Понедељак, 26.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: Иван Меденица, селектор и уметнички директор Битефа

У ишчекивању дуплог Битефа

Осим представе „Долина језе” која је приказана у Прологу, и представе „2020”, коју нећемо моћи да доведемо из продукционих разлога, све представе најављене за Битеф прошле године биће приказане ове, а има и још девет новоизабраних, што укупно чини 14 представа
Иван Меденица (Фото А. Васиљевић)

Главни програм предстојећег 54/55. Битефа управо је усвојен, а фестивалска дешавања пратићемо у другој половими септембра. Лепу вест потврдио нам је Иван Меденица, актуелни селектор и уметнички директор Битефа. Иза нашег саговорника је због епидемијских мера „тешка” селекторска година јер је позориште било махом у „илегали”. Са Иваном Меденицом разговалаи смо и о Удружењу позоришних критичара и театролога Србије будући да је управо завршен његов други мандат као председника.

‒ Позоришна критика је, што је и нормално и како и доликује, пратила судбину самог позоришта, а које је због нужности телесне дистанце у току пандемије било једна од најугроженијих људских делатности. У преносима представа на телевизијским и јутјуб каналима, као и пројектима специјално рађеним за онлајн платформе, позориште је тражило начине да преживи овај период, а што је покретало жучне естетске дебате: Да ли има позоришта без живе размене између извођача и гледалаца? Аналогно тој дилеми, и критичари су се сретали с изазовом да ли могу да пишу текстове на основу снимака представа, што је иначе метод легитиман у театрологији, зовемо га историографски приступ, али не и у критици... На једној међународној онлајн конференцији посвећеној критици у доба пандемије, колега из „Чикаго трибјуна” је истакао још један изазов: прећутни или отворени захтев позоришних уметника да критика, у периоду у ком театар једва преживљава, буде благонаклона, да подржава то што позориште уопште опстаје, а што је шкакљив захтев јер удара на суштину уметничке критике... Што се тиче резултата мог рада на челу Удружења позоришних критичара и театролога Србије, то други треба да процењују, а ја сам лично поносан на две ствари: организацију светског Конгреса Међународне асоцијације позоришних критичара у оквиру Битефа 2016. године, који се у тој асоцијацији сматра једним од најбољих у дужем периоду, и пројект „Критичарски караван” који је омогућио да позоришта изван Београда и Новог Сада, као наших јединих медијских центара већ годинама имају континуирану и стручну критичарску рецепцију свог рада. Нисам задовољан тиме што нисмо, и поред темељног рада на едукацији младих критичара у оквиру пројекта „Сумњива лица”, успели да подмладимо нашу критичарску сцену. Али то није толики проблем нашег еснафа колико глобалне ситуације у медијима.

Кад сте поменули Међународну асоцијацију позоришних критичара, на последњем Конгресу одржаном пре месец дана реизабрани сте у председништво и то с највећим бројем гласова, а и на функцију директора конференција. Да ли се положај позоришне критике у свету разликује од наше ситуације?

Српска секција има велики углед у међународној асоцијацији, и то не само због мог и рада Душане Тодоровић, већ и због тога што је Међународно тријенале позоришних критичара и театролога, које већ скоро пола века организује Стеријино позорје, најстарија и најугледнија манифестација светске асоцијације. Оно је требало да се деси управо ове године, али је из очигледних разлога померено за следећу, што мислим да је рационална одлука дирекције Позорја. Што се тиче положаја позоришне критике у свету, он се битно не разликује од оног у нашој средини. Свугде се боримо с комерцијализацијом, са све мањим интересом медија за компетентно и озбиљно писање о позоришту, али и уметности уопште. Мој је главни план као директора конференција да се свугде у свету вратимо организацији скупова уживо, а не да имамо само онлајн догађаје – конференције одсутних, како се зове једна представа која долази на овогодишњи Битеф.Баш јуче је усвојен Главни програм предстојећег 54/55. Битефа. Знамо да пре конференције за медије не смете да откривате адуте, али представу „Конференцију одсутних” сте сами поменули. О каквој представи је реч?

Изгледа да немам избора. „Конференција одсутних” је најновији пројекат љубимаца Битефове публике, али признајем и моје омиљене трупе која скоро ниједне године у мом мандату није изостала из селекције – немачког редитељског колектива Римини протокол. Невероватно, али иситнито – ова представа је имала премијеру пре десетак дана, и заиста је сјајно да смо одмах могли да је потврдимо. Реч је о форми која је, у различитим облицима, почела да се развија као одговор на рестрикције у међународном саобраћају у време пандемије, а ја их називам „представе-франшизе”. Мислим да ће та нова форма наставити да јача и по завршетку пандемије, а због тога што све више светских ументика, из еколошких разлога, не жели да путује, посебно не авионима за које се сматра да су један од највећих загађивача природе. Тако настају елаборирани уметничко-технички концепти представа, које затим, у различитим срединама, реализују локални уметници. Представа „Конференција одсутних” се духовито поиграва овом формом, а зарад слављења живог присуства као предуслова позоришне уметности. Сценографија представља просторни оквир за научну конференцију на неку озбиљну тему, али научника нема – нису могли да допутују због пандемије. Пошто „шоу маст гоу он”, уместо њих на позорницу излазе гледаоци и сами „изводе”, на различите начине, ове научне презентације. Паметна, духовита и дирљива представа. Поменули сте еколошке изазове, да ли они остају тематска окосница новог издања Битефа, како је требало да буде и прошле године када се, због пандемије, десио само Пролог? Да ли ће то издање заиста бити дупло као што је најављено?

Да, тематска и естетска окосница предстојећег, „дуплог”, 54/55. Битефа остаје иста: теме у распону од еколошке кризе до постхуманизма (као визије мање антропоцентричног света), и сценске форме које на различите начине преиспитују, деконструишу присуство извођача на сцени, а све то под већ усвојеним слоганом „На ивици будућности”. Осим представе „Долина језе” која је приказана у Прологу, и представе „2020”, коју нећемо моћи да доведемо из продукционих разлога, све представе најављене за Битеф прошле године биће приказане ове, а има и још девет новоизабраних, што укупно чини 14 представа. Дакле, може се рећи да ће Битеф заиста имати дупло издање... Еколошка криза је већ годинама, ако не и деценијама, један од највећих изазова наше цивилизације, а којим тек одскора почињемо озбиљније да се бавимо, између осталог и у уметности. Нетачан је став да је то проблем развијеног света, а не и наш: с нивоом загађења ваздуха у Београду, крчењем шума, уништавањем река, еколошки катастрофалним привредним инвестицијма, то је један од највећих друштвених проблема Србије.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kosta
Loš i kritičar i selektor. Vreme je da ode...
Boris
Mislim da je vreme da se Ivan Medenca povuče i stvari teatra prepusti mlađima. I da se ne rasipa budžet na njegove partije i putovanja. Ima mlađih i sposobnijih...
J. S.
Definitivno....
Zoka
Karijerista bez talenta i pokrića...
Zika
Ma trodupli.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.