Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Контраофанзива Пекинга против западних санкција

Пекинг најављује замрзавање имовине појединаца и страних фирми који се буду придржавали казнених мера САД, ЕУ и Велике Британије
(Фото Бета/АП)

„Црвени змај” кренуо је у контраофанзиву против америчких и европских казнених мера. Кинески парламент усвојио је закон против страних санкција. Овим потезом Пекинг, уочи самита Г7 у Великој Британији, шаље јасну поруку да више неће трпети западне лекције о наводном кршењу људских права и да ће то имати цену, пре свега економску.

Кина је последњих месеци почела да узвраћала ударац Вашингтону, Лондону и Бриселу, уводећи санкције њиховим високим званичницима. Међутим, доношење новог прописа као својеврсне „правне одмазде” убрзано је и због прошлонедељне одлуке Вашингтона да прошири црну листу кинеских компанија у којима ће Американцима бити забрањено да инвестирају.

„Циљ закона је да чврсто заштити суверено достојанство и суштинске интересе земље и супротстави се западној хегемонији и политици моћи”, рекао је на брифингу портпарол Министарства спољних послова Ванг Венбинг.

Међу усвојеним правним мерама које су већ забринуле европске бизнисмене због опасности да ће им пословање у Кини бити знатно отежано јесу: одбијање издавања виза, забрана уласка, депортација, затварање фирми, замрзавање имовине појединаца или предузећа који се буду придржавали страних санкција усмерених против кинеских званичника и домаћих компанија. Закон практично омогућава домаћим судовима да казне стране компаније за које се буде утврдило да се придржавају ограничења и мера које доносе друге земље, а усмерене су против Кине.

Стални одбор Националног народног конгреса НПК (кинески парламент), чијих се 14 потпредседника налази под америчким санкцијама због закона о Хонгконгу, очито је журио са доношењем како би „показао зубе” Белој кући. Наиме, на проширеном списку од 59 кинеских фирми у које амерички инвеститори од 2. августа више неће моћи да улажу нашли су се и телекомуникациони џин „Чајна мобајл”, компанија за видео-надзор „Хиквижн”, Компанија за изградњу железничке инфраструктуре и Национална офшор нафтна корпорација (ЦНООЦ).

Кинески парламент је усвојио закон против страних санкција (Фото: EPA-EFE/Roman Pilipey)

Кина се већ дуго жали на америчке санкције и трговинска ограничења која погађају кинеске компаније, називајући их екстериторијалном применом америчког закона. Откако је Бајден појачао притисак на Кину због крађе интелектуалне својине и наводног кршења људских права у Хонгконгу и провинцији Синђанг, Пекинг је решио да усвоји и сет мера како би се томе супротставио. Томе је кумовала и појачана „хладноратовска” реторика америчке администрације о потреби обуздавању све агресивније Кине.

„Нове контрамере против шамарања санкцијама Кине представљају прецизан одговор против америчких покушаја да успоставе заједнички фронт против Пекинга. Деловаће као снажно средство одвраћања на земље које уводе санкције”, каже се у уводнику пекиншког „Глобал тајмса” поводом усвајања закона.

Али, привредна комора ЕУ у Пекингу је узнемирена због недостатка транспарентности у вези с доношењем и применом прописа.

„Изгледа да се Кини жури. Оваква акција није погодна за привлачење страних инвестиција или умиривање компанија које све више осећају да ће као пиони бити жртвовани у партији политичког шаха”, каже за Ројтерс Јерг Вутке, председник Коморе у кинеској престоници.

Шаен Ву из адвокатске фирме „Пол Хејстингс” у Хонгконгу упозорава да ће се због новог закона стране фирме које хоће да послују у Кини наћи под све већом контролом регулаторних тела. На ове примедбе кинески правници одговарају да је Пекинг једноставно преписао правила из америчких и европских приручника којима су последњих година доносили казнене мере и законе.

„Кина није раније имала ни економску моћ, али ни политичку вољу да користи правна средства за одмазду против америчких санкција. Сада има и једно и друго” наглашава Ванг Ђенгју, професор права на Градском универзитету Хонконг.

Овај правни стручњак каже да је сарадња најбоља опција, али да САД то не желе: „Одмазда, као што је овај закон, друга је по реду најбоља опција”.

Бинг Линг, професор кинеског права на Универзитету у Сиднеју, каже да ће овај закон омогућити страним предузећа која хоће да послују у Кини да боље процењују и одмеравају могуће геополитичке ризике.

„Али ђаво је у детаљима. Ако закон буде дао велику и неконтролисану моћ влади, то им можда неће помоћи”, истиче Линг за „Саут Чајна морнинг пост”.

Коментари100
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srdjan Loncar
Kina ce da zabrani ulazak u Kiinu. Wow! Zabrane nam pristup jeftinim radn, koji za10 g, nece biti jeft. Fabrike -->u VIJET, FILIP, Banglad. Kinu je uzdigla US, kad ih je pustila u WTO 2001. Od $1 triliona GDP isli su sa 10% god. rasta ka danas. $14tril. dok je US na $20tril. Dozvolili smo im da udju u privil. drustvo. Bice prinudjeni da se takm sa Indijom. Bice odseceni od US U., bice bez direkt pristupa inov, kao Iran i RF. Kina u UN ne glasa protiv US za KIM vec su UZDRZANI! U 2022 B(D) gube K
Srdjan Loncar
Sad je sveze otimanje KIM-a. Ne zelim da ponavljam moj stav o tome. Medjutim nije pametna osoba koja na osnovu toga zakljuci: Rusija, Kina braca, dobri, US, EU Zapad oteli KIM losi. Ne znam da li su vecina culi za SSSR, Staljina...Idite u POLj, MADj, CHE-SLO i recite im braca Rusi-okupatori! Na drugoj strani uzmite Trampovu US. Nema nista sa Bajdenom US! T je prvi STOPIRAO Kinu. Imali smo ludacki deficit od $500 milijar.Imacemo T-cerku Ivanku Predsednicu! US ima 75% Nobelovaca pr. nauka, 85% med
ВОЈИН
Америка (САД) већ одавно није она Рузвелтова или Труманова запамћена по добру. То већ прекида епизодни глумац Реган, са максимом да "оружје постоји, да би било употребљено". Ово реализује Клинтонова камарила растурањем Југославије и бомбардовањем Србије. Оно што нису могли силом, бомбама, јер је Србија пружила одлучан отпор, остварили су на превару, путем 5-те колоне и тако окупирали КиМ. Дакле, оно о чему Кина мора строго да води рачуна је могућа појава 5-те колоне у чему су Амери вешти!
Vlado
Glavno je pitanje ko od koga zavisi? Kina je najveci proizvodjac a Zapad najveci uvoznik kineske robe. Ali, sta ako Amerikanci i Evropljani bojkotuju kineske proizvode i prebace svoje proizvodne hale u Vietnamu, Indiji ili na Balkanu. Ko ce u tom slucaj kupovati kineske proizvode?! Kina ce za mesec dana obustaviti proizvodstvo zbog nedostatka izvoza. Nezaposlenost bice eksponencijalna, prihodi u slobodnom padu, i kineskom rezimu pretice socijalni nemiri i revolucija. Xi bi zavrsio kao Causescu..
Dragan
Kina je dovoljno tržište sama za sebe. Kada se kaže “Zapad” to su uglavnom Amerika i Velika Britanija i Kanada. Francuska i Nemačka, a naročito Nemačka ulažu mnogo u kinesko tržište i vode sve više nezavisnu ekonomsku politiku. Snaga Kine je u tome da sve manje zavisi od Zapada i sve više stvara nove prijatelje širom planete. Nije Srbija jedina u kojoj kinezi grade autoputeve, železare, infrastrukturu i tome slično. To oni rade po celoj planeti. Kina je sada globalni ekonomski gigant.
Joks
A po kojoj ceni će se to proizvoditi van Kine i kome će se prodavati po većoj ceni?
Petar pan
Tužno je što je toliko komentara izričito za jednu stranu (ili za zapad, ili isključivo za istok!). Pogledajmo malo našu istoriju. Da li smo imali neke konkretne koristi od “braće Kineza”? A od “braće Rusa”? Gde su ta “braća” bila na primer ‘99 godine tokom Nato bombardovanja? Zašto niko nije doveo svoju artiljeriju da nam pomogne? Mi moramo sami sebi da pomognemo, a ne da se okrećemo isključivo jednoj strani raširenih ruku.
Stari realista
@Peter pan. Krajem proslog veka ni Kina ni Rusija nisu bile u mogucnosti da nam vise pomognu posto su tada bili ekonomski i vojno jos nedovoljno jaki da se vojno suprostave svetskoj "azdaji" NATO. Sada se situacija promenila. Srbija sada mozda vise "nervira" zapad ali njima ni na pamet ne pada da spomenu ni b od bombardovanja. E zato nam trebaju Rusi i Kinezi.
Официр РВиПВО
Човече ти си неозбиљан, почев од псеудонима па до покушаја анализе у корист оних који су нас на правди Бога сурово бомбардовали. И лоше прошли, баш захваљујући руској техници али и руској помоћи у тренутку када ни њима није ишло..! А није било већих поклоника Запада у свету од нас - у Брозовој Србији. А свако нормалан могао је видети, после таквог искуства, да су они само наклоњени Хрватима а да су Срби у Југославији само "колатерална штета"!
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.