Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Манастир Прохор Пчињски – старији и од Хиландара

Манастир Преподобног Прохора Пчињског сутра обележава 950 година постојања
Фотодокументација „Политике”

ВРАЊЕ – Манастир Преподобног Прохора Пчињског, који се налази 30 километара јужно од Врања, сутра обележава 950 година постојања и седам векова од упокојења краља Милутина, који га је у 14. веку обновио.

Тим поводом ће у тој, и од Хиландара старијој светињи, бити одржана и свечана академија.

„Манастир је у 1070. године изградио византијски цар Роман Диоген ИВ у знак захвалности што му је старац Прохор, током лова у долини Пчиње, прорекао да ће постати цар”, испричао је део предања портпарол Епархије врањске свештеник Далибор Јовић.

Он је за Танјуг навео да ће манастир, који је спреман за обележавање великог јубилеја, за годину дана помереног због пандемије, сутра посетити председник Србије Александар Вучић и патријарх Порфирије, као и 15 архијереја СПЦ и осталих помесних цркава, преноси Танјуг.

Како је речено у Епархији, архијерејску литургију од 9:00 служиће патријарх Порфирије, док ће свечана академија почети у подне. Свечаност би требало да буде прилика и да председнику Србије буде додељен орден Епархије врањске Преподобни Прохор Пчињски.

Манастир, који се налази на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали горњег тока Пчиње, у близини села Кленике, на 375 километара од Београда, био је у оквиру византијске државе све до Немањиних освајања између 1180. и 1190. године. У састав Србије улази тек крајем XII века, у време великог жупана Стефана Немање.

У историјским изворима, како наводе у Епархији, манастир се не помиње се све до доласка на власт српског краља Милутина (1282-1321). Раздобље просперитета за манастир, у коме је био и снажан духовни и културни центар средњовековне српске државе, завршен је доласком Турака.

Како неки извори наводе, кнез Лазар Хребељановић подигао је спољну припрату, испред Милутинове цркве, исто као и у Хиландару. Предање, каже и да је кнез, на путу за Косово Поље ту причестио и војску.

У Епархији подсећају и да неколико записа сведочи о великом страдању манастира 1817. године, као и на речи Вука Караџића: „Али, манастир одолева свему, као један од многих манастира који су у та времена били прави и једини стубови и чувари закона 'ршћанскога' и имена српскога”. 

У српско-турским ратовима 1876-1878. године, манастир је био један од важних центара устанка. На мети Бугара нашао се током оба светска рата - 1915. и 1941. године.

Стављен је под заштиту Закона, као споменик културе 1950. године, а 1979. године проглашен је културним добром од изузетног значаја.Свеобухватна ревитализација манастира, чији комплекс  је други по величини у СПЦ, почела је 1986. године. 

Поред потпуне обнове Врањанског конака, тада су реализовани и најнеопходнији радови на храму и осталим објектима у комплексу, уључујући и стару воденицу. Уређени су порта и велики простор испред манастира, као и минихидроелектрана са акумулацијом како би се избегла свака врста загађења.

Последњи је реконструисан Краљев конак, изгорео у пожару 2014. година. Током ратних сукоба на тлу СФРЈ био је уточиште избеглица из Хрватске и са Косова и Метохије.

Манастир је и културно-просветни центар у којем су богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а учи се иконописачки занат. 

Мошти Св. Прохора налазе се у малој поклоничкој капели у унутрашњости манастира, из којих већ скоро цео миленијум извире чудотворно миро.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan
Smesno je i pomisliti da manastir Prohor Pcinjski na slici ima 950 godina. Mozda je i postojao u to vreme ali na slici toga zasigurno nema..
Јоргован
Да ли и мало промислите пре него што бубнете коментар? Ваша логика: смешно је и помислити да Рим има више хиљада година јер на слици данас изгледа потпуно другачије (?!). Да ли звучи бизарно?
Toma
Zadivljujce. Mnostvo poruka proslosti I sadasnjosti koje Jasno pravin linijom ukazuju na buducnost ostanka I opstanka. I zbog toga Sam siguran da ce neko obratiti paznju na skolu u selu Klenike na putu za manastir. Sa neizbeznim I ne samo secanjem na upokojenog Iguamana Pimena, vladiku Savu I njegovih be samo duhovnih dela. Na mati Jelenu. Takodje na Godpodu Randjela Veljovica,Slobodana Trajkovica I Jos niz poznatih ljudi koji u svoje vreme izvan dozvoljenog zalozili sebe za Sam manastir I taj
Arsić D.
O ovakvim svetinjama treba više pisati, da se ne zaboravi
Бранко Ср'б Козаковић
"..Роман Диоген ИВ.." -- свака част!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.