беседе Београд”. Један од оснивача био је Игњат Бајлони, индустријалац који је у центру града имао пивару.

Колики траг су оставили у српској престоници сведоче и здања која су пројектовали. Капетан Мишино здање осмислио је Јан Неволе, а по решењу Јана Дубовог изграђена је Астрономска опсерваторија на Звездари. Зграду Југословенске банке на Тргу републике, данас хотел „Центар Но.1”, пројектовао је Јарослав Прхал, а градила је фирма „Матија Блех”...

Знаменити Чеси добили су улице у Београду као што су: Масарикова, Јана Хуса, Тиршова, Шафарикова, Швејкова, Веле Нигринове...

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан
За почетак бисмо могли са нашим поштованим братским и словенским народима Чесима и Словацима да обновимо фасаду а затим средимо друге делове зграде са циљем враћања основне функције.
Slovaci?
A šta sa Slovačkom? Ipak je to bila kuća Čehoslovačke. Slovaka puna Vojvodina, a na vrh toga Slovačka država nije ni Kosovo priznala...
Zdravko
Kako se može postati član udruženja "Češka beseda Beograd!? Molim za informacije, unapred zahvalan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.